Српска револуција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 35:
Будућа српска [[држава]] је настала на [[Територија|територији]] [[Смедеревски санџак|Београдског пашалука]] (званични турски назив је био Смедеревски санџак). На челу овог пашалука налазио се београдски везир. Београдски пашалук је био подељен на 12 [[нахија]], а свака нахија се састојала из неколико кнежина. Почетком [[19. век]]а, на овој територији је живело око 400.000 [[Срби|Срба]], затим [[Турци]] и нешто [[Румуни|Румуна]], [[Роми|Рома]] и [[Јевреји|Јевреја]]. Турци су углавном живели у градовима са утврђењима, а Срби на селу.
Последњи аустријско-турски рат (1788—1791) је вођен највише на територији Београдског пашалука. Срби су масовно приступали у добровољачке одреде ([[српски фрајкори|фрајкоре]]) и ратовали су на страни Аустрије. Овај период српске историје је познат као [[Кочина крајина]], по [[Коча Анђелковић|Кочи Анђелковићу]], вођи устаника. Многи Срби, међу њима и Карађорђе, су тада стицали ратно искуство. Рат је завршен [[Свиштовски мир|Свиштовским миром]], који Србима није донео ништа осим [[амнестија|амнестије]].
Када је у [[18. век]]у укинута најважнија српска установа под Турцима, [[Пећка патријаршија]], Срби су се организовали у кнежинској самоуправи. Она је постала значајна тек у другој половини 18. века. Турци су дозволили Србима да се организују у нахији, кнежини и селу. Старешине села, кнежине и нахије су били кмет, кнез и обор-кнез. Они су у име турске власти сакупљали порез, одржавали путеве и гонили хајдуке. Кнежинска самоуправа је дошла до изражаја у време везира [[Хаџи Мустафа-паша|хаџи Мустафа-паше]], којег су Срби због благе управе звали „српска мајка“. Посебним правним актима (ферманима) са краја 18. века је коначно уобличена кнежинска самоуправа.
| |||