Путниково — разлика између измена

Насеље је изграђено у атару места Уздина, на потезу Бунарје. Било је удаљено ко три километра од Уздина. То је био одувек сеоски пашњак са ископаним бунарима за појење стоке. Ту је међутим била увек висока подземна вода, која је излазила на површину, што није погодовало насељеницима. Становници Уздина места већински насељеног Румунима, понашали су се из почетка непријатељски према досељеницима и злостављали их, уз тиху подршку својих општинара. То је било наводно због великог броја уздинске сиротиње, које је мимоишла подела земље током аграрне реформе. Било је у Уздину у то време од 1161 домаћинстава, 330 породица беземљаша и 173 породице са поседом мањим од 5пет јутара. Било је иначе три насељавања Путникова. Прво је било на почетку 1924. године, стигли су оптанти из Мађарске бродом до Панчева, па жељезницом до Уздина. Дошло је из места Бата у Пештанској 19 породица оптаната, са 61 чланом. Већ 1928. године одлуком жупанијског аграрног уреда у Великом Бечкереку, 19 породицепородица се иселило у НовуГорњу Мужљу. Њихова земља је уступљена породицама са више од 5 чланова. Друга колонизација је уследила у пролеће 1932. године, када је стигло 12 породица. Трећа колонизација десила се исте 1932. године, а дошли су насељеници са свих стране Краљевина Југославије, али од 33 породице, трајно су се настаниле њих 8. Крајем јула 1932. године извршена је ревизија поседа аграрних интересената у Путникову. Иако је у Путникову до 1931. године било изграђено преко 30 кућа изградња тог оптанског насеља је каснила. Све до 1932. године неки оптанти су становали у Уздину, а земљу давали у закуп.
Милош Теодоровић бунарџија из Меленаца је 1928. године избушио артески бунар, дубок 58 метара. Инжењер Давид Шаманц из Уздина премерио је земљу становника Путникова 1929. године.

Ново српско насеље је имало обавезу да у што краћем року изгради православну цркву и школу. Зато су сеоски трибуни ишли са три оверене књиге у "прошњу" по целој држави, не били скупили новац за подизање објеката. Пуно је уписаних приложника у "Именик дародаваца Српске православне цркве у Путникову". Мештани верници су своје духовне потребе, у прво време задовољавали у цркви суседног места Томашевца. Њихов парох Благоје Веселиновић је у времену 1931-1938. године, долазио једном месечно у Путниково, због разних "треба". Касније колонију Путниково опслужују свештеници из Дебељаче,јер је постала њихова парохијска филијала. Године 1941. Путниково опслужује јеромонах Срефан Орбулов из Дебељаче. Прва црква у Путникову посвећена празнику Рођење Пресвете Богородице, је освећена готова 1938. године. На свечаности освећења које су обавили томашевачки пароси, појало је Српско црквено певачко друштво из Томашевца, под хоровођом Браниславом Коларским. Иконостас је осликао сликар Рус, избеглица, Владимир Зелински током 1940. године<ref>Ранђел Раша Анђелковић: "Монографија Путниково 1924-2004.године - СПЦО Путниково, Београд 2005.године</ref>