Ждрал — разлика између измена

| status_ref = <ref>{{IUCN|id=22692146 |title=''Grus grus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2013.2 |year=2012 |accessdate=12. September9. 2017}}</ref>

'''Ждрал''' ({{јез-лат|Grus grus}}) врста је птице која припада породици [[ждралови|ждралова]] (-{{јез-лат|Gruidae}-}). To је птицa дужине од 96 до 119 центиметара, промера крила већег од 2 метра. ИмајуИма дуге ноге и врат који је у лету испружен. Због сиве боје тела називајуназива се и сиви ждраловиждрал. Крила су тамније боје. ОдраслеОдрасла птицептица на глави и врату имајуима белу пругу, а на врху главе црвену мрљу.

Ждрал је велика птица. Може бити дуга од 96 до 119 центиметара, са распоном крила од 180 до 222 центиметра. Тежине је од 4.,5 до 6 килограма. Покривен је сивим перјем, док су му крила тамнија, као и глава, на којој се такође налази и бела штрафта. Такође, адултне јединке у фази парења имају наранџасто-браонкасту боју перја на леђима. Одрасле јединке на врху главе имају и црвену мрљу. Светложути кљун је дуг, али краћи од родиног. Веома вешто лети. На крају дугих, сивих ногу налазе се канџе. Реп му је црн и кратак. Мужјак и женка су веома слични, али су мужјаци мало крупнији.

ПреферирајуПреферира велике, изоловане територије где имму нико неће сметати. Међутим, навикли сунавикао се је на људе, тако да могуможе да преживепреживи и у култивисаним подручјима. Гнездећа станишта су мочваре и тресаве окружене четинарским шумама. Гнезда гради на земљи, сакривена у вегетацији. Храни се разноврсном храном биљног порекла и ситним животињама. Угрожен је нестанком станишта, али и убијањем (посебно приликом сеобе, на [[Блиски исток|Блиском истоку]] и у земљама Медитерана[[Медитеран]]а), као и тровањем пестицидима.

Ждрал насељава северне делове Европе, умерену и [[Северна Азија|северну Азију]]. Селица је која зиму проводи у Африци и на Медитерану. Приликом сеобе велики број примерака задржава се на устаљеним одмаралиштима дуж миграторних путева (плитка језера, мочваре и слично), где птице углавном проводе ноћ, док се током дана хране по околним пољопривредним површинама и отвореним стаништима.

У прошлости ждрал је био гнездарица тресава [[Власинско језеро|Власинског језера]], које су данас у великој мери уништене подизањем нивоа језера. Данас ждралови су ждралови у Србији редовно присутни у периоду сеобе, када се могу срести у свим деловима земље. Европски значајна миграторна станица ждралова је плитко и заслањено језеро [[Слано Копово]] код [[Нови Бечеј|Новог Бечеја]], на којем се током јесење сеобе на ноћењу окупља и до 20.000 јединки. Одатле ждралови мигрирају према југозападу, до крашких поља у [[Динарске планине|Динарским планинама]], одакле одлећу ка Италији и северној Африци. Поред Сланог Копова, ждралови се у нешто већем броју задржавају на још неколико слатинских подручја као што су [[Русанда]], [[Окањ]], пашњаци око [[Чока|Чоке]], Мокрина[[Мокрин]]а и др., док се током дана хране на пољопривредним стаништима широм Војводине.