Србија и Црна Гора — разлика између измена

[[25. април]]а [[2005]]. године [[Савет Европске уније|Савет министара]] [[Европска унија|Европске уније]] потврдио је позитивну Студију о изводљивости преговора о склапању Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Србијом и Црном Гором. Студија је предвиђала тзв. принцип ''двоструког колосека'' у придруживању двеју држава чланица, и не односи се на територију [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Крајем те године, црногорско руководство је почело да подсећа на своје право да организује референдум наредне године. Тада су многи почели да сумњају да је СЦГ све време била само мораторијум на неизбежан распад последње енклаве [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|бивше Југославије]], баш као што су и [[Брионски споразум|брионским мораторијумом]], [[Хрватска]] и [[Словенија]] три месеца пролонгирале своју независност [[1991]]. године. Србија је инсистирала да се у референдумски процес укључи и [[Европска унија|ЕУ]], како би га макар пролонгирала, јер је погрешним тумачењем резолуције 1244 констатовано да Космет постаје независна република кад и Црна Гора, јер се у резолуцији наводи да Косово остаје саставни део СРЈ, не и Србије. Европска унија је именовала [[Словачка|Словака]] [[Мирослав Лајчак|Мирослава Лајчака]] за главног представника у вези са црногорским референдумом. По договору свих страна, неопходна већина за независност Црне горе била је 55%. У предреферендумској кампањи, за независност су лобирале владајуће странке ДПС и СДП, укључујући и, иронично, председника СЦГ, [[Светозар Маровић|Светозара Маровића]], а против СНП, Народна Странка и друге просрпске странке. Мада се Србија обавезала да се не меша, премијер [[Војислав Коштуница]] и неколико интелектуалаца се окупило на митингу просрпске коалиције Црне Горе, који је одржан у Београду, и пружили им подршку. [[21. мај]]а [[2006]]. је [[Црна Гора]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|реферндуму излгасала независност]] са око 55,5%, а [[3. јун]]а исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност и од тада СЦГ, последњи остатак некадашње Југославије, више не постоји. Два дана касније, [[СрбијаНародна скупштина Републике Србије|српски]] парламент]] је прогласио Србију сувереном републиком и наследником СЦГ и тиме и формално окончао постојање државне заједнице. Наредних дана, и српска влада је признала независност Црне Горе. Обе државе су добиле међународна признања и одвојено примљене у [[Организација уједињених нација|УН]] у [[јул]]у те године. Питање међународних споразума, које су ратификовале СРЈ и СЦГ решено је тако што је одлучено да се они односе на правно-формалног наследника заједнице- Србију, а Црна Гора их је потписала по убрзаном поступку. Спортске репрезентације су остале заједно у више дисциплина све до краја те године, са старим обележјима.