Коптски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
new page |
|||
Ред 1:
Коптски језик потиче од старог египатског, био је говорни језик 3-7 века када га је потиснуо [[Арапски језик|арапски]]. [[Копти]] су потомци старих [[Египћани|Египћана]], има их око 3 милиона раштрканих по градовима у Горњем и Доњем Египту. Данас Копти говоре арапским језиком, а религија им је [[хришћанство]].
[[Датотека:Coptic.jpg|мини|Коптски натпис]]▼
[[Датотека:CopticCross7Modified-ar.jpg|мини]]
{| class="wikitable"
! colspan="2" |Koптски
|-
| colspan="2" |ϯⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛ̀ⲭⲏⲙⲓ ~ ⲧⲙⲛ̄ⲧⲣⲙ̄ⲛ̄ⲕⲏⲙⲉ
|-
!Етничка припадност
|Копти
|-
!Eра
|2.-7.век
|-
!Породица језика
|Афри-азијатски
* Египатски
** '''Коптски'''
|-
!Раније форме
|Архаични египатски
* Стари египатски
** Средњи египатски
*** Старији египатски
**** Демотски
|-
!Писмо
|Коптска абецеда
|}
== Име ==
Родно име за језик је '''ϯ ⲙⲉⲑⲣⲉⲙⲛⲭⲏⲙⲓ''' / ти-метʰ-рем-ен-кʰеː-ми / . Префикс ме(н)т- из глагола ⲙⲟⲩ ϯ моути ("говорити") формира све апстрактне именице на Коптику (не само оне које се односе на "језик"). Термин ременкхеми који значи "египатски", буквално "лице Египта", је саставни део рем-а, што је конструктивно стање коптске именице ⲣⲱⲙⲓ / ⲣⲱⲙⲉ, "човек, људско биће", + генитивна предуслова (е ) н- 'оф' + реч за 'Египат', ⲭⲏⲙⲓ / ⲕⲏⲙⲉ кхеми / кеме (види Кемет). Дакле, читав израз буквално значи "'''језик народа Египта'''", или једноставно "египатски језик".
Многа велика имена градова у модерном Египту су арапске адаптације њихових бивших коптичких имена:
* [[Танта]] - ⲧⲁⲛⲧⲁⲑⲟ (Тантато)
* [[Асјут|Асиут]]-ⲥⲓⲟⲟⲩⲧ (Сиовт)
* [[Фајум|Фаjум]] - ⲡⲉⲓⲟⲙ (Пеиом)
* Думиат - ⲧⲁⲙⲓⲁ ϯ (Тамиати)
* Асван - ⲥⲟⲩⲁⲛ (Суан)
* [[Даманхур]] - ϯ ⲙⲓⲛ ϩ ⲱⲣ (Тиминхор)
== Систем писања ==
Копти користе писани систем готово у потпуности изведен из грчке абецеде, уз додатак великог броја слова које имају своје порекло у демотичком египатском. (То га чини упоредивим са исландском [[Латинско писмо|латинском]] абецедом, која укључује ружичасто писмо трња.) Постоје неке варијације у броју и облицима ових знакова у зависности од дијалекта. Неке од слова на Коптској абецеди која су грчког порекла обично су резервисане за речи које су саме [[Грчка|Грчке]].
== Књижевност ==
У коптској књижевности сачуван је у народном, радикално модификованом облику последњи одјек старог египатског језика из доба фараона. Преко ње је средњовековна Европа упознала тек извесне основе књижевности и резултате знаности из старог Египта. У раним коптским нехришћанским књигама сачувани су и трагови религиозне кризе коју је преживљавао хеленистички свет на прагу хришћанизације. Коптски књижевни језик и писмо настали су у раздобљу од 3. до 7. века из народног (демотског) египатског говора, преузимањем делимично прилагођеног грчког алфабета.
[[Датотека:Coptic Bible.JPG|мини|261x261пискел|Коптска библија]]
Књижевност се може поделити на '''пет периода''':
# ''у првом'' (2-4век)сачувани су важни гностички и манихејски списи извесних секти у долини Нила. важан извор за проучавање текста је била библиотека из 4.века нађена у Хенобоскиону, са 43 рукописа који досад нису издати. У њима су апокалипсе, списи приписани митској личности Сету, апокрифи о Адаму, Тајна Јованова књига и др. Из тог доба су и манихејски списи пронјађени у Фајуму и превод Старог завета са хебрејског.
# ''други период'' обухвата књижевност 3-5 века, њен златни век. Одликује се значајним преводом Новог завета на коптски и првом књижевношћу која је настала у хришћанским манастирима. Из тог доба су и бројни апокрифи нпр. Паблово узнесење. Многи апокрифи инспирисани су мотивима из фараонских гробница. Друга дела као Јованова и Прохорова, имају забаван карактер, изгледа да је чувени црквени писац Атанасиј написао на коптском живот св.Антонија, једну од првих хришћанских хагиографија. Макарије из Пахомије, оснивач "ксенобитске школе" , износи учење анахорета, калуђера-пустињака.
# ''у трећем периоду'' , по карактеру византијском, који траје до 11.века, кад у долину Нила долазе Арапи, нестаје стара књижевност која је до тада била превођена, а коптска црква се после црквеног сабора у Халкидону год.одваја због византијске због монофизитске шизме.Књижевност се снажно развија у манастирима, али под јаким утицајем византијских црквених писаца. Најбројније су биографије светаца, а главне личности су Хенути, калуђер сељачког порекла, командант војске црноризаца који су рушили паганске храмове и Писенциос, владика из Коптоса и писац многих сачуваних посланица и писама.
# ''У четвртом периоду'', који почиње у 11. веку у Доњем Египту, дотле доминантан тебански или сахидијски дијалект замењује се бохаирским, којим се говорило у области Нилове делте.Књижевност се углавном развија у манастиру св.Макарија у Вади Ноструму.На бохаирски дијалект преведени су многи списи са сахидијског, а књижевност се ширила ван египатских граница, нарочито у Етиопију
# ''У петом периоду,'' арапски све више улази у хришћанску коптску цркву и коптски као живи језик ишчезава негде у 14.веку. Доцније се одржао само литургијски језик, док се на арапском стварала нова црквена књижевност. Из тог доба су Књига мрака Абул Бараката и збирка легенди везаних за доба египатских фараона : Књига о скривеним бисерима, О чудима и др.
==
# http://www.suscopts.org/deacons/coptic/coptic_alphabet.pdf
# Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs<ref>https://books.google.rs/books?id=lF78Max-h8MC&pg=PA2&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false</ref>, Аутор: [[James P. Allen]],Сambridge University Press.
== Литература ==
[[Мала енциклопедија Просвета]]<ref>http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=50359303&fmt=11&lani=sc</ref>. 4. изд. Београд: Просвета, 1986.
| |||