Универзитет Фридрих Шилер — разлика између измена

нема резимеа измене
(+)
'''Универзитет Фридрих Шилер у Јени''' ({{јез-нем|Friedrich-Schiller-Universität Jena}}, {{јез-лат|Universitas Litterarum Jenensis}}) државни је истраживачки универзитет који се налази у [[Јена|Јени]], [[Тирингија]], [[Немачка]]. Универзитет је основан 1558. и спада у десет најстаријих универзитета у Немачкој. Године 1934. <ref>[http://www.uni-jena.de/PM090624_Schillerausstellung.html?highlight=1934%2A -{Friedrich-Schiller-Universität Jena}-], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>, добио је име по [[Фридрих Шилер|Фридриху Шилеру]] који је био професор историје у доба када је Јена привукла неке од најутицајнијих умова на прелазу у 19. век. Са [[Јохан Готлиб Фихте|Ј. Г. Фихтеом]], [[Фридрих фон Шелинг|Ф. В. Ј. Шелингом]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Г. В. Ф. Хегелом]], [[Фридрих фон Шлегел|Фридрихом фон Шлегелом]] и [[Карл Леонард Рајнолд|Карлом Леонардом Рајнолдом]] у наставном кадру, Универзитет у Јени је био средиште настанка [[немачки идеализам|немачког идеализма]] и [[немачки романтицизам|раног романтицизма]], у историји познатог као ”јенски романтизам”. Универзитет је дао шест добитника [[Нобелова награда|Нобелове награде]], укључујући [[Херберт Кремер|Херберта Кремера]], добитника Нобелове награде за физику 2000. године, а у његове славне докторанде убрајају се [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Готфрид Лајбниц]], [[Карл Маркс]] и [[Артур Шопенхауер]]. Хегел је као професор у Јени написао своје чувено дело ”[[Феноменологија духа]]” и хабилитовао са својих дванаест теза 1801. Универзитет су похађали књижевници као што су [[Фридрих Хелдерлин]] и [[Новалис]], као и [[Герхарт Хауптман]], који је за своје драмске текстове овенчан Нобеловом наградом. Привукао је и имена као што су [[Александар фон Хумболт]], [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] и [[Ото фон Бизмарк|Бизмарк]]. Овде су студирали и славни филозофи двадесетог века, попут [[Карл Корш|Карла Корша]], [[Рудолф Карнап|Рудолфа Карнапа]] и [[Готлоб Фреге|Готлоба Фрегеа]], који је током свог радног века на универзитету стекао репутацију једног од највећих математичара и логичара у историји тих дисциплина. [[Ернст Хекел]] је као професор биологије и зоологије у Јени засновао [[екологија|екологију]] као науку и дао значајан допринос развоју [[Теорија еволуције|теорије еволуције]]. Ова високошколска институција је одиграла значајну улогу у представљању српског језика и културе Европи, па је 1823. доделила звање почасног доктора наука [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџићу]]. Године 2004. Универзитет је постхумно одликовао и убијеног премијера [[Србија|Србије]] [[Зоран Ђинђић|др Зорана Ђинђића]].
 
У првој половини двадесетог века, Јенски универзитет, у академској заједници познат и по латинском надимку ''Salana'' по реци СалиЗали на којој се град налази, словио је за један од најпрестижнијих на свету, раме уз раме са [[Универзитет у Оксфорду|Оксфордом]], [[Универзитет у Кембриџу|Кембриџом]] и [[Универзитет у Хајделбергу|Хајделбергом]]. Био је као матична институција бројним научницима и мислиоцима, попут [[Ервин Шредингер|Ервина Шредингера]], добитика [[Нобелова награда за физику|Нобелове награде за физику]]. Сматран је и једним од најопремљенијих истраживачких центара Европе, па је тако још 1905. поседовао библиотеку са преко 200.000 томова, важну астрономску опсерваторију, метеоролошки институт, ботаничку башту, као и неке од најсавременијих клиничких, анатомских и физичких института на континенту. Неговане су традиције карактеристичне за немачке универзитете, попут академског мачевања и процесија чланова академске заједнице.
 
Попут самог града Јене и универзитет је претрпео значајна разарања у току Другог светског рата, али никада није прекинуо континуирани рад. Једно време је био центар изучавања [[дијалектички материјализам|дијалектичког материјализма]]. По завршетку [[Хладни рат|Хладног рата]] и поновном уједињењу Немачке, универзитет је доживео поновни процват након значајних улагања, како од стране савезне Владе, тако и од стране компаније Карл Цајс, светског лидера у оптичкој индустрији, чији се центар налази у Јени. Универзитет тесно сарађује са четири [[Макс Планк]] истраживачка института смештена у граду, у коме је и највећи послодавац. Данас је члан Коимбра групе, мреже најстаријих и најпрестижнијих европских универзитета.
 
Године 2016. Универзитет у Јени је имао око 23.600 студената, од чега 2.276 страних, као и 340 редовних професора, од којих значајан број носи и звање академика. Будући да је Јена један од класичних старих немачких универзитетских градова, попут оних у [[Универзитет у Хајделбергу|Хајделбергу]], [[Универзитет у Тибингену|Тибингену]], [[Марбург]]у, [[Универзитет Алберт Лудвигс|Фрајбургу]], и [[Универзитет у Гетингену|Гетингену]], студентска популација чини готово петину укупне популације града. Страни студенти су посебно задовољни квалитетом наставе и студентског живота, па је Универзитет Фридрих Шилер, уз Универзитет Георг Аугуст у Гетингену, једини немачки добитник цертификата о изузетном степену задовољства међународних студената (”Certificate for Outstanding International Student Satisfaction”), са просечном оценом 9.5 од 10<ref>[http://www.topuniversities.com/blog/what-international-students-say-about-studying-germany -{What International Students Say About Studying in Germany}-], Приступљено 9. 12. 2016.</ref>. Заједно са [[Универзитет у Лајпцигу|Универзитетом у Лајпцигу]] и Универзитетом Мартин Лутер у Халеу и [[Лутерштат Витенберг|Витенбергу]], са којима има изразито блиску сарадњу и сталну академску размену, чини научно-истраживачко средиште централне и источне Немачке. Захваљујући универзитету и бројним истраживачким институтима, Јени је 2008. додељен назив ”немачког града науке”. Тренутни ректор je проф. др Валтер Розентал, 318. по реду у готово 460 година старој историји универзитета.
 
== Алумни ==
Анониман корисник