Андијски језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Уклоњен целокупан садржај странице |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Кутијица за језик
|име=Аварски језик
|изворноиме='''къIaваннаб мицци ''qwavannab micci'''<ref name=RedBook/>
|регија={{застава|Русија}}
* {{застава|Дагестан}}
|народ=[[Кавкаски Авари]]
|број= 11.800(2010 census)<ref name=ethnologue>
{{cite web |title=Andis |url=https://www.ethnologue.com/language/ani}}</ref>
|датум=2010
|писмо=
|боја=Кавкаски
|пор1=[[Североисточнокавкаски језици]]
|пор2=[[Аваро-андо-дидојски језици]]
|пор3=[[Аваро-андијски језици]]
|пор4=[[Андијски језици]]
|iso1=
|iso2=
|iso3=ani
|glotto=andi1255
|glottorefname=Андијци
|notice=
}}
'''Андијски језик''' је један од језика који припада групу [[Североисточнокавкаски језици|сјевероисточних]] кавкаских језика који припада Авар-андијској подгрупи јеуика коју говори око 5.800 етничких припадника [[Андијци|Андијаца]] који су добијени [[2010]]. године, и то у региону [[Ботлихци|Ботлихца]] у [[Дагестан]]у. Језик се говори у селима Андијаца (дуж ријеке Анди-Коису)<ref name="Redbook">[http://www.eki.ee/books/redbook/akhvakhs.shtml The peoples of the Red Book: Akhvakhs]</ref>, као и мјеста Гунха, Гагатл, Асхали, Риквани, Цванко, Зило и Кванкидатл.<ref name="Alekseev,M.E." /></ref>
== Карактеристике ==
Постоје четири главна дијалекта: Мунин, Риквани, Кванкидатл и Гагатл, који изгледају прилично дивергентно. Међутим, дијалекти се могу разликовати између села: „горња група” користи анди, Гагатл, Риквани и Зило дијалекте (на овим просторима Анди и Зило дијалектки сматрају сопственим дијалектима), док „доња група” садржи Мунин и Кванкидатл дијалекте. У горњој групи нема уграђеног звука '''кьI'''.<ref name="Alekseev,M.E." /></ref>
Иако Анди обично нема писани језик, постојали су покушаји писања језика помоћу руског ћириличног писма. Говорници андијаца углавном користе [[Аварски језик|аварски]] или [[руски језик]] као своје књижевне језике. <ref name=ethnologue></ref>
Анди има 7 различитих локалних назива за ријечи: „изнутра” који се мјења у једнини ('''-ла/-а''') и множини ('''-хъи'''), „у кући” ('''гьакъу-ла''') „у кућама” ('''гьакъоба-хъи'''). Број категорија се изражава кроз изостављање одређених гласова: „Отац је нашао брата” ('''имуво воцци в-усон'''), а множина би гласила ('''имуво воццул в-осон''') - „Отац је нашао браћу ”. У селу Андијаца, постоји разлика између говора мушкараца и жена, па тако мушкарац би рекао, на примјер: '''дин''' („Ја”), '''мин''' је у преводу „Ти”, '''гьекIа''' је у преводу „особа”. Међутим, када су у питању жене то би изгледало овако: '''ден''' („Ја”), '''мен''' („Ти”), а '''гьекIва''' („особа”).<ref name="Alekseev,M.E." />
== Правопис ==
Андијски језик садржи 43 [[Консонанти|консонанта]] (сугласник) и то:
* 5 уснених сугласника: (b - p - p' - v - m);
* 10 зубних сугласника: (d - t - t' - ts' - ts': - ts - z - s - s: - n);
* 9 алвеоларних сугласника: (dž - .č - .č: - č - č: - ž - š - š: - r);
* 7 веларних сугласника: (g - ķ - ķ: - k - k: - x – j);
* 6 ресичних (увуларних) сугласника: (q' – q': - q - ġ - ҳ - ҳ:)
* 2 ларингеална сугласника: (ъ – h).
Такође, андијски језик садржи и 5 вокала: a - e (é) - i - o - u (ou).
== Види још ==
== Референце ==
{{reflist|30em|refs=
* <ref name=Alekseev,M.E.>
{{cite web |title=Andijskij Yazyk |url=http://www.philology.ru/linguistics4/alekseev-99b.htm}}</ref>
* <!-- <ref name=Endangered>
{{cite web |title=Endangeredlanguages.com |url=http://www.endangeredlanguages.com/lang/948}}</ref> -->
* <ref name=RedBook>
{{cite web |author1=Margus Kolga |author2=Igor Tõnurist |author3=Lembit Vaba |author4=Jüri Viikberg |title=The Andis |work=The Red Book of the Peoples of the Russian Empire |date=1993 |url=http://www.eki.ee/books/redbook/andis.shtml }}</ref>
*<!-- <ref name=Unesco>
{{cite book|title=Atlas of the World’s Languages in Danger|editor=Christopher Moseley|date=2010|publisher=UNESCO Publishing |url=http://www.unesco.org/culture/en/endangeredlanguages/atlas }}</ref>
-->
}}
| |||