Крста Цицварић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 9:
| датум_смрти = {{датум смрти|1944|10|31|1879|9|14}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Демократска Федеративна
}}
'''Крста Цицварић''' ([[Никојевићи]], [[14. септембар]] [[1879]]. – [[Београд]], [[31. октобар]] [[1944]].) био је српски активиста, [[Анархосиндикализам|анархосиндикалиста]], [[Антисемитизам|антисемит]] и новинар.<ref name="Новица Матић">{{cite web|last=Матић|first=Новица|title=Ко је оклеветао Цицварића|url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/03/article-12.html|publisher=Српско наслеђе|accessdate=5.9.2017.}}</ref> Стрељан је [[31. октобар|31. октобра]] [[1944]]. од стране партизана након [[Ослобођење Београда (1944)|ослобођења Београда]].
== Биографија ==
Ред 25:
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{cite book|last1=Дедијер|first1=Владимир|title=The Road to Sarajevo|year=1966|publisher=Simon and Schuster|location=New York|url=https://books.google.rs/books?id=0KItAAAAIAAJ|accessdate=6. 9. 2017|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|last1=Bogićević|first1=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate=6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
Мобилисан је
Након Првог светског рата креће да пише за ''Београдски дневник'' чији је власник био Душан Паранос, а глодур Мехмед Жунић. Цицварић је испрва био уводничар и главни полемичар, да би 7. августа 1922. први пут био потписан као уредник и директор. Од септембра те године у заглављу листа стоји ''Београдски дневник Крсте Цицварића''.<ref name="Владимир Баровић" /> На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
Ред 61:
* {{cite book|last1=Кнежевић|first1=Васа П.|title=Кроз борбе, искушења и - погрешке|year=1960|location=Београд}}
* {{cite book|last1=Јешић|first1=Рафајло|title=Идеолошко-политичке струје у радничком покрету Србије 1903-1914|year=1969|publisher=Институт за историју радничког покрета Србије|location=Београд}}
* {{cite book|last1=Бјелица|first1=Михаило|title=Два века српског новинарства|date=1992|publisher=Институт за новинарство|location=Београд|isbn=86-81371-04-5|page=349|url=https://books.google.rs/books?id=0z8_AQAAIAAJ|accessdate=8. 9. 2017}}
* {{cite book|last1=Надовеза|first1=Бранко|title=Политичка мисао Крсте Цицварића|year=2004|publisher=Политичка ревија|location=Београд}}
| |||