Битка код Граника — разлика између измена

'''Битка код Граника''', за коју [[Аријан]] каже да је ''„била коњичка битка, али је више личила на пешадијску...“'',<ref>Arr., ''Anab.'' I 15}-</ref> одиграла се када је у [[Атина|Атини]] архонт био Ктесикле, а у [[Рим]]у непосредно пре тога били изабрани конзули Гај Сулпиције и Луције Папирије, како сазнајемо од [[Диодор са Сицилије|Диодора са Сицилије]]<ref>Diod., I 17. 1</ref> (рано лето [[334. п. н. е.]]), између [[Самуилово царство|Македонаца]] и њихових савезника с једне стране, и [[Ахеменидско царство|Персијанаца]] и грчких плаћеника с друге. До окршаја је дошло на [[Граник (река)|реци Гранику]], на Пропонтиди.<ref>-{{cite book|author=Fanula Papazoglu, ''|title=Istorija helenizma'', |publisher=Skripta Internacional, |location=Beograd. |year=1995. |id=ISBN 978-86-7118-001-6. стр. |pages=82.}}</ref>

Победом извојеваном на реци Граник, [[Александар Велики|Александру Великом]] је ослобођен пут ка срцу [[Мала Азија|Мале Азије]]. Што се тиче Персијанаца, они су одустали од покушаја да зауставе његов продор, што је имало за последицу да се главни град [[Лидија|Лидије]] и седиште лидијског сатрапа — [[Сард]], убрзо потом предао без борбе. Осим тога, већина градова у [[Еолида|Еолиди]] и [[Јонија|Јонији]], међу којима је и [[Ефес]], дочекали су Александра као ослободиоца.<ref>{{harvnb|Papazoglu|1995|pp=83}}</ref>

== ИзвориРеференце ==

{{reflist|30em}}

== Види јошЛитература ==