Андијски језик — разлика између измена

{{Кутијица за језик

* {{застава|Дагестан}}

{{cite web |title=Andis |url=https://www.ethnologue.com/language/ani}}</ref>

|iso1=

|iso2=

Постоје четири главна дијалекта: Мунин, Риквани, Кванкидатл и Гагатл, који изгледају прилично дивергентно. Међутим, дијалекти се могу разликовати између села: „горња група” користи анди, Гагатл, Риквани и Зило дијалекте (на овим просторима Анди и Зило дијалектки сматрају сопственим дијалектима), док „доња група” садржи Мунин и Кванкидатл дијалекте. У горњој групи нема уграђеног звука '''кьI'''.<ref name="Alekseev,M.E." />

 

 

Анди има 7 различитих локалних назива за ријечи: „изнутра” који се мјења у једнини ('''-ла/-а''') и множини ('''-хъи'''), „у кући” ('''гьакъу-ла''') „у кућама” ('''гьакъоба-хъи'''). Број категорија се изражава кроз изостављање одређених гласова: „Отац је нашао брата” ('''имуво воцци в-усон'''), а множина би гласила ('''имуво воццул в-осон''') - „Отац је нашао браћу ”. У селу Андијаца, постоји разлика између говора мушкараца и жена, па тако мушкарац би рекао, на примјер: '''дин''' („Ја”), '''мин''' је у преводу „Ти”, '''гьекIа''' је у преводу „особа”. Међутим, када су у питању жене то би изгледало овако: '''ден''' („Ја”), '''мен''' („Ти”), а '''гьекIва''' („особа”).<ref name="Alekseev,M.E." />

 

== Правопис ==

 

* 5 уснених сугласника: (b - p - p' - v - m);

* 9 алвеоларних сугласника: (dž - .č - .č: - č - č: - ž - š - š: - r);

* 7 веларних сугласника: (g - ķ - ķ: - k - k: - x – j);

* 2 ларингеална сугласника: (ъ – h).

 

 

* <ref name=RedBook>

 

*<!-- <ref name=Unesco>

-->

}}