Народноослободилачки покрет Југославије — разлика између измена

Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју [[Југославија|Југославије]], као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори ([[Трећи рајх|Немци]], [[Краљевина Италија|Италијани]], [[Бугари]] и [[Мађари]]), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: [[Независна Држава Хрватска]] ([[Усташка војница|усташе]] и [[Хрватско домобранство|домобрани]]), [[Влада народног спаса Милана Недића|режим Милана Недића у Србији]] ([[Српска државна стража]]), [[Бела гарда (Словенија)|Бела гарда у Словенији]], [[Независна Држава Црна Гора|режим Секуле Дрљевића у Црној Гори]], [[Коста Пећанац|четници Косте Пећанца]], [[Бали Комбетар|Балисти]], [[Југословенски народни покрет Збор|Љотићев „Збор“]] и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]], који су од стране [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] били признати као [[Југословенска војска у отаџбини]], Драгољуба Дражасарађивали Михаиловић није сарађиваосу са окупатором. већПокрет је првиводио надоследну тлуборбу окупиране Европе оформио оружани отпори против фашисташирења амеђунационалне уследмржње сукобаи самасовних комунистима (Титом) после рата је проглашен за издајникапрогона и напокоља намештеном процесу је осуђен на смртстановништва, што ставља бројне комунистичке родољубе на зид срама. Михаиловић није сарађивао са окупатором али групе четника које су се одметнуле од њега јесу. После рата на намештеном суђењу Михаиловићу се највише стављало на терет то што се састајао са званичницима окупатора гдему је преговарао и само то је могло да се докаже и припише као наводна издаја иако је и сам Титодонело имаовелику сличненародну састанкеподршку.