Википедија

Крста Цицварић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Инфокутија биографија
| име = Крста Цицварић
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = {{датум рођења|1879|09|14}}
| место_рођења = [[Никојевићи]]
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]]
| датум_смрти = {{датум смрти|1944|10|31|1879|9|14}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Федеративна Народна Република Југославија]]
}}
 
'''Крста Цицварић''' (14.9.1879 – 31.10.1944) био је српски активиста, [[Анархосиндикализам|анархосиндикалиста]], антисемит и новинар.<ref name="Новица Матић">{{cite web|last=Матић|first=Новица|title=Ко је оклеветао Цицварића|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html|publisher=Српско наслеђе|accessdate=5.9.2017.}}</ref> Стрељан је [[31. октобар|31. октобра]] [[1944.]]. од стране партизана након [[Ослобођење Београда (1944)|ослобођења Београда]].
 
== Биографија ==
Рођен је 14. септембра 1879. у селу [[Никојевићи]] код [[Ужице|Ужица]].
 
Ред 21:
Убрзо након тога напустио је град и преселио се у Београд где је завршиио Гимназију и уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет Београдског универзитета]]. Након тога, уписао је факултет у Бечу, али је одлучио да се врати у Србију и бави се анархистичим активизмом.
 
Цицварић је хапшен и затваран неколико пута због тога што је писао. 1905. године преузео је уредништво над анархистичким новинама које је основао Василије Кнежевић ''Хлеб и слобода'' после свега неколико бројева.<ref>{{cite book|title=Историски гласник|dateyear=1955|publisher=Научна књига|page=26|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=k3s6AQAAIAAJ|accessdate=5. 9. 2017|pages=26}}</ref> Основао је анархистичке новине''Радничка борба'' 1907. године. Мобилисан је и борио се на страни Србије у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. Поново је мобилисан током [[Први светски рат|Првог светског рата]], предао се и био ратни заробљеник [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
 
Након првогПрвог светског рата постао је независни издавач и уредник ''Београдског дневника''. На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст|Виљем Рандолф Херстом]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
 
Године 1929. прелази у „Балкан”, чији је власник [[Светолик Савић]], осим што се бавио новинарством, продавао је и траве за лечење рака, туберкулозе, падавице и црног пришта. Пашић је у међувремену умро, па је главна мета Цицварићевих напада [[Влатко Мачек]], председник [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]], за кога се каже да је „јеврејско копиле”, и пита „што се тај дугоноси уопште усуђује да говори?” У једном тексту из 1936. каже да су Јевреји “упропастили и нашу Словенску мајку Русију и... посејали зло у целом свету” и да сада против њих “води борбу велики вођ Немачке Хитлер... Зашто? Сасвим оправдано.“<ref>[http://www.blic.rs/riznica/istorije/krsto-cicvaric-otac-srpskih-tabloida/rnh1t7d Krsto Cicvarić, otac srpskih tabloida], Blic, 011. 044. 2014</ref>
 
Последње године живота провео је у Београду, готово потпуно слеп. Од маја 1940. до марта 1941. године Светолик Савић и он издају недељник Нови Балкан<ref>{{cite book|last1=Goldstein|first1=Ivo|title=The Catholic Church in Croatia and the ‘Jewish problem’, 1918–1941|dateyear=2003|publisher=East European Jewish Affairs|page=131|url=http://dx.doi.org/10.1080/13501670308578005|accessdate=5. 9. 2017|pages=131}}</ref>, који је прохитлеровски и антисемитски. Наиме, о Ајнштајну пише:
{{цитат|Шта значи јеврејско духовно вођство сведочи случај са Ајнштајном. То је један Јеврејин из Мађарске… иначе Ајнштајн је математичар жонглер. Његова фамозна теорија (тзв. [[Теорија релативности]]) није довољно солидна и против ње постоје јаки приговори. Међутим борба против њега није била могућна. Имајући у рукама велику европску штампу, његови сународници направили су у циркуску рекламу: они су га приказали као највећег научног генија који се досад родио… Тако је пештански Јеврејин стекао светску славу и постао је такав ауторитет да му се на научним конгресима у његову присуству, није смело ништа приговорити. Постојало је тада у Европи, у научном свету, једно стање које се може назвати Ајнштановска опсесија. Хитлерова револуција учинила је крај тој опсесији у Немачкој и целој Европи.|[[Крста Цицварић]], “Српски народ”, 06.5.1944.}}
 
Ред 33:
Због тога, након Другог светског рата, партизани су га оптужили за колаборационизам. Цицварић је стрељан без суђења током ноћи између 30. и 31. октобра. Локација његовог гроба је непозната.
 
== Дела ==
Цицварић је написао само неколико филозофских дела и углавном је писао о политици. Био је колумниста у многим новинама и љути критичар филозофа и научника [[Бранислав Петронијевић|Бранислава Петронијевића]]. Током целог живота писао је о анархизму и критиковао Западну цивилизацију. Био је љути противник монархије, комунизма, социјал-демократије и империјализма.
 
Ред 51:
* ''Стојан Протић и наш нови устав'', Београдски дневник, Београд, 1919.
 
== Извори ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
https://web.archive.org/web/20110726052457/http://wiki.infoshop.org/Anarchism_in_the_Former_Yugoslavia
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Крста_Цицварић”