Вељко Чубриловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 47:
Доласком у Прибој Вељко је успоставио везу са Србијом.
Као члан покрета Вељко је пристао да помогне [[Гаврило Принцип|Гаврилу Принципу]], [[Недељко Чабриновић|Недељку Чабриновићу]] и [[Трифко Грабеж|Трифку Грабежу]], да изврше атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Његов брат, [[Васо Чубриловић]], такође је био укључен у
У недјељу, [[28. јун]]а 1914, на [[Видовдан]], Гаврило Принцип је извршио атентат над[[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] и [[Софија Хотек|Софију Хотек]]. Принцип и Недељко Чабриновић су ухапшени и испитивани од стране полиције. На крају, одлучили су одати имена других завјереника. [[Мухамед Мехмедбашић]] је успио да
Вељко је након атентата имао могућност да избегне хапшење и побегне у Србију. Међутим, како су његови кумови, Митар и Неђо Керовић одлучили да не беже, иако знајући шта га чека, одлучио је да остане.
Оптужница за велеиздају је Вељка Чубриловића теретила због помагања да се оружје намењено за убиство престолонаследника, пренесе из Прибоја у Тузлу. У велеиздајничке акције убројани су и основање прибојског Сокола, сарадња са Народном одбраном, као и и сарадња са Српском краљевском академијом.{{sfn|Кољевић|2014|p=8}} Вељко је признао да се упознао са председником шабачке Народне одбране и да се по његову наговору примио се повереништва Народне одбране, која је по његовом схватању представљала културну просветну институцију, а порицао је да је био упознат за њене политичке тенденције.{{sfn|Кољевић|2014|p=9}}
Сви мушкарци су проглашени кривим. По аустроугарском закону, смртна казна се није могла изрећи некоме ко је млађи од двадесет година у вријеме када је био почињен злочин. Недељко Чабриновић, Гаврило Принцип и Трифко Грабеж су стога осуђени на максималну казну од двадесет година. Васо Чубриловић је осуђен на 16 година, а Цвјетко Поповић на 13 година.
Аустроугарски закон није предвиђао смртну казну за оне који су били
Вељко Чубриловић, Мишко Јовановић и Данило Илић су осуђени на смрт вешањем. Поступак са оптуженима у затворима је био нечовечан и бруталан. Затвореници су били слабо одевени и у исцепаној одећи. Седели су у хладним, влажним и мрачним самицама, избама. На дрвеним креветима није било никакве постељине. Читање књига или новина је било забрањено. Добијали су већином покварену и редовно загађену храну. Страже у дворишту је пуцала у прозоре од ћелија, чим би неко провирио на прозор, а стража у ходнику је ударала затворенике кундацима од пушака за сваку ситницу, а често и без икаквог разлога. Затвореници су били препуштени самовољи, злостављању и најнедостојнијем вриеђању и понижавању.{{sfn|Братић|11. 11. 2015}}
| |||