Британска империја — разлика између измена

нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Нема описа измене
Ред 15:
Темељи Британске Империје су били положени још док су [[Краљевство Енглеска|Енглеска]] и [[Краљевина Шкотска|Шкотска]] биле засебне краљевине. Године 1496. краљ [[Хенри VII Тјудор|Хенри -{VII}- од Енглеске]], следећи успехе [[Шпанска империја|Шпаније]] и [[Португалска империја|Португалије]] у прекоморском истраживању, је дао [[Џон Кабот]]у да предводи путовање којим би се открио пут до Азије преко [[Атлантски океан|Северног Атлантика]].<ref name="ferguson3">{{harvnb|Ferguson|2004|p=3}}</ref> Кабот је отпловио 1497, пет година након [[Европско откриће Америке|европског открића Америке]], и мада је он успешно допловио до обале [[Њуфаундленд]]а (грешком верујући, попут [[Кристифор Колумбо|Кристофора Колумба]], да је досегао Азију),{{sfn|Andrews|1985|p=45}} није било покушаја да се формира колонија. Кабот је предводио још једно путовање до Амарека наредне године, али се његови бродови нису вратили.{{sfn|Ferguson|2004|p=4}}
 
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=35}}</ref> [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins|Џона Хокинса]] и [[Френсис Дрејк|Франциса Дрејка]] да отпочну робовско-пљачкашке нападе на Шпанске и Португалске бродове дуж обале Западне Африке<ref>{{harvnb|Thomas||pp=155—158}}</ref> с цијем упада у Атлански трговачки систем. Ти напади су одбијени и касније, са пооштравањем [[Англо-шпански рат (1585—1604)|Англо-Шпанских ратова]], Елизабета је подржала даље пиратске нападе ан Шпанске луке у Америкама и на флите на путу кући преко Атлантика, натоварене благом из [[Нови свет|Новог света]].{{sfn|Ferguson|2004|p=7}} Истовремено, утицајни писци попут [[Richard Hakluyt|Ричарда Хаклајта]] и [[Џон Ди|Џона Диа]] (који је први користио термин "Британска Империја")<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=62}}</ref> су почели да лобирају за формирање Енглеске империје. До тог времена, Шпанија је постала доминантна сила у Америкама и истраживала је Пацифик. Португалија је успоставила трговачке поставе и утврђења од обала Африке и [[Бразил]]а до Кине, и [[Француска колонијална империја|Француска]] је почела са насељавањем дуж реке [[Сен Лорен]], области која је касније постала позната као [[Нова Француска]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=4–8}}</ref>
 
=== Ирске плантаже ===
Мада је Енглеска каснила за другим Европским силама у успостављању прекоморских колонија, она је била ангажована током 16. века у насељавању Ирске протестантима из Енглеске и Шкотске, следећи преседане који датирају још из доба [[Норманска инвазија Ирске|Норманске инвазије Ирске]] 1169. године.<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=7}}</ref><ref>{{harvnb|Kenny||p=5}}</ref> Неколико особа које су помогле у успостављању плантажа у Ирској је такође учествовало у раној колонизацији Северне Америке, а посебно група која је позната као -{''[[West Country men]]''}-.<ref>{{harvnb|Taylor||p=119}},123.</ref>
 
== „Прва“ Британска Империја (1583–1783) ==
{{Main|Енглеске прекоморске некретнине}}
 
Године 1578, [[Elizabeta I|Елизабета -{I}-]] је одобрила патент [[Humphrey Gilbert|Хамфрију Гилберту]] за откриће и прекоморску експлорацију.<ref>{{harvnb|Andrews||p=187}}</ref> Те године, Гилберт је испловио за [[Кариби|Западну Индију]] са намером да се супротсави пиратима и успостави колонију у Северној Америци, али је експедиција прекинута пре него што је прешао Атлантик.<ref>{{harvnb|Andrews||p=188}}</ref><ref>{{harvnb|Canny|2008|p=63}}</ref> Године 1583. он је покушао по други пут, идући том приликом до острва [[Њуфаундленд]], чију луку је формално прогласио Енглеским власништвом, мада није дошло до насељавања. Гилберт није преживео повратак у Енглеску, и наследио га је његов полубрат, [[Волтер Роли]], коме је Елизабета одобрила његов сопствени патент 1584. године. Касније те године, Роли је формирао [[Роанок колонија|колонију Роанок]] на обали данашње [[Северна Каролина|Северне Каролине]], али је недостатак залиха угроковао пропаст колоније.<ref>{{harvnb|Canny|2008|pp=63—64}}</ref>
 
Године 1603, [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{VI}-, краљ шкота]], узашао на енглеско пријестоље и године 1604. је договорен [[Мир у Лондону (1604)|мир у Лондону]], завршавајући непријатељства са [[Шпанска империја|Шпанијом]]. Сад у миру са својим главним ривалом, пажња Енглеске се преусресредила са запљењивања колонијалних инфраструктура других нација на посао успостављања својих сопствених прекоморских колонија.<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=70}}</ref> Британска Империја је почела да поприма свој облик током раног 17. века, са [[Британска колонизација Америка|енглеским насељавањем]] Северне Америке и мањих острва у [[Кариби]]ма, и успостављањем [[Деоничарско друштво|деоничарских друштава]], подасве [[Британска источноиндијска компанија|Енглеске источноиндијске компаније]], да управљају колонијама и прекоморском трговином. Тај период, до губитка [[Тринаест колонија]] након [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]] при крају 18. века, су поједини историчари субсеквентно називали "Првом британском империјом".<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=34}}</ref>
 
=== Америке, Африка и трговина робљем ===
{{Main|Британска колонизација Америка|Британска Америка|Тринаест колонија}}
 
[[Кариби]] су иницијално били енглеске најважније и науносније колоније,<ref>{{harvnb|James||p=17}}</ref> мада тек након неколико неуспешних покушаја колонизације. Један покушај успостављања колоније у [[Британска Гвајана|Гвајана]] године 1604. је трајао само две године, и није остварио свој главни циљ налажења наслага злата.<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=71}}</ref> Колоније у [[Света Луција|Светој Луцији]] (1605) и [[Гренада|Гренади]] (1609) су такође брзо пропале, али су насеобине успешно успостављене у [[Сент Китс]]у (1624), [[Барбадос]]у (1627) и [[Невис]]у (1628).<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=221}}</ref> Те колоније су ускоро попримиле систем [[Плантажа|шећерних плантажа]] које су Португалци успешно користили у [[Бразил]]у, који је био завистан од [[Ропство|рада робова]], и у почетку од холандских бродова, који су продавали [[Ропство|робље]] и куповали шећер.<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=22–23}}</ref> Да би осигурали да ова све профитабилнија трговина остане у енглеским рукама, парламент је [[Навигацијски акт|прогласио]] 1651. године да само енглески бродови могу се користе у енглеским колонијама. То је довело до непријатељста са [[Низоземска република|Уједињеним холандким провинцијама]] и серије [[Англо-холандски поморски ратови|Англо-холандских ратова]], који су коначно ојачали енглеску позицију у Америкама на уштрб Холанђана.{{sfn|Lloyd|1996|p=32}} Године 1655, Енглеска је преотела острво [[Јамајка|Јамајку]] од Шпаније, и 1666. је успела да колонизује [[Бахаме]].<ref>{{harvnb|Lloyd|1996|pp=33, 43}}</ref>
 
[[Датотека:British colonies 1763-76 shepherd1923.PNG|thumb|left|Мапа Британских колонија у Северној Америци, 1763–1776]]
Ред 38:
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је Компаниха Хадсоновог залива успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|p=25}}</ref>
 
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.{{sfn|Lloyd|1996|p=37}} Од почетка, [[ропство]] је било база Британске Империје на Западноиндијским острвима. До аболиције трговине робљем 1807, Британија је била одговорна за транспорт 3,5 миллион афричких робова до Америка, и за трећину свих [[Атлантска трговина робљем|робова транспортованих преко Атлантика]].{{sfn|Ferguson|2004|p=62}} Да би се омогућила ова трговина, успостављена су утврђења на обали Западне Африке, као што је [[Кунта Кинте (острво)|Џејмсово острво]], [[Џејместаун, Гана|Акра]] и [[Бансово оство]]. У Британским [[Кариби]]ма, проценат становништва Афричког порекла се попео са 25 процената 1650. до око 80 процената 1780, а у 13 колонија од 10 процената до 40 процената током истог периода (већином у јужним колонијама).<ref>{{harvnb|Canny|2008|p=228}}</ref> За трговце робљем, трговина је била екстремно профитабилна, и постала је главна економска активност за западне Британске градове као што су [[Бристол]] и [[Ливерпул]], који су формирали трећи угао [[троугаоне трговине]] са Африком и Америкама. За транспортоване, груби и нехигијенски услови на робовским бродовима и лоша исхрана су узроковали просечну [[стопа смртности|стопу морталитета]] током [[Средишњи прелаз|средишњег прелаза]] од један у седам.<ref>{{harvnb|Marshall||pp=440—64}}</ref>
 
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала<ref>{{harvnb|Magnusson||p=531}}</ref> је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање сопствене прекоморске империје. Та епизода је такође имала знатне политичке консеквенце, убеђујући владе Енглеске и Шкотске у вредност уједињавања земаља, а не само круна.<ref>{{harvnb|Macaulay||p=509}}</ref> До тога је дошло 1707, кад је [[Уговор унион|Уговором уније]] успостављено [[Краљевство Велика Британија|Краљевство Велике Британије]].