Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена

 

Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју [[Југославија|Југославије]], као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори ([[Трећи рајх|Немци]], [[Краљевина Италија|Италијани]], [[Бугари]] и [[Мађари]]), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: [[Независна Држава Хрватска]] ([[Усташка војница|усташе]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]), [[Влада народног спаса Милана Недића|режим Милана Недића у Србији]] ([[Српска државна стража]]), [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда у Словенији]], [[Независна Држава Црна Гора|режим Секуле Дрљевића у Црној Гори]], [[Коста Пећанац|четници Косте Пећанца]], [[Бали Комбетар|Балисти]], [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићев „Збор“]] и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], који су од стране [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] били признати као [[Југословенска војска у отаџбини]].

Народноослободилачки покрет је [[1943]]. године добио подршку Савезника, који су ускратили дотадашњу подршку четницима. После тога је дошло, на наговор Савезника, до стварања споразума са Југословенском владом у избеглиштву, која је и сама признала НОП. На основу тих споразума дошло је, [[7. март]]а 1945. године, до стварања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].