Анже — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 40:
== Географија ==
=== Локација ===
Анже се налази у самом центру департмана [[Мен и Лоара]], на путу који повезује [[Париз]] и [[Атлантски океан]]. Град је смештен јужно од ушћа [[Лоар]]а, [[МајенаМајен (река)|Мајене]] и [[Сартр (река)|Сартра]] које заједно формирају реку [[Мен (река)|Мен]]. Мена пролази кроз град и иде јужно према Лоари. Ушће три река и близина Лоаре чине природну раскрсницу која ја била погодан темељ за антички ''-{Juliomagus}-''.
 
Град је удаљен 91 km од [[Нант]]а, 124 км од [[Рен (Француска)|Рена]], 132 км од [[Поатје]]а и 297 км од Париза. Такође је удаљен 118 km од [[Порник]]а, најближег приморског града, смештеног на обали Атлантика.
Ред 52:
 
=== Клима ===
Анже има веома благу климу, због положаја који заузима - између [[Океанскаморска клима|океанске]] и [[Континентална клима|континенталне климе]]. Зиме су обично влажне, са оскудним мразевима и снежним падавинама, док су лета топла и сунчана.<ref>[http://www.lameteo.org/angers.html Climatology from 1947 to 2008 - Angers, France]</ref>
 
{{Клима града
Ред 100:
=== Градска морфологија ===
[[Датотека:Angers chateau.jpg|мини|лево|220п|Дворац Анжу]]
Најстарије улице и зграде у Анжеу налазе се на рту, где и дворац. Градске структуре у овом делу града датирају из 13, 14. и 15. века.<ref>[http://fasti.univ-paris1.fr/extrait_angers.php Fasti Ecclesiae Gallicanae]</ref> Војно присуство у граду потврђено је од 3. века,<ref>[http://www.archives49.fr/histoire-de-lanjou/il-etait-une-fois-lanjou/iiie-siecle/ Archives 49 : il était une fois l'Anjou].</ref> а неки остаци зидова античког града су још увек видљиви у основи дворца.<ref>Angers, le château, Inventaire général des monuments et richesses artistiques de la France, 1991</ref> Ови зидови били су изграђени да би заштитили град од напада [[Германска племенагермани|германских племена]] 275. и 276. године.
 
Дворац је током средњег века био одбрамбени центар града, састављен од високих зидина и речних ланаца који су служили да спрече непријатељске бродове да дођу до Мене. Жидине су реконструисане 1230. и 1240. године, по налогу [[ЛујЛудвиг IX|Луја IX]].<ref>''Historique du château d'Angers'', Inventaire général du patrimoine culturel</ref> Данас су делови зидова још увек видљиви у улици Тусен и булевару Карно, као и неке куле, попут кула Тур Вијбон и Тур дез Англе.
 
Пре првог катастра (1810), град је одржавао много својих средњовековних граница: на рту око замка, са неким становима на другој обали Мене, четврт звана Ла Дутр. Тај део града доживео је брз развој током [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] и постао велика речна лука. Индустрија је била охрабрена фирмама попут Бесонон (фабрика текстила) и Коентро (дестилерија). После 1850, многа предграђа појавила су се око железничке пруге и даље, око каменолома шкриљца у Трелазеу. Упркос постојању луке у четврти Ла Дутр, демографски раст и урбана екстензија била је и даље важнија на источној обали Мене, на којој је био основан древни ''-{Juliomagus }-''.
Ред 123:
Први знак људског присуства у Анжеу датира око 40.000 година п. н. е.. Постоји велики број остатака из неолита који укључују бројне полиране камене секире. Сахрањивање мртвих било је откривено у периоду између 4.500 и 3.500 година пре нове ере.
 
Током 5. века пре нове ере, [[Андекави]], [[Келти|келтско племе]], населили су се северно од реке Лоаре. До краја [[гвоздено доба|гвозденог доба]], Анже је био релативно густо насељен град. Римско име за насеље -{''Juliomagus ''}- је можда много старије, али његово појављивање пре 3. века није потврђено. Римски град се састојао од многих [[Вила (грађевина)|вила]] и купатила, а имао је и [[амфитеатар]], као и [[митреј|митреум]], храм посвећен [[Митра (митологија)|Митри]].
 
Узастопне инвазије Германа између 275. и 276. године приморале су становнике града да се крећу до највише тачке града и да изграде зид око малог простора површине 9 хектара.
Ред 139:
Током 12. века, за време унутрашњих подела у Бретањи, Анжу је анектирао жупанију Нант. [[Хенри II Плантагенет|Хенри -{II}- Плантагенет]] је држао жупанију под своју власт више од 30 година. У исто време он је одбацио велико Плантагенетско царство, које се пружало од Пиринеја до Ирске.<ref>''Le duché de Bretagne et la politique Plantagenêt aux XII et XIII siecles'', Judith Everard. », ''in'' Marin Aurell and Noël-Yves Tonnerre éditeurs. ''Plantagenêts et Capétiens, confrontations et héritages'', Poitiers. Brepols, 2006, Turnhout. Collection ''Histoires de famille. La parenté au Moyen Âge''. стр. 202</ref> Дворац Анже је тада био седиште династије и врховног суда. Царство је нестало 1204/5. године када је француски краљ [[Филип II Август|Филип -{II}-]] заузео Нормандију и Анжу. Од тада више није било анжујских грофова пошто је Филип -{II}- претворио Анжу у војводство.
 
Као део Француске краљевине, Анже је постао ''кључ краљевства'', суочавајући се са још увек независном Бретањом. Године 1228, током владавине малолетног [[ЛујЛудвиг IX|Луја -{IX}-]], његова мајка, Бланка од Кастиље, као регент одлучила је да ојача град и обнови замак. Касније, током 1350-их и 1360-их, школе права, медицине и теологије, познате у Европи, организоване су у универзитете. Године 1373, Луј -{I}-, Анжујски војвода наручио је шест таписерија које илуструју [[Апокалипса Светог Јована|Апокалипсу Светог Јована]], данас познатих као [[Таписерије апокалипсе]].
 
=== Ренесанса ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Анже