Камила — разлика између измена

Камиле су [[биљојед]]и који се хране претежно [[траве|травама]]. Могу за храну користити и бодљикаво биље, као и биље с високим садржајем [[Со (зачин)|солсоли]]и. У ситуацији крајње нужде једу и кости, коже или месо као и шатор, сандале или пешкир свог власника.

Око 14 милиона камела је живело 2010. године, при чему су 90% биле дромедари.<ref name=dolby10 /> Дромедари који живе у данашње време су [[Списак доместикованих животиња|доместиковане животиње]] (они углавном обитавају на [[Рог Африке|Рогу Африке]], [[Сахел]]у, [[Магреб]]у, [[Средњи исток|Средњем истоку]] и [[Јужна Азија|Јужној Азији]]). Сама регија Рога има највећу концентрацију камила на свету,<ref name="Bernstein">{{citeCite book|first=William J.|last=Bernstein|title=A Splendid Exchange: How Trade Shaped the World|publisher=Grove Press|year=2009|isbn=9780802144164|pages=56}}</ref> где дромедари сачињавају [[Номадски пасторализам|важан део локалног номадског живота]]. Они пружају номадским људима у Сомалији (која има највеће стадо камила на свету)<ref name=mukasa81 /> и Етиопије млеко, храну, и превоз.<ref name=fao12 /><ref name=abokor87>{{cite book| publisher = Nordic Africa Institute|isbn=9789171062697| last = Abokor| first = Axmed Cali| title = The Camel in Somali Oral Tradition|year=1987|pages=7,10–11}}</ref><ref name=un03>{{cite web| title = Drought threatening Somali nomads, UN humanitarian office says| work = UN News Centre| accessdate = 7 December 2012|year=2003| url = https://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=8894&Cr=somalia&Cr1=|quote=A four-year drought is threatening the lives of Somali nomads, and those of the camel herds on which they depend for transportation and milk}}</ref><ref name=farah04>{{cite journal| volume = 6| issue = 1| last1 = Farah| first1 = K. O.| first2 = D. M. |last2=Nyariki|first3= R. K. |last3=Ngugi|first4=I. M.|last4=Noor|first5=A. Y.|last5=Guliye| title = The Somali and the Camel: Ecology, Management and Economics| journal = Anthropologist|year=2004|quote=Somali pastoralists are a camel community...There is no other community in the world where the camel plays such a pivotal role in the local economy and culture as in the Somali community. According to the UN Food and Agriculture Organization (FAO, 1979) estimates, there are approximately 15 million dromedary camels in the world|pages=45–55}} [http://www.mbali.info/doc265.htm Plain text version.]</ref>

Бактријска камила је била 2010. године редукована до процењених 1,4 милиона животиња, већина којих је доместикована.<ref name=fedewa00/><ref name=dolby10>{{cite book| publisher = Random House Digital, Inc|isbn=9780307716255| last = Dolby| first = Karen| title = You Must Remember This: Easy Tricks & Proven Tips to Never Forget Anything, Ever Again|year=2010 |pages=170}}</ref><ref name=denverzoo>{{cite web|publisher=Denver Zoo |title=Bactrian Camel |accessdate=7 December 2012 |url=http://www.denverzoo.org/downloads/dzoo_bactrian_camel.pdf |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130512074950/http://www.denverzoo.org/downloads/dzoo_bactrian_camel.pdf |archivedate=12 May 2013 |df= }}</ref> Једине истински дивље камиле су дивље бактријске камиле, којих има око 1400, и које насељавају Гоби и Такламаканску пустињу у Кини и Монголији.<ref name="nationalgeo-bactrian"/><ref name="iucn-bactrian">{{cite web| publisher = International Union for Conservation of Nature and Natural Resources| first = J.|last= Hare| title = Camelus ferus| work = IUCN Redlist| accessdate = 7 December 2012| url = http://www.iucnredlist.org/details/63543/0}}</ref>

[[Аустралијске дивље камиле|Највећа популација дивљих камила]] живи у Аустралији. Процењује се да има око 700.000 дивљих дромедарних камила у централним деловима [[Аустралија|Аустралије]], које су потомци оних које су уведене као метод транспорта у 19. и раном 20. веку.<ref name=cnn10 /><ref name=dolby10 /><ref>{{cite book|last1=Saalfeld|first1=W.K.|last2=Edwards|first2=GP|issn=1832-6684 |year=2008|title=Managing the impacts of feral camels in Australia: a new way of doing business|chapter=Ecology of feral camels in Australia |format=DKCRC Report 47 |publisher=Desert Knowledge Cooperative Research Centre |location=Alice Springs |idisbn=ISBN 978-1-74158-094-5 |url=http://www.desertknowledgecrc.com.au/resource/DKCRC-Report-47-Managing-the-impacts-of-feral-camels-in-Australia_A-new-way-of-doing-business.pdf}}</ref> Ова популација расте са стопом од око 8% годишње.<ref>{{Cite journal |last1=Pople| first1 = A. R. |last2=McLeod| first2 = S. R. | doi = 10.1071/RJ09053 | title = Demography of feral camels in central Australia and its relevance to population control | journal = The Rangeland Journal | volume = 32 |year=2010| pmid = | pmc = |pages=11}}</ref> Представници аустралијске владе су уклонили више од 100.000 животиња делом зато што камиле превише користе ограничене ресурса потребне фармерима оваца.<ref>{{cite web|last=Tsai|first=Vivian |archiveurl=https://www.webcitation.org/6BrHhZiQj?url=http://www.ibtimes.com/australia-culls-100000-feral-camels-limit-environmental-damage-many-more-will-be-killed-789326 |archivedate=1 November 2012 |url=http://www.ibtimes.com/australia-culls-100000-feral-camels-limit-environmental-damage-many-more-will-be-killed-789326 |title=Australia Culls 100,000 Feral Camels To Limit Environmental Damage, Many More Will Be Killed |year=2012 |work=U.S. Edition |publisher=[[International Business Times]] |accessdate=1 November 2012 |deadurl=no |df= }}</ref>

<ref name="mukasa81">{{cite book| publisher = International Livestock Centre for Africa | volume = 5 | last = Mukasa-Mugerwa | first = E. | title = The Camel (Camelus Dromedarius): A Bibliographical Review | location = Ethiopia | series = International Livestock Centre for Africa Monograph |year=1981|pages=1, 3, 20–21, 65,67–68}}</ref>

<ref name=mantz06>{{cite book| publisher = Heritage House Publishing Co |isbn=9781894384018| editor-first = Garnet | editor-last=Basque|last=Mantz| first = John | title = Frontier Days in British Columbia | chapter = Camels in the Cariboo |year=2006 |url=https://books.google.com/books?id=fecJGyNKtwoC&pg=PA51|pages=51–54}}</ref>

* {{Cite book| publisher first=William RJ. Hardwicke| last = FalconerBernstein| first = Hugh| title =A PalæontologicalSplendid MemoirsExchange: andHow NotesTrade ofShaped the Late Hugh Falconer: Fauna antiquaWorld|publisher=Grove sivalensisPress|year=18682009|url=https://books.google.com/books?id=hb4wAQAAMAAJ&pgisbn=PA2319780802144164|pages=23156}}

{{Refbeginrefbegin|30em}}

* {{Cite book|ref= harv| publisher = R. Hardwicke| last = Falconer| first = Hugh| title = Palæontological Memoirs and Notes of the Late Hugh Falconer: Fauna antiqua sivalensis|year=1868|url=https://books.google.com/books?id=hb4wAQAAMAAJ&pg=PA231|pages=231}}
* {{Cite book|ref= harv| publisher = Food and Agriculture Organization of the United Nations|idisbn=ISBN 978-92-5-103154-4| last = Ramet| first = J. P.| title = The technology of making cheese from camel milk (Camelus dromedarius)| location = Rome| series = FAO Animal Production and Health Paper| accessdate = 6 December 2012|year=2011| url = http://www.fao.org/docrep/003/T0755E/T0755E00.htm | issn=0254-6019|oclc=476039542}}

* {{Cite book|ref= harv|last1=Vannithone|first1=S.|last2=Davidson|first2=A. |title=The Oxford companion to food |publisher=Oxford University Press |location=Oxford [[Oxfordshire]] |year=1999|chapter=Camel |idisbn=ISBN 978-0-19-211579-9 |pages=127}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Wilson|first=R.T. |title=The camel |publisher=Longman |location=New York |year=1984|idisbn=ISBN 978-0-582-77512-1 }}

* {{Cite book|ref= harv| publisher = Food And Agriculture Organization Of The United Nations|idisbn=ISBN 978-92-5-101169-0| last = Yagil| first = R.| title = Camels and Camel Milk| location = Rome| series = FAO Animal Production and Health Paper| volume=26|year=1982|issn=0254-6019 | url=http://www.fao.org/docrep/003/X6528E/X6528E00.htm}}