Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Бот: Сређивање увода |
мНема описа измене |
||
Ред 34:
== Историја ==
Место се помиње у 16. веку, за време рата, када је Угарска губила самосталност пред налетима Турака. Године 1514. 18. августа напустила је војска краља Људевита угарско-мађарског, логор у месту Адоњ, што бродовима, што копном и повлачила се северније, пред Турцима ка Толни.
== Срби у Адоњу ==
У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је 1867. године само 52 становника, Србина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref>
Српску књигу купило је 1832. године неколико Срба из Адоња. Били су то парох Петар Парабак (и 1831), Јован Миљковић "дјетонаставник" (учитељ) (и 1831), те господа Јован Каран трговац и Димитрије Поповић земљеделац.<ref>Василије Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године</ref> Касније, вредно помена 1852. године поп адоњски Павле Сибињски је био претплатник Вуковог, "Лексикона српско-немачко-латинског", издатог у Виндобони.
У документу списак пореза за школе, епархије будимске из 1745. године, наводи се прилог из места Џанкуртаран - 5 ф. У другом српском документу састављеном и потписаном у Сентандреји 12. децембра 1748. године, као извештају о избору владике, помињу се из православци и из Адоња: поп Андреј Жикуртарански, затим "Христјани Жанкултарански (сада, 1872. године - Ароњ!) - место печета полажу свој крст". Значи да је село имало у 18. веку име Ж(Џ)анкултаран?.
| |||