Луј XIV — разлика између измена

 

[[Версајски дворац]] је најпре био ловачка кућа ван Париза, коју је саградио Лујев отац. Луј је то претворио у спектакуларан краљевски дворац у серији од четири велике кампање градње. При крају треће градитељске кампање дворац је добио већину свога данашњег изгледа. Краљевску капелу је саградио у последњој декади своје владавине. Службено се преселио са краљевским двором [[6. мај]]а 1682. Луј је имао неколико разлога да створи такав симбол екстраваганције и државне величанствености и да премести седиште краља. Постојале су тврдње да је то учинио, јер је мрзио [[Париз]], али слабост тих тврдњи се огледа у томе да је изградио велики број величанствених споменика у Паризу и да је развијао и поправљао Париз. Версај је служио као сјајно и страхопоштовања вредно место за државне послове и за пријем страних државника и ту се пажња није скретала на град и људе, него на самог краља. Дворски живот је био окренут величанствености. Дворјани су живели у претераном луксузу, били су обучени са одговарајућом величанственошћу и стално су присуствовали баловима, вечерама, представама и прославама. Многи племићи су уместо да стварају невоље у својим базама тражили част да ручају за краљевским столом или за привилегију да носе свећу када краљ иде у своју собу на спавање.

 

До [[1685]]. Луј XIV је био на врхунцу моћи. Један од главних противника Француске било је [[Свето римско царство]], које је од [[1683]]. било у рату са [[Османско царство|Османским царством]] (1683—1699). Турци су 1683. опседали [[Беч]]. Беч је спасио [[Јан III Собјески]], који је предводио пољске, немачке и аустријске снаге у победио је Турке 1683. У међувремену Луј XIV је [[Споразум из Ратибона|Споразумом из Ратибона]] добио контролу над новим територијама, укључујући [[Луксембург]] и [[Стразбур]]. Након одбране Беча Свето римско царство више није било у тако великој опасности, али цар није ни покушао да поврати територије, које је анектирао Луј XIV. [[Ђенова]] је помагала Шпанију и давала им бродове. Французи су због тога казнили Ђенову гранатирањем Ђенове са мора. Након тога дужд Ђенове је 1685. склопио мир са Француском.