Британска империја — разлика између измена

м
Разне исправке
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:The_British_Empire.png|мини|300п|Области у свету које су у једном тренутку биле део Британске империје. Тренутне Британске прекоморске територије означене су црвеном бојом]]
 
'''Британска империја''' ({{јез-енгл|British Empire}}) представљала је највеће [[царство]] у историји људске [[цивилизација|цивилизације]].<ref>{{Cite book |last=Ferguson|first=Niall |year=2004|title=Empire, The rise and demise of the British world order and the lessons for global power |publisher=Basic Books |id=ISBN 0-465-02328-2}}</ref> Њу су чинили [[доминион]]и, [[Колонија|колоније]], [[протекторат]]и, и друге зависне територије којима је владало или управљало [[Уједињено Краљевство]]. Њено стварање започело је успостављањем енглеских прекоморских поседа и трговачких постаја од краја 16. до почетка 18. века. Године 1922. у Британској империји живело је око 458 милиона становника, што је представљало једну петину светске популације.<ref>{{harvnb|Maddison|2001|pp=98, 242.}}</ref> Заузимала је површину од преко 33.700.000 km², што је скоро четвртина копна на Земљи.<ref>{{harvnbsfn|Ferguson|2004|ppp=15.}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Elkins200|5|ppp=5.}}</ref> Захваљујући својој величини остварила је снажан у утицај у политичком, законодавном, лингвистичком и културном погледу на целокупну људску цивилизацију. На врхунцу своје моћи за Британску империју важило је правило да је то „империја у којој сунце никада не залази“, јер је у свако доба дана барем у једном њеном делу сијало сунце.
 
За време [[Велика географска открића|Великих географских открића]] у 15. и 16. веку, [[Португалија]] и [[Шпанска империја|Шпанија]] су предњачиле у истраживању Земље, што им је омогућило да створе велика прекоморска царства. Љубоморни због велике користи коју су ова царства остваривала, [[Енглеска]], [[Француска]], и [[Холандија]] су почеле да оснивају колоније и да праве сопствену трговачку мрежу у Америци и Азији.<ref>{{harvnbsfn|Ferguson|2004|ppp=2.}}</ref> Низ ратова које је у 17. и 18. веку Енглеска водила са Холандијом и Француском омогућио јој је да постане доминантна колонијална сила у Северној Америци и Индији.
 
Независност коју су [[Тринаест колонија]] у [[Северна Америка|Северној Америци]] стекле 1783. након [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]] допринела је да Британија изгуби неке од својих најстаријих и најнасељенијих колонија. Након ових догађаја пажња британских власти усмерила се ка [[Азија|Азији]], [[Африка|Африци]], и [[Тихи океан|Пацифику]]. Победа над [[Прво француско царство|Наполеоновом Француском]] 1815. Британији је омогућио да несметано влада широм света наредних сто година. Колоније са претежно белачким становништвом добиле су висок степен аутономије а неке су добиле статус доминиона.
Ред 13:
[[Датотека:Matthew-BristolHarbour-Aug2004.jpg|thumb|upright|Копија брода -{''The Matthew''}-, који је [[Џон Кабот]] користио на његовом другом путовању то [[Нови свет]]]]
 
Темељи Британске Империје су били положени још док су [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]] биле засебне краљевине. Године 1496. краљ [[Хенри VII Тјудор|Хенри -{VII}- од Енглеске]], следећи успехе [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Португалска империја|Португалије]] у прекоморском истраживању, је дао [[Џон Кабот]]у да предводи путовање којим би се открио пут до Азије преко [[Атлантски океан|Северног Атлантика]].<ref name="ferguson3">{{harvnb|Ferguson|2004|ppp=3.}}</ref> Кабот је отпловио 1497, пет година након [[Европско откриће Америке|европског открића Америке]], и мада је он успешно допловио до обале [[Њуфаундленд]]а (грешком верујући, попут [[Кристифор Колумбо|Кристофора Колумба]], да је досегао Азију),<ref>{{harvnbsfn|Andrews|1985|ppp=45}}</ref> није било покушаја да се формира колонија. Кабот је предводио још једно путовање до Амарека наредне године, али се његови бродови нису вратили.<ref>{{harvnbsfn|Ferguson|2004|ppp=4.}}</ref>
 
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.<ref>{{harvnb|Canny||ppp=35}}.</ref> [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins|Џона Хокинса]] и [[Френсис Дрејк|Франциса Дрејка]] да отпочну робовско-пљачкашке нападе на Шпанске и Португалске бродове дуж обале Западне Африке<ref>{{harvnb|Thomas||ppppp=155155—158}}–158</ref> с цијем упада у Атлански трговачки систем. Ти напади су одбијени и касније, са пооштравањем [[Англо-шпански рат (1585—1604)|Англо-Шпанских ратова]], Елизабета је подржала даље пиратске нападе ан Шпанске луке у Америкама и на флите на путу кући преко Атлантика, натоварене благом из [[Нови свет|Новог света]].<ref>{{harvnbsfn|Ferguson|2004|ppp=7.}}</ref> Истовремено, утицајни писци попут [[Richard Hakluyt|Ричарда Хаклајта]] и [[Џон Ди|Џона Диа]] (који је први користио термин "Британска Империја")<ref>{{harvnb|Canny||ppp=62}}.</ref> су почели да лобирају за формирање Енглеске империје. До тог времена, Шпанија је постала доминантна сила у Америкама и истраживала је Пацифик. Португалија је успоставила трговачке поставе и утврђења од обала Африке и [[Бразил]]а до Кине, и [[Француска колонијална империја|Француска]] је почела са насељавањем дуж реке [[Сен Лорен]], области која је касније постала позната као [[Нова Француска]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=4–8}}</ref>
 
=== Ирске плантаже ===
Мада је Енглеска каснила за другим Европским силама у успостављању прекоморских колонија, она је била ангажована током 16. века у насељавању Ирске протестантима из Енглеске и Шкотске, следећи преседане који датирају још из доба [[Норманска инвазија Ирске|Норманске инвазије Ирске]] 1169. године.<ref>{{harvnb|Canny||ppp=7}}.</ref><ref>{{harvnb|Kenny||ppp=5}}.</ref> Неколико особа које су помогле у успостављању плантажа у Ирској је такође учествовало у раној колонизацији Северне Америке, а посебно група која је позната као -{''[[West Country men]]''}-.<ref>{{harvnb|Taylor||ppp=119}},123.</ref>
 
== „Прва“ Британска Империја (1583–1783) ==
{{Main|Енглеске прекоморске некретнине}}
 
Године 1578, [[Elizabeta I|Елизабета -{I}-]] је одобрила патент [[Humphrey Gilbert|Хамфрију Гилберту]] за откриће и прекоморску експлорацију.<ref>{{harvnb|Andrews||ppp=187}}.</ref> Те године, Гилберт је испловио за [[Кариби|Западну Индију]] са намером да се супротсави пиратима и успостави колонију у Северној Америци, али је експедиција прекинута пре него што је прешао Атлантик.<ref>{{harvnb|Andrews||ppp=188}}.</ref><ref>{{harvnb|Canny||ppp=63}}.</ref> Године 1583. он је покушао по други пут, идући том приликом до острва [[Њуфаундленд]], чију луку је формално прогласио Енглеским власништвом, мада није дошло до насељавања. Гилберт није преживео повратак у Енглеску, и наследио га је његов полубрат, [[Волтер Роли]], коме је Елизабета одобрила његов сопствени патент 1584. године. Касније те године, Роли је формирао [[Роанок колонија|колонију Роанок]] на обали данашње [[Северна Каролина|Северне Каролине]], али је недостатак залиха угроковао пропаст колоније.<ref>{{harvnb|Canny||ppppp=6363—64}}–64.</ref>
 
Године 1603, [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{VI}-, краљ шкота]], узашао на енглеско пријестоље и године 1604. је договорен [[Мир у Лондону (1604)|мир у Лондону]], завршавајући непријатељства са [[Шпанска империја|Шпанијом]]. Сад у миру са својим главним ривалом, пажња Енглеске се преусресредила са запљењивања колонијалних инфраструктура других нација на посао успостављања својих сопствених прекоморских колонија.<ref>{{harvnb|Canny||ppp=70}}.</ref> Британска Империја је почела да поприма свој облик током раног 17. века, са [[Британска колонизација Америка|енглеским насељавањем]] Северне Америке и мањих острва у [[Кариби]]ма, и успостављањем [[Деоничарско друштво|деоничарских друштава]], подасве [[Британска источноиндијска компанија|Енглеске источноиндијске компаније]], да управљају колонијама и прекоморском трговином. Тај период, до губитка [[Тринаест колонија]] након [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]] при крају 18. века, су поједини историчари субсеквентно називали "Првом британском империјом".<ref>{{harvnb|Canny||ppp=34}}.</ref>
 
=== Америке, Африка и трговина робљем ===
{{Main|Британска колонизација Америка|Британска Америка|Тринаест колонија}}
 
[[Кариби]] су иницијално били енглеске најважније и науносније колоније,<ref>{{harvnb|James||ppp=17}}.</ref> мада тек након неколико неуспешних покушаја колонизације. Један покушај успостављања колоније у [[Британска Гвајана|Гвајана]] године 1604. је трајао само две године, и није остварио свој главни циљ налажења наслага злата.<ref>{{harvnb|Canny||ppp=71}}.</ref> Колоније у [[Света Луција|Светој Луцији]]&nbsp; (1605) и [[Гренада|Гренади]]&nbsp; (1609) су такође брзо пропале, али су насеобине успешно успостављене у [[Сент Китс]]у&nbsp; (1624), [[Барбадос]]у&nbsp; (1627) и [[Невис]]у&nbsp; (1628).<ref>{{harvnb|Canny||ppp=221}}.</ref> Те колоније су ускоро попримиле систем [[Плантажа|шећерних плантажа]] које су Португалци успешно користили у [[Бразил]]у, који је био завистан од [[Ропство|рада робова]], и у почетку од холандских бродова, који су продавали [[Ропство|робље]] и куповали шећер.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=22–23}}</ref> Да би осигурали да ова све профитабилнија трговина остане у енглеским рукама, парламент је [[Навигацијски акт|прогласио]] 1651. године да само енглески бродови могу се користе у енглеским колонијама. То је довело до непријатељста са [[Низоземска република|Уједињеним холандким провинцијама]] и серије [[Англо-холандски поморски ратови|Англо-холандских ратова]], који су коначно ојачали енглеску позицију у Америкама на уштрб Холанђана.<ref>{{harvnbsfn|Lloyd|1996|ppp=32}}</ref> Године 1655, Енглеска је преотела острво [[Јамајка|Јамајку]] од Шпаније, и 1666. је успела да колонизује [[Бахаме]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=33, 43}}</ref>
 
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Енглеска прва стална насеобина у Америкама је формирана 1607. у [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстауну]], под вођством капетана [[Џон Смит|Џона Смита]] и покровитељством [[Virginia Company|Вирџинијске компаније]]. [[Бермуди|Бермуда]] су насељена и проглашена енглеским након бродолома из 1609. брода у власништву Вирџинијске компаније, и 1615. године је пренате у власништво новоформиране [[Компанија Сомерских острва|Компаније Сомерских острва]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=15–20}}</ref> Повеља Вирџинијске компаније је опозвана 1624. и директну контролу Виргиније је преузела [[Крунска колонија|круна]], тиме оснивајући [[колонија Вирџинија|колонију Вирџинију]].<ref>{{harvnb|Andrews||ppp=316}}, 324–326.</ref> [[Лондонска и бристолска компанија]] је формирана 1610. са циљем креирања перманентне настамбине у Новој земљи, али је била у знатној мери неуспешна.<ref>{{harvnb|Andrews||ppppp=2020—22}}–22.</ref> Године 1620, [[Колонија Плимут|Плимут]] је установљен као уточиште за [[пуританизам|пуританске]] религиозне сепаратисте, који су касније били познати као [[Ходочасник|пилгрими]].<ref>{{harvnb|James||ppp=8}}.</ref> Бекство од [[религиозни прогон|религиозног прогона]] ће постати мотив многих енглеских колониста до подузму ризик мукотрпног [[Трансатлански прелаз|трансатланског путовања]]: [[Провинција Мериленд|Мериленд]] је основанан као уточиште за [[Католичка црква|романских католика]]&nbsp; (1634), [[Колонија Роуд Ајланд и плантаже Провиденс|Роуд Ајланд]]&nbsp; (1636) као колонија толерантна за све религије и Конектикат&nbsp; (1639) за [[Конгрегациона црква|конгрегационалисте]]. [[Провинција Каролина]] је формирана 1663. године. Са предајом [[Нови Амстердам|Новог Амстердамаа]] 1664. године, Енглеска је запосела контролу холандске колоније [[Нова Холандија]], и преименовала је у Њујорк. То је формализовано у преговорима након [[Други англо-холандски поморски рат|Другог Аагло-холандског рата]], у замену за [[Суринам]].<ref>{{harvnbsfn|Lloyd|1996|ppp=40}}</ref> Године 1681, колонију [[Провинција Пенсилванија|Пенсилванија]] је формирао [[Вилијам Пен]]. Америчке колоније су биле мање финансијски успешне од оних на Карибима, али су имале велике површине добре пољопривредне земље и привукле су велики број енглеских емиграната којима је више одговарала умерена климу.<ref>[[#refFergusonEmpire2004|Ferguson 2004]]. стр. 72–73.</ref>
 
[[Датотека:Tobacco cultivation (Virginia, ca. 1670).jpg|thumb|Афрички робови који раде у 17. веку у [[Виргиниа (колонија)|Виргинији]], дело непознатог сликара, 1670]]
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је Компаниха Хадсоновог залива успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|ppp=25}}</ref>
 
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.<ref>{{harvnbsfn|Lloyd|1996|ppp=37}}</ref> Од почетка, [[ропство]] је било база Британске Империје на Западноиндијским острвима. До аболиције трговине робљем 1807, Британија је била одговорна за транспорт 3,5 миллион афричких робова до Америка, и за трећину свих [[Атлантска трговина робљем|робова транспортованих преко Атлантика]].<ref>{{harvnbsfn|Ferguson|2004|ppp=62}}</ref> Да би се омогућила ова трговина, успостављена су утврђења на обали Западне Африке, као што је [[Кунта Кинте (острво)|Џејмсово острво]], [[Џејместаун, Гана|Акра]] и [[Бансово оство]]. У Британским [[Кариби]]ма, проценат становништва Афричког порекла се попео са 25 процената 1650. до око 80 процената 1780, а у 13 колонија од 10 процената до 40 процената током истог периода (већином у јужним колонијама).<ref>{{harvnb|Canny||ppp=228}}.</ref> За трговце робљем, трговина је била екстремно профитабилна, и постала је главна економска активност за западне Британске градове као што су [[Бристол]] и [[Ливерпул]], који су формирали трећи угао [[троугаоне трговине]] са Африком и Америкама. За транспортоване, груби и нехигијенски услови на робовским бродовима и лоша исхрана су узроковали просечну [[стопа смртности|стопу морталитета]] током [[Средишњи прелаз|средишњег прелаза]] од један у седам.<ref>{{harvnb|Marshall||ppppp=440440—64}}–64.</ref>
 
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала<ref>{{harvnb|Magnusson||ppp=531}}.</ref> је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање сопствене прекоморске империје. Та епизода је такође имала знатне политичке консеквенце, убеђујући владе Енглеске и Шкотске у вредност уједињавања земаља, а не само круна.<ref>{{harvnb|Macaulay||ppp=509}}.</ref> До тога је дошло 1707, кад је [[Уговор унион|Уговором уније]] успостављено [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]].
 
== Британски злочини над домороцима колонија ==
Ред 55:
== Литература ==
{{Refbegin|2}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Maddison|first=Angus|title=The World Economy: A Millennial Perspective|publisher=Organisation for Economic Co-operation and Development|year=2001|id=ISBN 92-64-18608-5|url=https://books.google.com/?id=6D01BTuzScwC|ref=refMaddison2001|accessdate = 22. 7. 2009.}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Elkins|first=Caroline|title=Imperial Reckoning: The Untold Story of Britain's Gulag in Kenya|year=2005|publisher=Owl Books|id=ISBN 0-8050-8001-5|ref=refElkins2005}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Ferguson|first=Niall|title=Colossus: The Price of America's Empire|publisher=Penguin|year=2004|id=ISBN 1-59420-013-0|url=https://books.google.com/?id=Uy23kBDD7WcC|ref=refFerguson2004|accessdate = 22. 7. 2009.}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Ferguson|first=Niall|title=Empire|publisher=Basic Books|year=2004|id=ISBN 0-465-02329-0|url=https://books.google.com/?id=luSjXeSByHEC|ref=refFergusonEmpire2004|accessdate = 22. 7. 2009.}}
* -{Basil Davidson - Afrika u povijesti: teme i osnove razvoja, Globus/Zagreb, 1984.}-
* {{Cite book |ref= harv|last=Abernethy|first=David|title=The Dynamics of Global Dominance, European Overseas Empires 1415–1980|publisher=Yale University Press|year=2000|id=ISBN 0-300-09314-4|url=http://books.google.com/?id=ennqNS1EOuMC|ref=refAbernethy2000|accessdate=22. 7. 2009}}
Ред 64:
* {{cite book|ref= harv|last=Bandyopādhyāẏa|first=Śekhara|title=From Plassey to partition: a history of modern India|year=2004|id=ISBN 81-250-2596-0|ref=refSekhara2004|publisher=Orient Longman}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Brendon|first=Piers|title=The Decline and Fall of the British Empire, 1781–1997|publisher=Random House|year=2007|id=ISBN 0-224-06222-0|ref=refBrendon}}
* {{citeCite book|ref= harv|first=W.R.|last=Brock|title=Britain and the Dominions|date= |url=http://www.cambridge.org/gb/knowledge/isbn/item6480148/?site_locale=en_GB|publisher=Cambridge University Press|ref=refBrittain}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Brown|first=Judith|title=The Twentieth Century, The Oxford History of the British Empire Volume IV|publisher=Oxford University Press|year=1998|id=ISBN 0-19-924679-3|url=http://books.google.com/?id=CpSvK3An3hwC|ref=refOHBEv4|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{cite book|ref= harv|last=Louis|first=Roger|title=The British Empire in the Middle East, 1945–1951: Arab Nationalism, the United States, and Postwar Imperialism|year=1986|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-822960-5|url=http://books.google.com/books?id=ATQQ0FMS1FQC&pg=PA718&lpg=PA718|ref=refRoger1986|accessdate=24. 8. 2012|pages=820}}
Ред 77:
* {{cite book|ref= harv|last=Fox|first=Gregory H.|title=Humanitarian Occupation|year=2008|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-0-521-85600-3|ref=refFox2008}}
* {{cite book|ref= harv|last=Games|first=Alison|title=The British Atlantic world, 1500–1800|year=2002|publisher=Palgrave Macmillan|id=ISBN 0-333-96341-5|ref=refGames2002|editor=Armitage, David |editor2= Michael Braddick J}}
* {{Cite book|ref= harv|title=HC Paper 147-II House of Commons Foreign Affairs Committee: Overseas Territories, Volume II|publisher=The Stationery Office|year=2008|id=ISBN 0-215-52150-1|url=http://books.google.com/?id=HhsZSMEH5DoC|ref=refFAC|accessdate=22. 7. 2009|author1=Gapes, Mike}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Sir Martin|last=Gilbert|title=Churchill and America|id=ISBN 0-7432-9122-0|publisher=Simon and Schuster|year=2005|url=http://books.google.com/?id=vF7wGAzgwfQC|ref=refGilbert2005|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goldstein|first=Erik|title=The Washington Conference, 1921–22: Naval Rivalry, East Asian Stability and the Road to Pearl Harbor|publisher=Routledge|year=1994|id=ISBN 0-7146-4559-1|url=http://books.google.com/?id=dDmJPPGjfJMC|ref=refGoldstein|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Goodlad|first=Graham David|title=British foreign and imperial policy, 1865–1919|publisher=Psychology Press|year=2000|id=ISBN 0-415-20338-4|url=http://books.google.com/?id=clnBkEo7za4C|ref=refGoodlad|accessdate=18. 9. 2010}}
Ред 99:
* {{cite book|ref= harv|last=Lee|first=Stephen J.|title=Aspects of British political history, 1914–1995|year=1996|publisher=Routledge|id=ISBN 0-415-13102-2|ref=refLee1996}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Levine|first=Philippa|title=The British Empire: Sunrise to Sunset|publisher=Pearson Education Limited|year=2007|isbn=978-0-582-47281-5|url=http://books.google.com/?id=igb1-UL5Pd0C|ref=refLevine|accessdate=19. 8. 2010}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Trevor Owen|last=Lloyd|title=The British Empire 1558–1995|publisher=Oxford University Press|year=1996|id=ISBN 0-19-873134-5|url=http://books.google.com/?id=gIBgQgAACAAJ|ref=refLloyd1996|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Wm. Roger|last=Louis|title=Ends of British Imperialism: The Scramble for Empire, Suez and Decolonization|publisher=I. B. Tauris|year=2006|id=ISBN 1-84511-347-0|url=http://books.google.com/?id=NQnpQNKeKKAC|ref=refLouis2006|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Macaulay|first=Thomas|title= The History of England from the Accession of James the Second |publisher=Penguin|year=1848|id=ISBN 0-14-043133-0|ref=refMacaulay1979}}
* {{cite book|ref= harv|last=Macdonald|first=Barrie|title=Tides of history: the Pacific Islands in the twentieth century|year=1994|publisher=University of Hawaii Press|id=ISBN 0-8248-1597-1|editor=Howe, K.R. |editor2= Kiste, Robert C. |editor3= Lal, Brij V|chapter=Britain|ref=refMacdonald1994}}
* {{Cite book|ref= harv|first=W. Donald|last=McIntyre|title=The Commonwealth of Nations|publisher=University of Minnesota Press|year=1977|id=ISBN 0-8166-0792-3|url=http://books.google.com/?id=EbojMikATQwC|ref=refMcIntyre|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=McLean|first=Iain|title=Rational Choice and British Politics: An Analysis of Rhetoric and Manipulation from Peel to Blair|publisher=Oxford University Press|year=2001|id=ISBN 0-19-829529-4|url=http://books.google.com/?id=_O_ADWrESYQC|ref=refMcLean2001|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Magee|first=John|title=Northern Ireland: Crisis and Conflict|publisher=Taylor & Francis|year=1974|url=http://books.google.com/?id=S5c9AAAAIAAJ|id=ISBN 0-7100-7947-8|ref=refMagee|accessdate=22. 7. 2009}}
Ред 110:
* {{Cite book |ref= harv|last=Marshall|first=PJ|title=The Cambridge Illustrated History of the British Empire|publisher=Cambridge University Press|year=1996|id=ISBN 0-521-00254-0|url=http://books.google.com/?id=S2EXN8JTwAEC|ref=refMarshall|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{cite book|ref= harv|last=Martin|first=Laura C.|title=Tea: the drink that changed the world|year=2007|publisher=Tuttle Publishing|id=ISBN 0-8048-3724-4|ref=refMartin2007}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Philippa|last=Mein Smith|title=A Concise History of New Zealand|publisher=Cambridge University Press|year=2005|url=http://books.google.com/?id=wisr4OGPjwoC|id=ISBN 0-521-54228-6|ref=refMeinSmith|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{cite book|ref= harv|last=Mulligan|first=Martin; Hill, Stuart|title=Ecological pioneers|year=2001|publisher=Cambridge University Press|id=ISBN 0-521-81103-1|ref=refMulligan2001}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Phillips Payson|last=O'Brien|title=The Anglo–Japanese Alliance, 1902–1922|publisher=Routledge|year=2004|id=ISBN 0-415-32611-7|url=http://books.google.com/?id=LNbDqOzSvpkC|ref=refOBrien|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pagden|first=Anthony|title=Peoples and Empires: A Short History of European Migration, Exploration, and Conquest, from Greece to the Present|publisher=Modern Library|year=2003|id=ISBN 0-8129-6761-5|url=http://books.google.com/?id=-RCeAAAACAAJ|ref=refPagden2003|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{Cite book|ref= harv|first=Timothy H|last=Parsons|title=The British Imperial Century, 1815–1914: A World History Perspective|publisher=Rowman & Littlefield|year=1999|id=ISBN 0-8476-8825-9|url=http://books.google.com/?id=81ZlzUsO8EYC|ref=refParsons|accessdate=22. 7. 2009}}
* {{cite book|ref= harv|last=Peters|first=Nonja|title=The Dutch down under, 1606–2006|year=2006|publisher=University of Western Australia Press|ref=refPeters2006|id=ISBN 1-920694-75-7}}
* {{cite book|ref= harv|last=Pham|first=P.L.|title=Ending 'East of Suez': The British Decision to Withdraw from Malaysia and Singapore, 1964–1968|year=2010|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-958036-1|url=http://www.amazon.com/Ending-East-Suez-Historical-ebook/dp/B00650R47Q|ref=refPham2010|accessdate=24. 8. 2012}}
1.572.075

измена