Дидојци — разлика између измена

Име Дидојци, који се најчешће користи у академској литератури, поријеклом је из [[Грузијски језик|грузијског језика]]. Не постоји јасно објашњење за ову чињеницу. Дидојски језик припада [[Североисточнокавкаски језици|сјеверозападној групи]] дагестанских језика и има висок степен унутрашње диференцијације (пет дијалеката: Кидеро, Шејл, Асак, Шапик и Сагада). Сагада дијалект је значајан за разлику од других. Не постоји писани језик, па се умјесто тога користи се аварски језик. Први штампани материјали који се односе на дидјски језик потичу из периода [[18. век|18]]. и [[19. вијек]]а (П. С. Палас, И. А. Гилденстед, И. вон Клапрох). Озбиљнији истраживачки рад је спроведен почетком [[20. вијек]]а, постајући нарочито интензиван током двадесетих и тридесетих година и то од стране А. Дира, Е. Бокарева, Д. Имнаишвила).

Дидојци су муслимани ([[Сунитски ислам|сунити]]). Уз ислам, који је своје коријене поставио у Дагестану у [[8. вијек]]у од стране [[Арапи|Арапа]], у [[9. век|9]]. и [[11. вијек]]у [[хришћанство]] је почело да се шири уз подршку владара Грузије и Кахетије. Војне кампање које је водио [[Тамерлан|Тимур]] (крајем [[16. вијек]]а) помогло је у сузбијању ширења хришћанства и знатно учврстио ислам на овим просторима. До [[17. вијек]]а ислам је постао званична религија. До појаве ислама и хришћанства Дидојци су били пагани који су практиковали своје обичаје. Елементи паганских обичаја преживјели су до данас.