Винчанска култура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 34:
Истраживања винчанске културе на територији Србије почела су у Јабланици код [[Аранђеловац|Аранђеловца]] [[1901]]. године, а у [[Трансилванија|Трансилванији]] [[1875]]. на локалитету [[Тордош]].
 
Винчанска култура је названа по локалитету [[Винча — Бело брдо|Винча - Бело брдо]], које се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 11 -{km}- низводно од [[Београд]]а, на коме је ископавање започео [[1908]]. професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] др [[Милоје Васић]], на простору од око 400 -{m}-². CaSa мањим прекидима, радови су трајали све до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. [[1924]]. године, обављено је ископавање али накратко, због недостатка материјалних средстава.<ref>[http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_c.html#_Toc504111709 Винча - Центар неолитске културе у Подунављу]</ref> Откривени су остаци осам неолитских насеља, од којих најстарије насеље припада периоду средњег неолита и [[старчевачка култура|старчевачкој култури]].
 
Винча тридесетих година постаје налазиште чувено у свету. Милоје Васић је [[1932]]. и [[1936]]. објавио четири тома монографије „Праисторијска Винча“, чиме је завршена друга фаза истраживања овог локалитета.