Бокељски устанак 1869. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
клица-историја |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{...}}
[[Датотека:Вође кривошијског устанка 1869.jpg|мини|Вође [[кривошије|кривошијског]] устанка [[1869]].
С лева на десно:
Први ред (седећи став):
Кнез [[Филип Суботић]], Кнез [[Томо Одаловић]].
Други ред (седећи став):
Кнез [[Милан Радојичић]], Кнез [[Петар Самарџић]].
Трећи ред (стојећи став):
[[Симо Самарџић]], Капетан [[Ђуко Самарџић]], Кнез [[Тодор Лазовић]].<ref>Проф. Лазо М. Костић: СТОГОДИШЊИЦА I КРИВОШИЈСКОГ УСТАНАКА (1869-1969) историјска и правна расправа (Минхен, 1970)</ref>]]
Племена на југу [[Краљевина Далмација|Далмације]] су се оружијем у руци противила 1869. увођењу тада новог војног закона првог аустријског „грађансог” министарства са општом обавезом, добише уверење (такозвани „[[кнезлачки мир]]” са [[Бокељи]]ма) и заложену царску реч, да се тај закон неће извршити у [[Бока которска|Боки Которској]]. На том основу постигнуто је споразумевање и измирење Бокеља са владом аустријском. Неколико недељној самосталности и „независности” бокељској учињен је крај, и Аустрија је наново почела да господари над − оружаним Бокељима.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=2142&e=f&p=0082&z=4&x=0&w=1280&h=886 Српска независност: орган Народно-либералне странке - 1881 (број 23, 10 новембра 1881)]</ref>
| |||