Лоара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 34:
== Историја ==
=== Праисторијски период ===
Долина Лоаре насељена је још од средине палеолита.<ref name="Williams & Boone. стр. 11">Williams & Boone. стр. 11.</ref> Модерни људи населили су ово подручје пре око 30.000 година.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Од пре 5.000 до 4.000 године п. н. е почели су да крче шуме дуж обала, да се баве земљорадњом и да узгајају стоку.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Градили су мегалите који су им служили да обожавају мртвре, посебно од 3.500. године п. н. е. Гали су у долину стигли у периоду 1.500-500. године п. н. е, населили данашњи Орлеан и изградили мост преко реке.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> До 600. године п. н. е. Лоара је већ постала врло важан трговачки пут који је спајао Келте и Грке и један је од великих аутопутева већ више од 2.000 година.<ref name=Lonely>{{cite web|url=http://www.lonelyplanet.com/shop_pickandmix/previews/france-8-loire-valley-preview.pdf|title=The Loire Valley|publisher=[[Лонли планет|Lonely Planet]]|accessdate = 11. 03. 2011}}{{dead link|date=July 2017}}</ref>
=== Антички Рим и Викинзи ===
Ред 42:
=== Средњевековни период ===
[[Датотека:Inexplosibles de la Haute-Loire 1840.jpg|250px|мини|Огласни плакат за излет на Лоари из 1840.]]
Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{harvnb|Bradbury|2004|pp=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан]]а на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарство|штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже]]у, а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}} За време владавине [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] (1515-1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007">{{Cite book|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate = 11. 04. 2011|year=2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|pages=17}}</ref><ref name="MoffettFazio2003">{{harvnb|Moffett|Fazio|Wodehouse|2003|pp=330}}</ref> Тридесетих година 15. века реформационе идеје стигле су у долину Лоаре и 1560. године су католици удавили неколико стотина протестаната у реку.{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}}<ref name="Jervis2010">{{cite book|last=Jervis|first=William Henley|title=A History of France: From the Earliest Times to the Establishment of the Second Empire in 1852|url=http://books.google.com/books?id=9d7QAAAAMAAJ&pg=PA331|accessdate = 11. 04. 2011|year=2010|publisher=BiblioLife|isbn=978-1-145-42193-6|pages=331}}</ref> Током верских ратова од 1562. до 1598. године, Орлеан је служио као упориште [[Хугеноти|Хугенота]], али су протестанти 1568. године дигли у ваздух орлеанску катедралу.<ref name="MellershWilliams1999">{{harvnb|Mellersh|Williams|1999|pp=188}}</ref><ref name="Finney1999">{{cite book|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate = 11. 04. 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|pages=181}}</ref> Године 1572, на дан [[Вартоломеј|Светог Вартоломеја]], извршен је [[Вартоломејска ноћ|масакр над Хугенотима]], где је убијено око 3000 припадника ове вере, а затим су католици стотине Хугенота удавили у Лоару.{{sfn|Williams|Boone|2002|pp=16}}
=== 1600-данас ===
Вековима је било покушаја да се задржи пловни канал на Лоари употребом дрвених насипа. Речни саобраћај повећавао се постепено, увођењем система путарина у који се користио у средњем веку. Данас, неки од тих мостова постоје и даље, већ више од 800 година.<ref name="Smith2002">{{cite book|last=Smith|first=Judy|title=Holiday walks in the Loire Valley|url=http://books.google.com/books?id=6lwPRwgyb4oC&pg=PA167|accessdate = 11. 04. 2011|year=2002|publisher=Sigma Leisure|isbn=978-1-85058-772-9|pages=167}}</ref> Током 17. века, [[Жан Батист Колбер|Жан-Батист Колбер]] изградио је потпорне зидове и [[Кеј|кејове]] од [[Руан]]а до [[Нант]]а који су учинили реку сигурнијом,<ref name="Trout1978">{{cite book|last=Trout|first=Andrew P.|title=Jean-Baptiste Colbert|url=http://books.google.com/books?id=beZnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 04. 2011|year=1978|publisher=Twayne Publishers|isbn=978-0-8057-7715-4|pages=}}</ref> али је пловидба била често немогућа због поплава и суша. Према тврђењима, у поплави је 1707. године погинуло 50.000 људи,<ref name="EmbletonEmbleton-Hamann1997">{{cite book|last1=Embleton|first1=Clifford|last2=Embleton-Hamann|first2=Christine|title=Geomorphological hazards of Europe|url=http://books.google.com/books?id=NxI7k1fsVfIC&pg=PA126|accessdate = 11. 04. 2011|year=1997|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-88824-2|pages=126}}</ref> када је ниво воде порастао за више од 3 метра за два сата у Орлеану. Просечан пут од Орлеана до Нанта траје осам дана, док је узводно пут дужи, због кретања насупрот тока реке, и траје око 14 дана.
Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1=Braudel|first1=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 04. 2011|year=1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|pages=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар]]а је пао у воду. Отварање канала ''-{Canal latéral à la Loire}-'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан]]а и Бријара,<ref name="McKnight2005">{{cite book|last=McKnight|first=Hugh|title=Cruising French Waterways|url=http://books.google.com/books?id=Gm63fwrQ3gsC&pg=PA179|accessdate = 11. 04. 2011|year=2005|publisher=Sheridan House, Inc.|isbn=978-1-57409-210-3|pages=178–179}}</ref> али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.<ref name="McKnight2005"/>
Ред 53:
== Географија ==
[[Датотека:SourceLoire1.jpg|мини|лево|250п|Извор Лоаре]]
Извор реке лежи у источном делу [[Централни масив|Централног масива]], на јужним падинама планине [[Жербије де Жон]], у [[
[[Датотека:Le Port de Roanne (1).jpg|мини|300п|Лука на Лоари у граду Роану]]
|