Википедија

Књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 11:
== Дефиниције ==
 
Постојали су разни покушаји да се дефинише „књижевност”.<ref name=meyer>{{cite journal|last=Meyer|first=Jim|title=What is Literature? A Definition Based on Prototypes|journal=Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session|year=1997|volume=41|issue=1|url=http://www.und.nodak.edu/dept/linguistics/wp/1997Meyer.htm|accessdate = 11. February02. 2014.}}</ref> Сајмон и Делиз Рајан започели су њихов покушај да одговоре на питање „Шта је књижевност?” са описом:
 
<blockquote>Трагање за откривањем дефиниције „књижевности” је пут којим се много путовало, иако је тачка доласка, ако је икада достигнута, ретко задовољавајућа. Већина предложених дефиниција је широка и нејасна, и оне су се неизвежно временом мењане. У ствари, једина ствар која је сигурна у дефинисању књижевности јесте да ће се дефиниција променити. Концепти о томе шта је литература се исто тако мењају током времена.<ref name=acu> {{cite web|title=What is Literature?|url=http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|work=Foundation: Fundamentals of Literature and Drama|publisher=Australian Catholic University|accessdate = 9. February02. 2014.|last=Ryan|first=Simon|last2=Ryan|first2=Delyse|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140220034442/http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|archivedate = 20. February02. 2014.|df=}}</ref></blockquote>
 
Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је „културолошки релативна дефиниција”.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28</ref> У [[Западна Европа|Западној Европи]] пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28" /> Ограниченији смисао речи се јавио током [[Романтизам|романтичарског периода]], током којег је почела да означава „маштовито” писање.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 406">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16</ref> Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, [[Културологија|културолошке студије]] обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред [[Западни канон|канонских радова]].
Ред 21:
[[Формализам (литература)|Формалистичка]] дефиниција је да се „литература” у првом плану односи на поетске ефекте; то је „литерарност” или „поетика” књижевности што је разликује од обичног говора или других врста писања (e.g., [[новинарство|новинарства]]).<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6</ref> Џим Мајер сматра да је корисна карактеристика при објашњавању употребе термина да означава објављени материјал у одређеном пољу (-{e.g.}-, „[[научна литература]]”), пошто таково писање мора да користи језик у складу са одређеним стандардима.<ref name=meyer /> Проблем са формалистичком дефиницијом је у томе што да би се рекло да литература одступа од обичне језичке употребе, те употребе се морају прво идентификовати; ово је тешко јер је „[[Обична филозофија језика|обичан језик]]” нестабилна категорија, која се разликује у зависности од друштвених категорија и кроз историју.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4</ref>
 
[[Етимологија|Етимолошки]], термин литература је изведен из [[Латински језик|латинске речи]] -{''literatura/litteratura''}- „учење, писање, граматика,” оригинално „писање формирано словима,” од -{''litera/littera''}- „слово”.<ref name=oetyd>{{cite web|title=literature (n.)|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=literature&allowed_in_frame=0|publisher=Online Etymology Dictionary|accessdate = 9. February02. 2014.}}</ref> Упркос тога, термин је исто тако био примењиван [[Орална литература|говорене или певане текстове]].<ref name=meyer /><ref>{{cite journal|last=Finnegan|first=Ruth|title=How Oral Is Oral Literature?|journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies|year=1974|volume=37|issue=1|jstor=614104|doi=10.1017/s0041977x00094842 |pages=52–64}}</ref>
 
== Врсте књижевности ==
Ред 85:
Поезија је врста књижевности у којој се текст пише у стиховима. Поезија обично садржи низ [[стилска фигура|стилских фигура]] укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Могуће је да је поезија најстарија врста књижевност. Рани примери су [[Сумер]]ски „[[Еп о Гилгамешу|Еп]] о [[Гилгамеш]]у” ([[1700. п. н. е.]]), делови Библије, и радови [[Хомер]]а.
 
Поезија је форма литературне уметности која користи [[Естетика|естетске]] и [[ритам|ритмичке]] квалитете језика да евоцира додатна значења, или алтернативе [[Проза|прозном]] привидном значењу.<ref name=oedpoetry>{{cite web|title=poetry, n.|url=http://www.oed.com/view/Entry/146552|work=Oxford English Dictionary|publisher=OUP|accessdate = 13. February02. 2014.}} {{subscription required}}</ref> Поезија се традиционално разликовала од [[проза|прозе]] по томе што је била написана у [[стих]]овима;{{efn|Овај вид разликовања је компликован постојањем разних хибридних форми као што је [[прозна поезија]]<ref name=prosepoemaap>{{cite web|title=Poetic Form: Prose Poem|url=http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787|work=Poets.org|publisher=Academy of American Poets|accessdate = 15. February02. 2014.}}</ref> и [[просиметрум]],<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981</ref> и генералније чињеницом да проза поседује ритам.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979</ref> Абрам Липски то назива „јавном тајном” да се „проза не разликује од поезије по недостатку ритма”.<ref name=lipsky>{{cite journal|last=Lipsky|first=Abram|title=Rhythm in Prose|journal=The Sewanee Review|year=1908|volume=16|issue=3|url=https://www.jstor.org/stable/27530906|accessdate = 15. February02. 2014.|pages=277–89}} {{subscription required}}</ref>}} проза је написана у [[Реченица|реченицама]], поезија у [[Линија (поезија)|линијама]]; [[синтакса]] прозе је диктирана значењем, док се поезија одржава преко метрике или визуалних аспеката песме.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9</ref> Пре 19. века, поезија се обично схватила као нешто постављено у метричким линијама; сходно томе, 1658. године дефиниција поезије је „било која врста текста који се састоји од ритма или стихова”.<ref name=oedpoetry /> То је вероватно била последица утицаја [[Аристотел]]а (његове „[[Поетика (Аристотел)|Поетике]]”), „поезија” пре 19. века обично је била мање техничка ознака за стихове од нормативне категорије фиктивне или реторичке уметности.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 398">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 398</ref> Могуће је да као форма она предатора [[писменост]], при чему су најранији радови били компоновани и одржавани у оквиру оралне традиције;{{sfn|Finnegan|1977|p=66}}<ref name=magoun>{{cite journal|last=Magoun, Jr.|first=Francis P.|title=Oral-Formulaic Character of Anglo-Saxon Narrative Poetry|journal=Speculum|year=1953|volume=28|issue=3|jstor=2847021|doi=10.2307/2847021|pages=446–67}} {{subscription required}}</ref> и стога она представља најстарији вид литературе.
 
У различитим нацијама наилази се на раличите врсте поезије. У грчкој поезији стихови се ретко римују, док је у Италијанској и Француској поезији супротан случај. Генерално гледајући, у британској и немачкој поезији рима је подједнако и присутна и одсутна. Неке језике карактерише природан афинитет за дуже стихове, док је код других изражена тенденција ка краћим стиховима. Неке од ових карактеристика су условљене разликама у лексици и граматици самих језика. На пример, неки језици имају већи фонд речи које се римују, или више синонима од других. Поезија је такође укомпонована у неке врсте драме, попут опере.
Ред 92:
{{Main article|Проза}}
 
Проза је форма [[језик]]а која поседује обичну [[синтакса|синтаксу]] и [[природни говор]] уместо ритмичке структуре; у ком смислу се она, поред њеног мерења реченицама уместо линија, разликује од поезије.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9" /><ref>{{cite web|title=Glossary: P|url=http://www.wwnorton.com/college/english/litweb10/glossary/P.aspx|work=LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace|accessdate = 15. February02. 2014.|last=Booth|first=Alison|last2=Mays|first2=Kelly J. }}</ref> У погледу историјског развоја прозе, Ричард Граф напомиње да „[у случају [[Древна Грчка|античке Грчке]]] недавнА становишта наглашавају чињеницу да је формална проза релативно касно развијена, то је „изум” који је вероватно везан за [[Антика|класични период]]”.<ref name=graff>{{cite journal|last=Graff|first=Richard|title=Prose versus Poetry in Early Greek Theories of Style|journal=Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric|year=2005|volume=23|issue=4|jstor=10.1525/rh.2005.23.4.303|doi=10.1525/rh.2005.23.4.303|pages=303–35}} {{subscription required}}</ref>
 
* '''[[Роман]]''': дуги [[Фикција|фикциони]] прозни наратив. Блиски однос ове форме са [[Реализам (уметност)|реалним животом]] је диференцира од [[Витешки роман|витешке романтике]].<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 18">{{harvnb|Goody|2006|p=18}}</ref><ref name=brooklyn>{{cite web|title=The Novel|url=http://academic.brooklyn.cuny.edu/english/melani/cs6/novel.html|work=A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature|publisher=[[Brooklyn College]]|accessdate = 22. February02. 2014.}}</ref> Термин роман се јавља у већини европских језика.<ref name=brooklyn /> У енглеском је термин проистекао из [[Романски језици|романских језика]] у касном 15. веку, са значењем „новости”; он се временом транформисао да указује на нешто ново, без прављења разлике између чињеница или фикције.<ref name=sommerville>{{harvnb|Sommerville|1996|p=18}}</ref> Мада постоје многи историјски прототипи, такозвани „романи пре романа”,<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19</ref> модерни облик романа се појавио у касно у културној историји — отприлике током осамнаестог века.<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20</ref> Иницијално предмет знатног критицизма, роман је временом попримио доминантну позицију међу литерарним формама, у погледу популарности и става критичара.<ref name=brooklyn /><ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29</ref><ref>{{Cite book|title=The Novel, Volume 2: Forms and Themes|year=2006|publisher=Princeton UP|location=Princeton|isbn=978-0-691-04948-9|editor=Franco Moretti|chapter=The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology|pages=31}}</ref>
 
* '''[[Новела]]''': у чисто квантитативном смислу, новела постоји између романа и кратке приче; издавач [[Melville House Publishing|Мелвил Хаус]] је класификује као „сувише кратка да би била роман, превише дуга да би била приповедка”.<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim|first=Taylor|title=In Praise of Short|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html|publisher=[[The Daily Beast]]|accessdate = 15. February02. 2014.|year=2010}}</ref> Нема прецизне дефиниције значења речи или броја страница.<ref name="Giraldi 796">Giraldi 796</ref> [[Књижевна награда|Књижевне награде]] и [[Издавачка кућа|издавачке куће]] обично имају своје сопствене арбитрарне лимите,<ref name=ripatrazone>{{cite web|last=Ripatrazone|first=Nick|title=Taut, Not Trite: On the Novella|url=http://www.themillions.com/2013/09/taut-not-trite-on-the-novella.html|publisher=[[The Millions]]|accessdate = 15. February02. 2014.}}</ref> које варирају у зависности од њихових специфичних намена. Сумирајући варијабилне дефиниције новела, Вилијам Гиралди закључује „[то је форма] чијем идентитету изгледа да је суђено да буде оспораван довека”.<ref name="Giraldi 793">Giraldi 793</ref> По неким гледиштима ограничење величине производи различите стилске резултате, неки од којих су заједнички са романом или приповетком,<ref name="Giraldi 795–6">Giraldi 795–6</ref><ref name=fetherling>{{cite web |last=Fetherling|first=George |title=Briefly, the case for the novella |url=http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |publisher=Seven Oaks Magazine |accessdate = 15. February02. 2014. |year=2006|deadurl=yes |archiveurl=https://archive.li/20120912031610/http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |archivedate = 12. September09. 2012. |df= }}</ref> а други су јединствени за ову форму.<ref name=nortonolm>{{cite web|last=Norton|first=Ingrid|title=Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels|url=http://www.openlettersmonthly.com/of-form-e-readers-and-thwarted-genius-end-of-a-year-with-short-novels/|publisher=[[Open Letters Monthly]]|accessdate = 15. February02. 2014.}}</ref>
 
* '''[[Приповетка]]''': дилема у дефинисању „кратке приче” као књижевне форме је у томе како је, или да ли је, треба разликовати од било ког кратког наратива; стога она такође има спорно порекло,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd|first=William|title=A short history of the short story|url=http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c|publisher=Prospect Magazine|accessdate = 8. March03. 2014.}}</ref> који поједини извори сматрају најранијим кратким наративом (e.g. [[Библија]]), као што су рани писци приповетки (-{e.g.}- [[Едгар Алан По]]), али и модерни писци (-{e.g.}- [[Антон Чехов]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba|first=Ştefan|title=The Nature of the Short Story: Attempts at Definition |journal=Synergy |year=2010|volume=6 |issue=2|url=http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf|accessdate = 6. March03. 2014.|pages=220–230}}</ref> Осим њене особене величине, разни теоретичари су предложили да приповетке обрађују карактеристичне теме и имају особену структуру.<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger|first=Mary|last2=Burns|first2=Dan E. |title=Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition|journal=Modern Fiction Studies|year=1982|volume=XXVIII|issue=6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May|first=Charles|title=The Short Story. The Reality of Artifice|year=1995|publisher=Twain|location=New York}}</ref><ref name=pratt>{{cite book|year=1994|publisher=Ohio UP|location=Athens|author=Marie Louise Pratt|editor=Charles May|title=The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>
 
==== Драма ====
Ред 123:
* {{Cite book|ref= harv|last=Eagleton|first=Terry|title=Literary theory: an introduction: anniversary edition|year=2008|publisher=Blackwell Publishing|location=Oxford|isbn=978-1-4051-7921-8|edition=Anniversary, 2nd}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Foster|first=John Lawrence |title=Ancient Egyptian Literature: An Anthology |year=2001|publisher=University of Texas Press |location=Austin |pages=xx|isbn=978-0-292-72527-0}}
* {{cite journal|last=Giraldi|first=William|title=The Novella's Long Life|journal=The Southern Review|issue=Autumn 2008|url=http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf|accessdate = 15. February02. 2014.|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140222222151/http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf|archivedate = 22. February02. 2014.|df=|pages=793–801}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Goody|first=Jack|title=The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture|year=2006|publisher=Princeton UP|location=Princeton|isbn=978-0-691-04947-2|editor=Franco Moretti|chapter=From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling|pages=18}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Preminger|first=Alex|title=The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics|publisher=US: Princeton University Press|year=1993|isbn=978-0-691-02123-2|display-authors=etal}}
* {{cite journal|last=Ross|first=Trevor|title=The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century."|journal=ELH|year=1996|volume=63|url=https://www.ualberta.ca/~dmiall/MakingReaders/Readings/Ross%20English%20Canon.pdf|accessdate = 9. February02. 2014.|doi=10.1353/elh.1996.0019|pages=397–422}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Bonheim|first=Helmut|title=The Narrative Modes: Techniques of the Short Story|year=1982|publisher=Brewer|location=Cambridge}} An overview of several hundred short stories.
* {{cite journal|last=Gillespie|first=Gerald|title=Novella, nouvelle, novella, short novel? — A review of terms|journal=Neophilologus|date=January 1967|volume=51|issue=1|doi=10.1007/BF01511303|url=https://link.springer.com/article/10.1007%2FBF01511303?LI=true#page-1|accessdate = 6. March03. 2014.|pages=117–127}} {{subscription required}}
* {{cite web|last=Wheeler|first=L. Kip|title=Periods of Literary History|url=http://web.cn.edu/kwheeler/documents/periods_lit_history.pdf|publisher=[[Carson-Newman University]]|accessdate = 18. March03. 2014.}} Brief summary of major periods in literary history of the Western tradition.
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Књижевност”