м
standardizacija
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м standardizacija |
||
Ред 15:
Темељи Британске Империје су били положени још док су [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]] биле засебне краљевине. Године 1496. краљ [[Хенри VII Тјудор|Хенри -{VII}- од Енглеске]], следећи успехе [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Португалска империја|Португалије]] у прекоморском истраживању, је дао [[Џон Кабот]]у да предводи путовање којим би се открио пут до Азије преко [[Атлантски океан|Северног Атлантика]].<ref name="ferguson3">{{harvnb|Ferguson|2004|p=3}}</ref> Кабот је отпловио 1497, пет година након [[Европско откриће Америке|европског открића Америке]], и мада је он успешно допловио до обале [[Њуфаундленд]]а (грешком верујући, попут [[Кристифор Колумбо|Кристофора Колумба]], да је досегао Азију),{{sfn|Andrews|1985|p=45}} није било покушаја да се формира колонија. Кабот је предводио још једно путовање до Амарека наредне године, али се његови бродови нису вратили.{{sfn|Ferguson|2004|p=4}}
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.<ref>{{harvnb|Canny||p=35}}</ref> [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins|Џона Хокинса]] и [[Френсис Дрејк|Франциса Дрејка]] да отпочну робовско-пљачкашке нападе на Шпанске и Португалске бродове дуж обале Западне Африке<ref>{{harvnb|Thomas||
=== Ирске плантаже ===
Ред 23:
{{Main|Енглеске прекоморске некретнине}}
Године 1578, [[Elizabeta I|Елизабета -{I}-]] је одобрила патент [[Humphrey Gilbert|Хамфрију Гилберту]] за откриће и прекоморску експлорацију.<ref>{{harvnb|Andrews||p=187}}</ref> Те године, Гилберт је испловио за [[Кариби|Западну Индију]] са намером да се супротсави пиратима и успостави колонију у Северној Америци, али је експедиција прекинута пре него што је прешао Атлантик.<ref>{{harvnb|Andrews||p=188}}</ref><ref>{{harvnb|Canny||p=63}}</ref> Године 1583. он је покушао по други пут, идући том приликом до острва [[Њуфаундленд]], чију луку је формално прогласио Енглеским власништвом, мада није дошло до насељавања. Гилберт није преживео повратак у Енглеску, и наследио га је његов полубрат, [[Волтер Роли]], коме је Елизабета одобрила његов сопствени патент 1584. године. Касније те године, Роли је формирао [[Роанок колонија|колонију Роанок]] на обали данашње [[Северна Каролина|Северне Каролине]], али је недостатак залиха угроковао пропаст колоније.<ref>{{harvnb|Canny||
Године 1603, [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{VI}-, краљ шкота]], узашао на енглеско пријестоље и године 1604. је договорен [[Мир у Лондону (1604)|мир у Лондону]], завршавајући непријатељства са [[Шпанска империја|Шпанијом]]. Сад у миру са својим главним ривалом, пажња Енглеске се преусресредила са запљењивања колонијалних инфраструктура других нација на посао успостављања својих сопствених прекоморских колонија.<ref>{{harvnb|Canny||p=70}}</ref> Британска Империја је почела да поприма свој облик током раног 17. века, са [[Британска колонизација Америка|енглеским насељавањем]] Северне Америке и мањих острва у [[Кариби]]ма, и успостављањем [[Деоничарско друштво|деоничарских друштава]], подасве [[Британска источноиндијска компанија|Енглеске источноиндијске компаније]], да управљају колонијама и прекоморском трговином. Тај период, до губитка [[Тринаест колонија]] након [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]] при крају 18. века, су поједини историчари субсеквентно називали "Првом британском империјом".<ref>{{harvnb|Canny||p=34}}</ref>
Ред 33:
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Енглеска прва стална насеобина у Америкама је формирана 1607. у [[Џејмстаун (Вирџинија)|Џејмстауну]], под вођством капетана [[Џон Смит|Џона Смита]] и покровитељством [[Virginia Company|Вирџинијске компаније]]. [[Бермуди|Бермуда]] су насељена и проглашена енглеским након бродолома из 1609. брода у власништву Вирџинијске компаније, и 1615. године је пренате у власништво новоформиране [[Компанија Сомерских острва|Компаније Сомерских острва]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=15–20}}</ref> Повеља Вирџинијске компаније је опозвана 1624. и директну контролу Виргиније је преузела [[Крунска колонија|круна]], тиме оснивајући [[колонија Вирџинија|колонију Вирџинију]].<ref>{{harvnb|Andrews||p=316}}, 324–326.</ref> [[Лондонска и бристолска компанија]] је формирана 1610. са циљем креирања перманентне настамбине у Новој земљи, али је била у знатној мери неуспешна.<ref>{{harvnb|Andrews||
[[Датотека:Tobacco cultivation (Virginia, ca. 1670).jpg|thumb|Афрички робови који раде у 17. веку у [[Виргиниа (колонија)|Виргинији]], дело непознатог сликара, 1670]]
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је Компаниха Хадсоновог залива успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|p=25}}</ref>
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.{{sfn|Lloyd|1996|p=37}} Од почетка, [[ропство]] је било база Британске Империје на Западноиндијским острвима. До аболиције трговине робљем 1807, Британија је била одговорна за транспорт 3,5 миллион афричких робова до Америка, и за трећину свих [[Атлантска трговина робљем|робова транспортованих преко Атлантика]].{{sfn|Ferguson|2004|p=62}} Да би се омогућила ова трговина, успостављена су утврђења на обали Западне Африке, као што је [[Кунта Кинте (острво)|Џејмсово острво]], [[Џејместаун, Гана|Акра]] и [[Бансово оство]]. У Британским [[Кариби]]ма, проценат становништва Афричког порекла се попео са 25 процената 1650. до око 80 процената 1780, а у 13 колонија од 10 процената до 40 процената током истог периода (већином у јужним колонијама).<ref>{{harvnb|Canny||p=228}}</ref> За трговце робљем, трговина је била екстремно профитабилна, и постала је главна економска активност за западне Британске градове као што су [[Бристол]] и [[Ливерпул]], који су формирали трећи угао [[троугаоне трговине]] са Африком и Америкама. За транспортоване, груби и нехигијенски услови на робовским бродовима и лоша исхрана су узроковали просечну [[стопа смртности|стопу морталитета]] током [[Средишњи прелаз|средишњег прелаза]] од један у седам.<ref>{{harvnb|Marshall||
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала<ref>{{harvnb|Magnusson||p=531}}</ref> је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање сопствене прекоморске империје. Та епизода је такође имала знатне политичке консеквенце, убеђујући владе Енглеске и Шкотске у вредност уједињавања земаља, а не само круна.<ref>{{harvnb|Macaulay||p=509}}</ref> До тога је дошло 1707, кад је [[Уговор унион|Уговором уније]] успостављено [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]].
|