Антоњин Дворжак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
. |
||
Ред 1:
{{Композитор
| име = Антоњин Дворжак
| слика = Dvorak.jpg|
| опис_слике = Антоњин Дворжак
| датум_рођења = {{Датум рођења|1841|9|8}}
Линија 10 ⟶ 9:
| место_смрти = [[Праг]]
| држава_смрти = [[Аустроугарска|Аустроугарска монархија]]
| дела = ''Света Лудмила'' <br> ''Концерт за виолончело и оркестар у х-молу'' <br> -{''Requiem''}- <br> ''Стабат Матер'' <br> ''-{VII}- симфонија'' <br> ''-{VIII}- симфонија „Енглеска”'' <br> ''-{IX}- симфонија „Из Новог свијета”'' <br> [[опера]] ''Русалка'' <br> ''Славенски плесови'' <br> -{''Te Deum''}- <br> ''Гудачки квартет у Ф-дуру, оп. 96 „Амерички”'' <br>
| период =
| утицај =
Линија 16 ⟶ 15:
| награде =
}}
{{рут}}
'''Антоњин Дворжак''' ({{јез-чеш|Antonín Leopold Dvořák}} - {{Audio|Cs-Antonin_Dvorak.ogg|слушај}}; [[Нелахозевес]], [[8. септембар]] [[1841]] — [[Праг]], [[1. мај]] [[1904]]) је био [[Чешка|чешки]] [[композитор]] и [[диригент]] [[романтична музика|романтичне музике]]. Успешно је комбиновао народну музику са [[simfonija|симфонијском]] и [[камерна музика|камерном музиком]]. Након [[Беджих Сметана |Беджиха Сметане]], он је био други чешки композитор да оствари светску славу. Следећи Сметанов [[национализам |националистички]] пример, Дворжак је често користио аспекте, специфично ритмове, [[народна музика |народне музике]] [[Моравска традиционална музика |Моравије]] и његове родне [[Бохемија |Бохемије]]. Дворжаков сопствени стил је био описиван као „потпуна реконструкција националног идиома са симфонијском традицијом, апсорбовањем народних утицаја и проналажењем ефикасних начина њиховог коришћења”.{{Sfn | Clapham | 1995 | p = 765}}
Дворжак displayed his musical gifts at an early age, being an apt [[violin]] student from age six. The first public performances of his works were in [[Prague]] in 1872 and, with special success, in 1873, when he was aged 31. Seeking recognition beyond the Prague area, he first submitted a score of his ''[[Symphony No. 1 (Дворжак)|First Symphony]]'' to a prize competition in Germany, but he did not win, and the manuscript, not returned, was lost until rediscovered many decades later. Then in 1874 he first made a submission for the Austrian State Prize for Composition, including scores of two further symphonies and other works. Although Дворжак was not aware of it, [[Johannes Brahms]] was the leading member of the jury and was highly impressed. The prize was awarded to Дворжак for 1874{{Efn | Brahms joined the jury, and the 1874 prize was awarded, only in early 1875.}} and again in 1876 and in 1877, when Brahms and the prominent critic [[Eduard Hanslick]], also a member of the jury, made themselves known to him. Brahms recommended Дворжак to his publisher, [[N. Simrock|Simrock]], who soon afterward commissioned what became the ''[[Slavonic Dances]]'', Op. 46. These were highly praised by the Berlin music critic [[Louis Ehlert]] in 1878, the sheet music (of the original piano 4-hands version) had excellent sales, and Дворжак’s international reputation at last was launched.
Дворжак’s first piece of a religious nature, his setting of ''[[Stabat Mater (Дворжак)|Stabat Mater]]'', was premiered in Prague in 1880. It was very successfully performed in [[London]] in 1883, leading to many other performances in the United Kingdom and United States.{{Sfn | Clapham|1979b|p=60}} In his career, Дворжак made nine invited visits to England, often conducting performances of his own works. His ''[[Symphony No. 7 (Дворжак)|Seventh Symphony]]'' was written for London. Visiting Russia in March 1890, he conducted concerts of his own music in [[Moscow]] and [[Saint Petersburg]].<ref name=Russia>Burghauser 1960 or later ed., "Survey of the life of" A.D.</ref> In 1891 Дворжак was appointed as a professor at the [[Prague Conservatory]]. In 1890–91, he wrote his ''[[Piano Trio No. 4 (Дворжак)|Dumky Trio]]'', one of his most successful [[chamber music]] pieces. In 1892, Дворжак moved to the United States and became the director of the [[National Conservatory of Music of America]] in [[New York City]]. While in the United States, Дворжак wrote his two most successful orchestral works. The Symphony ''[[Symphony No. 9 (Дворжак)|From the New World]]'' spread his reputation worldwide.{{Sfn | Clapham | 1979b|pp= 132–33}} His [[Cello Concerto (Дворжак)|Cello Concerto]] is one of the most highly regarded of all cello concerti. Also, he wrote his [[String Quartet No. 12 (Дворжак)|''American String Quartet'']], his most appreciated piece of chamber music. But shortfalls in payment of his salary, along with increasing recognition in Europe and an onset of homesickness, led him to leave the United States in 1895 and return to Bohemia.
Дворжак’s nine [[opera]]s other than his first, [[Alfred (Дворжак)|Alfred]], have [[libretto]]s in Czech and were intended to convey Czech national spirit, as were some of his choral works. By far the most successful of the operas is ''[[Rusalka (opera)|Rusalka]]''. Among his smaller works, the seventh ''[[Humoresques (Дворжак)|Humoresque]]'' and the song "[[Songs My Mother Taught Me (Дворжак)|Songs My Mother Taught Me]]" are also widely performed and recorded. He has been described as "arguably the most versatile... composer of his time".{{Sfn | Taruskin | 2010 | p = 754}}
== Биографија ==
[[Датотека:Nelahozeves, rodný dům Antonína Dvořáka (01).jpg|мини|250п|Дворжакова родна кућа у Нелахозевесу]]
Рођен је у Хабсбуршкој монархији, на простору данашње [[Чешка|Чешке]], у околини главног града Чешке, [[Праг]]а, где је и провео цео свој живот изузев периода између [[1892]]. и [[1895]]. године када је био директор конзерваторијума у [[Њујорк]]у.
Линија 24 ⟶ 32:
Антоњин Дворжак је био следбеник неоромантизма. Поред Сметане је један од твораца чешке националне школе.
=== Од уста до ува ===
Антоњин Дворжак рођен је 8. септембра 1841. године северно од [[Праг]]а у малом месту с именом Нелахозевес. Дворжак je bio најстарији син од четрнаестеро деце, од којих је осам преживело дојеначко доба. Његов отац Франтишек Дворжак (1814–1894) има два занимања: он је истовремено и угоститељ и месар у Нелахозевесу, а професионално је свирао [[цитра |цитру]]. Мајка му је била Ана, рођена Здеккова (1820–1882), а била је кћерка Јосефа Зденек, чувара Принца Лобковица.
Малог Антоњина Дворжака врло рано уводе у свет музике те он убрзо показује истинску надареност која импресионира његове прве учитеље. У родном граду у основној школи 1847. године почео је да учи да свира [[виолина|виолину]], тада популарни иструмент у подручју Бохемије, код учитеља Јосефа Спица. Ускоро постаје члан градског оркестра који сваке недјеље прати богослужја у малој цркви у Нелахозевесу. Међутим Франтишек Дворжак је опседнут је само једним: да његов прворођени син преузме породични посао месара. Није намеравао да развија несумљиви музички дар младог Антоњина. Године 1853. шаље свога сина у суседни град Злонице, код ујака Антоњина Зденека, да тамо живи, учи немачки језик, који је у оно доба био преко потребан сваком трговцу, те да постане месар. И кад је Антоњин Дворжак мудро и с тугом послушао свог оца, судбина је покуцала на његова врата.
Заправо, његов професор немачког Антон Лихман исто је тако стравствен музичар. Приметивши музичке склоности свог ученика, предлаже му да се придружи његову аматерском оркестру који свакога викенда свира на бројним народним забавама. Уз учење немачког језика, учи и музичку теорију, те свирање оргуља и виолине. Антон Лихман и Антоњин Дворжак исто тако редовно свирају заједно, учитељ немачког на [[оргуље |оргуљама]], а ученик на виолини. Након године дана Франтишек Дворжак дубоко је разочаран напретком свог сина у учењу немачког језика. Он, међутим, ништа не зна о музичком буђењу Антоњина Дворжака. Стога одлучује да пошаље сина нешто даље, у погранични град Ческе Каменице. Његов нови професор немачког, Франц Ханке, искусни је љубитељ музике који ће приметити даровитости свог ученика, додуше не за језике, него за музику. Кад се 1856. године, у својој петнаестој години, Антоњин Дворжак вратио се у родни Нелахозевес, није могао одбити да помаже својем оцу у породичној месари.
Током две године је радио у очевој радњи. Редовно је у својим слободним данима, одлазио у Злонице код свог некадашњега професора немачког Антона Лихмана како би свирао виолину. Професор је с муком успео да наговори Антоњиновог оца да га пусти да иде у Праг, да ради као музичар, мада под условом да постане оргуљаш.<ref>Honolka, Kurt "Дворжак", 2004, Haus Publishing, London, ISBN 1-904341-52-7, str. 14-16, url=http://books.google.com/books?id=kAVSQlZr-i4C </ref>
=== Праг, град музике ===
Крајем 1857. године Антоњин Дворжак уписује се у оргуљашку школу у Прагу, оргуље учи код Јосефа Фоерстера, певање код Јосефа Звонара, а теорију Франтишека Блажека. Такође узима и додатне лекције из немачкој језика, наступао је као додатни музичар свирајући виолину с бројним музичким групама и оркестрима.<ref>Schönzeler, Hans-Hubert (1984). Дворжак. London, New York: Marion Boyars Publishers. ISBN 0-7145-2575-8. str. 36-38 </ref> Диплому је стекао без икаквих тешкоћа 1859. године. Исте године је почео да свира као [[виола|виолиста]] у оркестру Карела Комзака који је наступао по ресторановима и баловима<ref>Clapham, John "Dvořák, Musician and Craftsman", London, 1979. ISBN 0-393-01204-2 str. 5 </ref>, а од 1862. године Јан Непомук Магра ангажује оркестар на три концерта недељно у -{''Prozatimnom divadlu''}- (Народном позоришту) у Прагу. Ово је било повољно за Антоњина Дворжака, не само да се тако могао упознати са све ширим репертоаром, него је имао и прилике да прошири круг познанстава. Године 1866. долази у прашко Народно позориште нови директор, [[Беджих Сметана]], на место Јана Непомука Магра. Он ће снажно утицати на опус Антоњина Дворжака.
Још у време побуне чешкога пука против доминације [[Хабсбурговци |Хабсбурговаца]], која се одиграла у Прагу 1848. године, композитор „Влтаве” стаје на чело побуњеника који траже стварање и признавање чешког националног идентитета. Његово 1. објављено дело је опера „Краљ и његова слуга” према чешком [[либрето |либрету]]. У раздобљу од 1871. до 1873. године писао је коморну музику, као и [[химна |химну]] „Наследници беле планине”.
=== Прва зрела дела ===
[[Датотека:Antonín Dvořák 31.7.1870.jpg|250px|лево|мини|Антожíн Дворжак 31. јула 1870. године]]
Године 1878. написао је 8 славенских плесова, који се сматрају врхунским делом (2 фуријанта, југославенски плес, полка, 2 соуседске и 2 скоцне), а годину дана касније је написао познати „Концерт за виолину и оркестар у а-молу”. У овим се делима може препознати композиторова зрелост.
=== Дворжак и Лондон ===
[[Датотека:Dvorak Londyn 1886.jpg|мини|лево|250п|Дворжак са супругом Аном у Лондону]]
Године 1884. је гостовао на више путовања у [[Лондон]]у, где је извео -{„''Stabat Mater''”}- (или „Стала мајка препуна бола”). Као наруџбине из [[Бирмингем]]а су настали познати [[ораторијум]]и: „Дух младе” и „Света Лудмила” (1. велики ораторијум на чешком). Уз то написао је своју прву успешну [[симфонија |симфонију]]: „-{VII}- симфонију у д-молу оп. 70”.
=== Повратак у Чешку 1886. ===
Године 1886. се Дворжак вратио у Чешку и написао још 8 славенских плесова (одземек, думка, шпацирка, коло, соуседска и 2 мазурке, а 1. мазурка се сматра „симболом Дворжакове музике”). Уз славенске плесове компоновао је и „Мису у Д-дуру”.
=== Плодно раздобље 1889.-1892. ===
Енглеска му је била велика инспирација за своју нову „-{VIII}- симфонију у Г-дуру”, коју је назвао „Енглеском”. Она је компонована 1889. godine. Следеће гodine компонује poznati „Requiem op. 89”, koji se smatra jednim od najboljih napisanih [[rekvijem |requiema]] uopштe. Godine 1891/1892. je компоновао 3 познате концертне увертире: „У природи оп. 91”, „Карневал оп. 92” и „Отело оп. 93”.
=== Величанствена дела америчког раздобља ===
[[Датотека:Dvorak Antonin rodina USA.jpg|мини|Дворжак са породицом у САД-у]]
У септембру 1892. године добио је место [[диригент]]а у „Националној музичкој консерваторији” у [[Њујорк]]у, за тада огромну плаиу од 15.000 УСД годишње. Убрзо након доласка у Америку, Дворжак је написао серију чланака у којима се осврће на стање америчке музике. Подупирао је концепт да афроамеричка музика и музика америчких индијанаца постане основа за развој америчке националне музике.<ref>Beckerman, Michael B. (2003). New Worlds of Dvořák: Searching in America for the Composer's Inner Life. New York: W.W. Norton & Company. ISBN 0-393-04706-7 </ref> Упознао је Харија Берлија, свога ученика у то време и једног од првих афроамеричких композитора. Берли је упознао Дворжака с традиционалном америчком [[спиритуал (музика) |спиритуалном музиком]].<ref>De Lerma, Dominique-Rene. [http://www.dramonline.org/albums/african-heritage-symphonic-series-vol-i/notes "African Heritage Symphonic Series"]. Liner note essay. Cedille Records, CDR055. </ref> У [[САД|Америци]] је написао позната дела као -{IX}- симфонију у е-молу „Из Новог света оп. 95” (која је његова најпознатија симфонија).
Лето 1893. године провео је с породицом у чешкој заједници у градићу [[Спилвил (Ајова) |Спилвил]], савезна држава Ајова, где су неки рођаци имигрирали, а током боравка је компоновао Гудачки квартет у Ф-дуру, оп. 96 „Амерички”. Остала познатија дела из САД-а су „Те Деум” и „Концерт за виолончело и оркестар у х-молу”, које је његово посљедње „америчко дело”. Вратио се из САД-а са супругом 27. априла 1895. године.
=== Повратак у Чешку 1895. ===
Године 1895. се вратио у Чешку и написао своје последње гудачке квартете, с којима је завршио своје инструментално деловање. До своје смрти компоновао је само опере. Године 1900. компоновао је „Русалку” која је његова најлепша опера (у њој се налази и позната „арија за месец”).
=== Армида: Последње дело Антоњина Дворжака ===
[[Датотека:Dvořák's funeral026.jpg|250px|лево|мини|Дворжаков погреб]]
[[Датотека:DvorakGrave.jpg|thumb|250px|Дворжаков гроб]]
Године 1903. завршио је компоновање својег последњег дела и последње [[опера |опере]]: „Армиде”. Тоеком премијерног извођења је морао да изађе из позоришта, јер му је позлило. Било је утврђено да има оболење [[јетра |јетре]]. Дана 1. маја је умро од потреса мозга. Многи људи су га отпратили.
== Најпознатија дела ==
{{colbegin|2}}
* [[Опера|Опере]]
** Русалка
Линија 38 ⟶ 98:
** Хумореска
** Словенске игре
{{colend}}
== Дворжак и Брамс ==
Један од најближих Дворжакових колега композитора био је [[Јоханес Брамс]]. Дворжак је компоновао своје „Славенске плесове” у исто време када је Брамс писао своје „Мађарске плесове”. Дан данас се та дела упоређују. Занимљиво је и да је Брамс своје плесове прво компоновао за [[клавир]], а Дворжак је последње „Мађарске плесове” обрадио за оркестар.
== Напомене ==
{{Notelist}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* ''[[Мала енциклопедија Просвета]] (А-Љ) - Београд 1959.''
* {{cite book | last= Beckerman|first=Michael B.|title= Dvořák and His World | year= 1993|publisher= Princeton University Press| location = Princeton | ISBN= 0-691-03386-2|ref=harv}}
* {{cite book | last= Beckerman|first=Michael B.|title= New Worlds of Dvořák: Searching in America for the Composer’s Inner Life| year = 2003 | publisher = W.W. Norton & Co |location = New York| ISBN = 0-393-04706-7 | author-mask = 3|ref=harv}}
* {{cite journal |last= Beckerman |first= Michael |date= 1 December 1992 |title = Henry Krehbiel, Antonín Dvořák, and the Symphony "From the New World" |jstor=897884 |journal= Notes |publisher= Music Library Association |volume=49 |issue=2 |pages=447–473 |doi=10.2307/897884 |ref={{harvid|Beckerman|1992}}}}
* {{cite book|first=A. Peter|last=Brown|title=The Second Golden Age of the Viennese Symphony: Brahms, Bruckner, Dvořák, Mahler, and Selected Contemporaries|location=Bloomington|publisher=Indiana University Press|date=2003a|ref=harv}}
* {{cite book | last= Brown|first= A. Peter| year= 2003b| title= The symphonic repertoire | volume = 3 | chapter = Part 1| publisher = Indiana University Press|location=Bloomington|isbn= 0-253-33488-8 | pages = 410–36 | url= https://books.google.com/books?id=vRI_PGC_IBEC&lpg=PP1&pg=PA411|ref=harv}}
* {{Citation | last= Burghauser|first=Jarmil| year=2006| title= Antonín Dvořák | publisher =Bärenreiter Supraphon; Koniasch Latin Press| location = Prague | isbn=80-86791-26-2|language= Czech}}
* {{Citation | last = Burghauser | first = Jarmil | year = 1960 | origyear = Export Artia 1960, Bārenreiter Supraphon 1966, 1996 | title = Antonin Dvořák Thematický Katalog | trans_title = Thematic Catalogue | publisher = Bārenreiter Supraphon | place = Prague | language = Czech | author-mask = 3}}, notes in German and English. Bibliography co-edited by Dr. John Clapham and Dr. W. Pfannkuch, and a Survey of Life and Work. If there is a reference to one edition and the reader has access only to another edition, the catalogue numbers such as B.178 for the New World Symphony will be more useful than page numbers. In the chronology of Dvořák’s life, one may search by year (and date) rather than page number.
* {{cite book | last= Butterworth|first=Neil| year= 1980| title = Dvořák, his life and times | publisher=Midas Books|ISBN = 0-859-36142-X|ref=harv}}
* {{Citation | last = Clapham | first = John | year = 1979a | origyear = St. Martin’s Press or Faber & Faber 1966, MacMillan reprint {{ISBN|0-333-23111-2}} or St. Martin’s, {{ISBN|0-31204515-8}}, 1969 | title = Antonín Dvořák, Musician and Craftsman | place = London | publisher = Newton Abbot (England), David & Charles | ISBN = 0-7153-7790-6}}.
* {{Citation | last = Clapham|first=John| year = 1979b | title=Dvořák| publisher = W. W. Norton|location = New York|isbn=0-393-01204-2 | author-mask = 3}}
* {{Citation | last = Clapham | first = John | year = 1995 | author-mask = 3 | contribution = Dvořák, Antonín (Leopold) | title = The [[New Grove Dictionary of Music and Musicians]] | editor-first = Stanley | editor-last = Sadie | place = London | publisher = MacMillan | ISBN = 0-333-23111-2 | volume = 5 | pages = 765–92}}.
* {{cite book | editor1-last = Černušák | editor1-first=Gracián | editor2-last = Štědroň | editor2-first = Bohumír | editor3-last = Nováček | editor3-first = Zdenko |year=1963 | title= Československý hudební slovník I. A-L | publisher=Státní hudební vydavatelství | location = Prague |language= Czech|ref={{Harvid|Černušák|1963}}}}
* {{cite book | last = Dvořák|first=Antonín| year=2009| others= Šourek, Otakar (preface) | title = Biblické písně| publisher = Editio Bärenreiter | location = Prague | isbn=978-807058008-0|language = Czech, German, English, French}}
* {{Citation | last = Gál | first = Hans | year = 1971 | title = Johannes Brahms: His Work and Personality | others = Joseph Stein transl. | publisher = Knopf | place = New York}}.
* {{cite book | last = Goepp|first=Philip Henry| year=1913| title = Symphonies and their meaning | series = Third series: Modern symphonies | publisher = J. B. Lippincott Co |location=Philadelphia|url= https://books.google.com/books?id=dOMvAAAAMAAJ&pg=PA195|ref=harv}}
* {{Citation | last = Hughes|first = Gervase|title = Dvorak: His Life and Music| year = 1967 | publisher = Cassell |location = London}}
* {{Citation|last=Honolka |first=Kurt |title=Dvořák |year=2004 |publisher=Haus Publishing |location=London |isbn=1-904341-52-7 |url= }}
* {{cite book | last = Horowitz|first= Joseph| year= 2003| title = Dvořák in America: In Search of the New World | publisher = Cricket Books | ISBN = 0-812-62681-8|ref=harv}}
* {{cite book | last = Hurwitz|first=David|year=2005| title= Dvořák: Romantic Music’s Most Versatile Genius | series = Unlocking the Masters | publisher =Amadeus Press|location=Milwaukee|ISBN= 1-574-67107-3|ref=harv}}
* {{cite book|first=Robert|last=Layton|title=Dvořák Symphonies and Concertos|location=Seattle|publisher=University of Washington Press|date=1978|ref=harv}}
* {{cite book | last = Peress|first=Maurice|title=Dvorák to Duke Ellington: A Conductor Explores America’s Music and Its African American Roots |year=2004|publisher=Oxford University Press|location=New York | ISBN =0-19-509822-6|ref=harv}}
* {{cite book | title = Heritage of Music | volume = III: The Nineteenth Century Legacy | editor1-first = Michael | editor1-last = Raeburn | editor2-first = Alan | editor2-last = Kendall | publisher = Oxford University Press | origyear = 1989 | year = 1990 | url = https://books.google.com/books/about/Heritage_of_Music.html?id=QMsiAQAAIAAJ&redir_esc=y|ref={{harvid|Raeburn|1990|p=257}}}}
* {{Cite book|title=The Lives of the Great Composers|publisher=W. W. Norton & Company|location=New York|edition=revised&zwnb;|date=1980|first=Harold C.|last=Schonberg|authorlink=Harold C. Schonberg|ref=harv}}
* {{cite book| last = Schönzeler|first= Hans-Hubert| title= Dvořák | year = 1984 |publisher=Marion Boyars Publishers|location=London, New York | ISBN = 0-7145-2575-8|ref=harv}}
*Smaczny, Jan (1999), ''Dvořák: Cello Concerto'', Cambridge University Press.
*Smaczny, Jan (2002), ''Antonín Dvořák'', in ''Oxford Companion to Music'', ed. Alison Latham, Oxford University Press, 2002, pp. 391–392
* {{cite book|last=Smaczny|first=Jan|date=2003|title=The Cambridge Companion to Grand Opera|chapter=Grand Opera Amongst the Czechs|series=[[Cambridge Companions to Music]]|editor-first=David|editor-last=Charlton|pp=366–82|location=Cambridge|publisher=Cambridge University Press|ISBN=978-052-164683-3|ref=harv}}
* {{cite book|editor1-last=Šourek|editor1-first=Otakar|editor2-last=Bartos|editor2-first=František|editor3-last=Hanuš|editor3-first=Jan|editor4-last=Berkovec|editor4-first=Jiři|editor5-last=Čubr|editor5-first=Anton|editor6-last=Pokorný|editor6-first=Antonín|editor7-last=Šolc|editor7-first=Karel|others=Antonín Dvořák (composer)|title=Requiem [Score]|edition=Supraphon|publisher=Artia|location=Prague|date=1976|ref={{harvid|Šourek et al.|1976}}}}
* {{cite book| last = Steinberg|first=Michael|title=The Symphony: A Listener's Guide|year=1995|publisher=Oxford University Press|location=OBxford|ISBN=0-19-506177-2|ref=harv}}
* {{Citation | last = Taruskin|first=Richard|title=Music in the Nineteenth Century|year=2010|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|ISBN=978-019-538483-3|ref=harv}}
* {{cite book|editor-last=Tibbets|editor-first=John C.|date=1993|title=Dvořák in America''|location=Portland, OR|publisher=Amadeus Press|ISBN=0-931340-56-X|ref={{harvid|Tibbets|1993}}}}
* {{cite book|last=Yoell|first=Jćohn H.|date=1991|title=Antonín Dvořák on Records|location=New York|publisher=Greenwood Press|ISBN=0-313-27367-7|ref=harv}}
* {{Citation | title = Janáček: A Composer’s Life | first = Mirka | last = Zemanová | place = Boston | publisher = Northeastern University Press | year = 2002 | page = 112}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Antonín Dvořák}}
{{refbegin|30em}}
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=131, Биографија на сајту САНУ]
* [http://www.webcitation.org/query?id=1256485663830643&url=www.geocities.com/WestHollywood/Park/4586/aldfr.html Кратка биографија]
* [http://www.dvorak-society.org/ Дворжаково друштво за чешку и словачку музику]
* -{[http://www.antonin-dvorak.cz/ Comprehensive Dvořák site]}-
* {{Britannica|174804}}
* {{Gutenberg author | id=Dvorák,+Antonín | name=Antonín Dvorák}}
* {{Internet Archive author |sname=Antonín Leopold Dvořák |sopt=w}}
* -{[https://web.archive.org/web/20091018201111/http://geocities.com/WestHollywood/Park/4586/aldfr.html List of Dvořák's works]}-
* {{BBC composer page|dvorak|Dvořák}}
* -{[http://digital.library.cornell.edu/cgi/t/text/pageviewer-idx?c=cent;cc=cent;rgn=full%20text;idno=cent0048-3;didno=cent0048-3;view=image;seq=0351;node=cent0048-3%3A5 Dvořák on Schubert]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20060208031217/http://homepage.mac.com/rswinter/DirectTestimony/home.html Collection of news articles and correspondence about Dvořák's stay in America]}-
* -{[https://archive.org/search.php?query=Dvorak%20AND%20mediatype:audio Antonín Dvořák]}-
* {{IMSLP|id=Dvořák, Antonín}}
* -{[http://www.theeuropeanlibrary.org/tel4/newspapers/search?query=%22Anton%2BDvorak%22 References to Dvořák in European historic newspapers] via [http://www.theeuropeanlibrary.org/ The European Library]}-
{{refend}}
{{Authority control}}
{{порталбар|Биографија|Музика}}
{{DEFAULTSORT:Дворжак, Антоњин}}
| |||