Вељко Чубриловић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
Сарађивао је са [[САНУ|Српском краљевском акадимемијом]], испитујући српске старине у Босни и Херцеговини.{{sfn|Кољевић|2014|p=9}} У више наврата у Мајевачки крај је долазио [[Јевто Дедијер]], са којим је проучавао етнограсфку грађу, по упутствима професора [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]]. Сакупио је податке о пет села на Мајевици, а материјал послао академији.{{sfn|Балканика|2000|p=140}}
 
Омладину из краја слао је у пољопривредну школу у Шапцу, како би стекли одређена знања о [[замљорадњаземљорадња|земољрадњиземољорадњи]].
 
ДоласкомУ уПрибоју Прибојсе Вељко налазио се ближе границе са Србијом, ишто успоставиому је пружило могућност да успостав добре везе, како преко људи који су путовали за Србију, тако и преко оних који су из Србије долазили у Босну.
 
У Прибоју им се родила ћерка Нада.
Ред 49:
Након неуспелог покушаја [[Богдан Жерајић|Богдана Жерајића]] да изврши атентат на [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]], појавио се моћан покрет генерације назван „Млада Босна”, који је деловао од 1910. до Видовдана 1914. Основни циљ покрета је био борба за ослобођење Босне и Херцеговине и њено присаједињење Србији, а крајњи циљ уједињење Јужних Словена у слободну и демократску државу. Тај покрет је први пут успео да оствари јединство напредне српске, хрватске и муслиманске омладине у национално-револуционарној борби.{{sfn|Стојнић|2014|p=11}} Идеолог покрета је био [[Владимир Гаћиновић]], повереник организације Уједињење или смрт („[[Црна рука]]”) за БиХ, чији је задатак био да окупи омладину по европским универзитетима и створи упоришта широм БиХ.{{sfn|Стојнић|2014|p=29}}
 
Као члан покрета Вељко је[[Гаврило Принцип|Гаврила Принципа]] и [[Трифко Грабеж|Трифка Грабежа]], преузвшипреузевши их с оружјем од Јакова Миловића, који их је, радећи у вјнообавештајној служби и курирске послове за [[Народна одбрана|Народну одбрану]] претходно превео преко границе и пренео им оружје.{{sfn|Стојнић|2014|p=49}} Вељко их је затим одвео код свог кума Митра Керовића, да би их Митров син Неђо Керовић, заједно са Цвијаном Стјепановићем превезао колима заверенике и оружје у Тузлу, код Мишка Јовановића.{{sfn|Стојнић|2014|p=47}}
 
У недељу, [[28. јун]]а 1914, на [[Видовдан]], Гаврило Принцип је извршио [[атентат]] над[[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] и [[Софија Хотек|Софију Хотек]]. Након што су Принцип и [[Недељко Чабриновић]] ухапшени, испитивала их је полиција. На крају, у страху да ће због атентата страдати невини, ухапшени су одлучили да одају имена других завереника. [[Мухамед Мехмедбашић]] је успео да побегне у [[Краљевина Црна Гора|Црну Гору]], али Вељко и Васо Чубриловић, [[Данило Илић]], [[Цвјетко Поповић]] и [[Мишко Јовановић]] су ухапшени и оптужени за [[велеиздаја|велеиздају]].