Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Враћене измене Goxy63 (разговор) на последњу измену корисника SrpskiAnonimac |
||
Ред 1:
'''Народноослободилачки покрет''' ('''НОП''') је био највећи [[Антифашизам|антифашистички]] покрет у [[Други светски рат у Југославији|Југославији за време Другог светског рата]]. Покрет је организовала и предводила [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]].
Оружану силу Народноослободилачког покрета представљали су [[Партизански одреди Југославије|Народноослободилачки партизански одреди]] (НОП одреди), стварани током лета [[1941]]. године. Током [[1942]]. године створена је [[Народноослободилачка војска Југославије]], која је марта [[1945]]. прерасла у [[Југословенска народна армија|Југословенску армију]].
Ред 9:
Један од циљева Народноослободилачког покрета био је и стварање нове државе - [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]], која би почивала на националном и социјалном јединству. На тај начин се остваривао и део програма Комунистичке партије Југославије, који се односио на извођење [[народноослободилачка борба народа Југославије|социјалистичке револуције]]. Ови планови су се посебно одвијали на ослобођеним територијама тзв. „Партизанским републикама“ (''[[Ужичка република]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрварска република]], [[Бихаћка република]] и др.'') где је становништво могло у пракси да види ефикасност рада НО одбора и стварање државе социјалне правде.
Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју [[Југославија|Југославије]], као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори ([[Трећи рајх|Немци]], [[Краљевина Италија|Италијани]], [[Бугари]] и [[Мађари]]), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: [[Независна Држава Хрватска]] ([[Усташка војница|усташе]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]), [[Влада народног спаса Милана Недића|режим Милана Недића у Србији]] ([[Српска државна стража]]), [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда у Словенији]], [[Независна Држава Црна Гора|режим Секуле Дрљевића у Црној Гори]], [[Коста Пећанац|четници Косте Пећанца]], [[Бали Комбетар|Балисти]], [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићев „Збор“]] и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], који су од стране [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] били признати као [[Југословенска војска у отаџбини]], а сарађивали су са окупатором. Покрет је водио доследну борбу и против ширења међунационалне мржње и масовних прогона и покоља становништва, што му је донело велику народну подршку.
Народноослободилачки покрет је [[1943]]. године добио подршку Савезника, који су ускратили дотадашњу подршку четницима. После тога је дошло, на наговор Савезника, до стварања споразума са Југословенском владом у избеглиштву, која је и сама признала НОП. На основу тих споразума дошло је, [[7. март]]а 1945. године, до стварања [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].
Ред 73:
* [[Родољуб Чолаковић]]
</table>
== Литература ==
{{портал|НОБ|СФРЈ}}
* '''[[Војна енциклопедија]]''' (књига 5). Београд 1974. година
* др. Гојко Миљанић. "'''Кадрови револуције 1941—1945'''", „Обод“ Цетиње, 1975. година
Линија 99 ⟶ 81:
* [[Мома Марковић]], "'''Преглед Народноослободилачке борбе у Србији'''", Београд 1947. година
* {{cite encyclopedia |year= 1982|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Партизанска књига - Народна књига - Побједа|location= Љубљана - Београд - Титоград|id= }}
{{Југославија у Народноослободилачкој борби}}
|