Лоара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 42:
=== Средњевековни период ===
[[Датотека:Inexplosibles de la Haute-Loire 1840.jpg|250px|мини|Огласни плакат за излет на Лоари из 1840.]]
Током [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]] (1337-1453) Лоара је представљала границу између Француске и Енглеске. Трећина становника умрла је од [[Куга|куге]] која је задесила ово подручје 1348. и 1349. године.<ref name="WB14"/> Енглези су победили Французе 1356. године и [[Аквитанија]] је постала енглеска 1360. Године 1429. [[Јованка Орлеанка]] победила је [[Шарл VII Победник|Шарла VII]].<ref name="Bradbury2004">{{harvnb|Bradbury|2004|p=213}}</ref> Њено спречавање опсаде [[Орлеан]]а на Лоари представљало је прекретницу у рату. Прва [[штампарство|штампарија]] отворена је 1477. године у [[Анже]]у, а у том периоду изграђен је и [[Ланже (замак)|замак Ланже]].{{sfn|Williams|Boone|2002|p=16}} За време владавине [[Франсоа I Валоа|Франсоа I]] (1515-1547), [[Ренесансна Италија|италијанска ренесанса]] имала је снажан утицај на регион и дубоко је укорењена у архитектури и култури овог краја, посебно међу елитом и њиховим замцима.<ref name="Vv.2007
=== 1600-данас ===
Вековима је било покушаја да се задржи пловни канал на Лоари употребом дрвених насипа. Речни саобраћај повећавао се постепено, увођењем система путарина у који се користио у средњем веку. Данас, неки од тих мостова постоје и даље, већ више од 800 година.<ref name="Smith2002">{{
Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1=Braudel|first1=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|pages=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар]]а је пао у воду. Отварање канала ''-{Canal latéral à la Loire}-'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан]]а и Бријара,<ref name="McKnight2005">{{cite book|last=McKnight|first=Hugh|title=Cruising French Waterways|url=http://books.google.com/books?id=Gm63fwrQ3gsC&pg=PA179|accessdate = 11. 4. 2011|year=2005|publisher=Sheridan House, Inc.|isbn=978-1-57409-210-3|pages=178–179}}</ref> али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.{{sfn|
Канал Роан-Дигоан, који је изграђен 1838. године, био је скоро затворен 1971. године, али ипак и даље омогућава пловидбу дубље у долини Лоаре, до Дигоана.{{sfn|
== Географија ==
[[Датотека:SourceLoire1.jpg|мини|лево|250п|Извор Лоаре]]
Извор реке лежи у источном делу [[Централни масив|Централног масива]], на јужним падинама планине [[Жербије де Жон]], у [[административна подела Француске|департману]] [[Ардеш]].<ref name=brit/><ref name="Barbour2007">{{cite book|last=Barbour|first=Philippe|title=Rhone Alpes, 2nd|url=http://books.google.com/books?id=rVMnLbUYRzQC&pg=PA127|accessdate = 11. 4. 2011|year=2007|publisher=New Holland Publishers|isbn=978-1-86011-357-4|pages=127}}</ref> Лоара мења свој ток услед тектонских деформација, од свог природног испуста у Ламанш на нови испуст у Атлантски океан чиме су створени данас видљиви уски делови у клисурама, али и алувијалне формације које се протежу све до обала Атлантика.<ref name="TocknerUehlinger2009">{{cite book|last1=Tockner|first1=Klement|last2=Uehlinger|first2=Urs|last3=Robinson|first3=Christopher T.|title=Rivers of Europe|url=http://books.google.com/books?id=GDmX5XKkQCcC&pg=PT183|accessdate = 11. 4. 2011|year=2009|publisher=Academic Press|isbn=978-0-12-369449-2|pages=183}}</ref> Река се може поделити на три главне зоне: горња Лоара - од извора до спајања са реком[[Алије (река)|Алије]], средња Лоара - од Алијеа до ушћа Мене у Лоару (око 280 км) и доња Лоара - од Мене до ушћа у Атлантик.{{sfn|
[[Датотека:Le Port de Roanne (1).jpg|мини|300п|Лука на Лоари у граду Роану]]
Ред 77:
== Фауна ==
=== Планктон ===
Са више од 100 врста алги, Лоара има највећи биодиверзитет фитопланктона у односу да остале реке Француске. Најзаступљенији су диатоми и зелене алге (са око 15 % по маси) који се углавном јављају у доњем току реке. Њихова укупна маса је ниска када је проток воде прелази 800 m<sup>3</sup>/s, а постаје значајна када је проток 300 m<sup>3</sup>/s или мањи, а то је углавном лети. Са смањењем протока, прве врсте које се појављују су једноћелијски диатоми попут -{[[Cyclostephanos invisitatus]], C. meneghiniana, S. Hantzschii}- и -{[[Thalassiosira pseudonana]]}-. [[Датотека:Anguilla anguilla.jpg|300px|мини|Европска јегуља (Anguilla anguilla)]] Њима се потом придружују вишећелијске врсте, укључујући -{[[Fragilaria crotonensis]], [[Nitzschia fruticosa]]}- и -{[[Skeletonema potamos]]}-, као и зелене алге које формирају звездасте или испружене колоније. Док је укупна биомаса у горњим деловима реке ниска, биодиверзитет је велики, са више од 250 таксона у Орлеану. У горњем току проценат зелених алги се смањује и од фитопланктона доминирају диатоми. Хетеротрофне бактерије представљене су кокама (49 %), бацилима (35 %), колонима (12 %) и филаментима (4 %) са укупном густином од 1.4{{e|10}} ћелија по литру.{{sfn|
=== Рибе ===
Скоро све врсте слатководних риба Француске могу се наћи у долини Лоаре, што је око 57 врста из 20 породица. Многе од њих су селице, чак 11 врста долазе узводно у реку ради мрешћења. Најчешће врсте су [[атлантски лосос]] (Salmo salar), [[поточна пастрмка]] (Salmo trutta), алоса ([[Alosa alosa]] и [[Alosa fallax]]), морска змијуљица ([[Petromyzon marinus]]), вијун ([[Lampetra fluviatilis]]) и зракоперка ([[Osmerus eperlanus]]). {{sfn|
== Референце ==
Ред 86:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate = 11. 4. 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|pages=181}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Aa. Vv.|title=Châteaux of the Loire|url=http://books.google.com/books?id=GNfauVbBh0EC&pg=PA17|accessdate = 11. 4. 2011|year=2007|publisher=Casa Editrice Bonechi|isbn=978-88-476-1840-4|pages=17}}
* {{
* {{Cite book |ref= harv|last1=Moffett|first1=Marian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=Lawrence|title=A world history of architecture|url=http://books.google.com/books?id=IFMohetegAcC&pg=PT330|accessdate = 11. 4. 2011|year=2003|publisher=Laurence King Publishing|isbn=978-1-85669-371-4|pages=330}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Bradbury|first=Jim|title=Routledge Companion to Medieval Warfare|url=http://books.google.com/books?id=j6y0E6YO-oEC&pg=PA213|accessdate = 11. 4. 2011|year=2004|publisher=Taylor and Francis|isbn=978-0-203-64466-9|pages=213}}
|