Лоара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м +
Ред 22:
| пловност = до места [[Бушмани|Бушмен]] код [[Анже]]а
}}
'''Лоара''' ({{јез-франц|La Loire}}, {{јез-лат|Liger}}) најдужа је река у [[Француска|Француској]].<ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/346549/Loire-River Loire River], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Има дужину од 1.013 -{km}- и слив који покрива 117.000 -{km<sup>2</sup>}-. Извире у области [[Севен (Француска)|Севен]], делу [[Централни масив|Централног масива]] у јужној Француској, на надморској висини од 1.408 метара. Затим тече око 1.000 -{km}- на север кроз [[Невер]] до [[Орлеан]]а, па на запад кроз [[Тур (град)|Тур]] и [[Нант]] до ушћа у [[Бискајски залив]] код [[Сен Назер]]а. Главне десне притоке Лоаре су [[Мен (река)|Мен]] и [[Ердр]], док су леве: [[Алије (река)|Алије]], [[Шер (Лоара)|Шер]], [[Ендр (река)|Ендр]], [[Вјен (река)|Вијен]] и [[Севр Нантез]]. Средњи проток Лоаре је 850 -{m<sup>3</sup>/s}-.
 
На реци не постоје природне препреке за пловидбу. Каналима је повезана са другим француским водотоцима. Воде реке се користе за хлађење четири нуклеарне централе.
Ред 38:
=== Антички Рим и Викинзи ===
[[Датотека:BNF 6465, fol. 154v.jpg|мини|Инвазија Викинга 879. године]]
Током римског периода, Римљани су успешно покорили Гале 52. године п. н. е. и почели да граде [[ценабум]] и данашњи град [[Тур (град)|Тур]].<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Римљани су Лоару користили само до Роана, око 150 -{km}- од извора. После 16. године долина реке Лоаре постала је део римске провинције [[Аквитанска Галија|Аквитанске Галије]], са главним градом [[Аварик]]ом.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Од трећег века почело је да се шири хришћанство и многе верске личности почеле су да саде винограде дуж обале реке.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> У петом веку су Франци и Алемани дошли с истока на ово подручје. Након тога су уследиле борбе између Франака и Визигота.<ref name="Williams & Boone. стр. 12">Williams & Boone. стр. 12.</ref> У деветом веку су Викинзи почели инвазију на западну обалу Француске, користећи своје дуге бродове за пловидбу Лоаром. Године 853. они су уништили град Тур и његову чувену опатију.<ref name="Williams & Boone. стр. 12"/> Смрћу Карла Ћелавог, 877. године, дошао је крај династији Каролинга. Након значајних сукоба у региону, 898. године је [[Фулк I Анжујски|Фулк I]], анжујски гроф, дошао на власт.<ref name="WB14">Williams & Boone. стр. 14.</ref>
 
=== Средњовековни период ===
Ред 47:
Вековима је било покушаја да се задржи пловни канал на Лоари употребом дрвених насипа. Речни саобраћај повећавао се постепено, увођењем система путарина у који се користио у средњем веку. Данас, неки од тих мостова постоје и даље, већ више од 800 година.<ref name="Smith2002">{{Cite book|last=Smith|first=Judy|title=Holiday walks in the Loire Valley|url=http://books.google.com/books?id=6lwPRwgyb4oC&pg=PA167|accessdate = 11. 4. 2011|year=2002|publisher=Sigma Leisure|isbn=978-1-85058-772-9|pages=167}}</ref> Током 17. века, [[Жан Батист Колбер|Жан-Батист Колбер]] изградио је потпорне зидове и [[Кеј|кејове]] од [[Руан]]а до [[Нант]]а који су учинили реку сигурнијом,<ref name="Trout1978">{{cite book|last=Trout|first=Andrew P.|title=Jean-Baptiste Colbert|url=http://books.google.com/books?id=beZnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1978|publisher=Twayne Publishers|isbn=978-0-8057-7715-4|pages=}}</ref> али је пловидба била често немогућа због поплава и суша. Према тврђењима, у поплави је 1707. године погинуло 50.000 људи,<ref name="EmbletonEmbleton-Hamann1997">{{cite book|last1=Embleton|first1=Clifford|last2=Embleton-Hamann|first2=Christine|title=Geomorphological hazards of Europe|url=http://books.google.com/books?id=NxI7k1fsVfIC&pg=PA126|accessdate = 11. 4. 2011|year=1997|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-88824-2|pages=126}}</ref> када је ниво воде порастао за више од 3 метра за два сата у Орлеану. Просечан пут од Орлеана до Нанта траје осам дана, док је узводно пут дужи, због кретања насупрот тока реке, и траје око 14 дана.
 
Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1=Braudel|first1=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|pages=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар]]а је пао у воду. Отварање канала ''-{Canal latéral à la Loire}-'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан]]а и Бријара,{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}} али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}
 
Канал Роан-Дигоан, који је изграђен 1838. године, био је скоро затворен 1971. године, али ипак и даље омогућава пловидбу дубље у долини Лоаре, до Дигоана.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}<ref name="rhodaniennes1971">{{cite book|author=Université de Lyon. Institut des études rhodaniennes|title=Revue de géographie de Lyon|url=http://books.google.com/books?id=ekgsAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1971}}</ref> Ипак, 261 -{km}- дуг ''-{Canal de Berry}-'', узак канал ширине свега 2,7 метара, који је отворен 1820. године који је повезивао ''-{Canal latéral à la Loire}-'' у општини Марсеј-Обињи, преко реке [[Шер (Лоара)|Шер]] у општини Ноаје назад до Лоаре близу Тура, затворен је 1955. Данас је река званично пловна само до [[Бушмен (Француска)|Бушмена]].<ref name="Liley1975">{{cite book|last=Liley|first=John|title=France, the quiet way|url=http://books.google.com/books?id=Ba5HiZn56m8C|accessdate = 11. 4. 2011|year=1975|publisher=Stanford Maritime|isbn=978-0-540-07140-1|pages=130}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 73:
== Флора ==
[[Датотека:Prunus domestica italica flowers.jpg|мини|250п|Цвет италијанске шљиве]]
Централна област долине реке обрасла је шумом и та област представља најпошумљенију у читавој Француској, тзв. “Орлеанске шуме”, које покривају површину од 38.234 хектара, од чега 5.440 хектара представљају пошумљени парк под називом “Шуме Шамбора”. Друга вегетација у долини углавном је под приватним власништвом и састоји се од три врсте [[храст]]а, [[Буква|букве]] и [[Бор (биљка)|бора]]. У мочварним подручјима [[јасен]], [[јова]] и [[врба]], срасли са [[сочивица|сочивицом]], обезбеђују природан ефекат ђубрења. Атлантска обала представља дом за велики број водених биљака, од којих су важне врсте из рода ''-{[[Salicornia]]}-'', које се користе као кулинарски састојак због свог диуретичког дејства. Грци су у долинама Лоаре донели и [[винова лоза|винову лозу]], а Римљани [[диња|диње]], [[јабука|јабуке]], [[трешња|трешње]], [[дуња|дуње]] и [[крушка|крушке]] током средњег века, а поред тога у овом делу се правио зачин [[шафран]] од истоимене биљке у Орлеану. Италијанска шљива ({{јез-лат|Prunus domestica italica}}) дрво је које је сађено у баштама двораца. [[Шпаргла]] је такође врста која је донета на ово подручје и то из северне Француске.<ref name="WilliamsBoone2002,p.35-36">Williams & Boone. стр. 35-36</ref>
 
== Фауна ==
=== Планктон ===
Са више од 100 врста алги, Лоара има највећи биодиверзитет фитопланктона у односу да остале реке Француске. Најзаступљенији су диатоми и зелене алге (са око 15 % по маси) који се углавном јављају у доњем току реке. Њихова укупна маса је ниска када је проток воде прелази 800 m<sup>3</sup>/s, а постаје значајна када је проток 300 m<sup>3</sup>/s или мањи, а то је углавном лети. Са смањењем протока, прве врсте које се појављују су једноћелијски диатоми попут -{[[Cyclostephanos invisitatus]], C. meneghiniana, S. Hantzschii}- и -{[[Thalassiosira pseudonana]]}-. [[Датотека:Anguilla anguilla.jpg|300px|мини|Европска јегуља (Anguilla anguilla)]] Њима се потом придружују вишећелијске врсте, укључујући -{[[Fragilaria crotonensis]], [[Nitzschia fruticosa]]}- и -{[[Skeletonema potamos]]}-, као и зелене алге које формирају звездасте или испружене колоније. Док је укупна биомаса у горњим деловима реке ниска, биодиверзитет је велики, са више од 250 таксона у Орлеану. У горњем току проценат зелених алги се смањује и од фитопланктона доминирају диатоми. Хетеротрофне бактерије представљене су кокама (49 %), бацилима (35 %), колонима (12 %) и филаментима (4 %) са укупном густином од 1.4{{e|10}} ћелија по литру.{{sfn|Tockner|Uehlinger|2009|pp=}}
 
=== Рибе ===
Ред 86:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Smith|first=Judy|title=Holiday walks in the Loire Valley|url=http://books.google.com/books?id=6lwPRwgyb4oC&pg=PA167|accessdate = 11. 4. 2011|year=2002|publisher=Sigma Leisure|isbn=978-1-85058-772-9|pages=167}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Finney|first=Paul Corby|title=Seeing beyond the word: visual arts and the Calvinist tradition|url=http://books.google.com/books?id=C8vYRVoqzf4C&pg=PA181|accessdate = 11. 4. 2011|year=1999|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|isbn=978-0-8028-3860-5|pages=181}}
Линија 94 ⟶ 93:
* {{Cite book |ref= harv|last1=Moffett|first1=Marian|last2=Fazio|first2=Michael W.|last3=Wodehouse|first3=Lawrence|title=A world history of architecture|url=http://books.google.com/books?id=IFMohetegAcC&pg=PT330|accessdate = 11. 4. 2011|year=2003|publisher=Laurence King Publishing|isbn=978-1-85669-371-4|pages=330}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Bradbury|first=Jim|title=Routledge Companion to Medieval Warfare|url=http://books.google.com/books?id=j6y0E6YO-oEC&pg=PA213|accessdate = 11. 4. 2011|year=2004|publisher=Taylor and Francis|isbn=978-0-203-64466-9|pages=213}}
* {{Cite book|ref= harv| ref = harv |last1=Williams|first1=Nicola|last2=Boone|first2=Virginie|title=The Loire|url=http://books.google.com/books?id=PASIo7gR7Q4C&printsec=frontcover&dq=loire&hl=en&ei=hhujTaeAB8is8APBkeSoAw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CDsQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false|year=2002|publisher=Lonely Planet|isbn=978-1-86450-358-6}}
* Garrett, Martin, The Loire: a Cultural History. 2010, Signal Books.
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лоара