|
| награде=
|}}
{{rut}}
'''Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина''' ({{јез-ита|Giovanni Pierluigi da Palestrina}}; 3. фебруар [[1525]]. или 2. фебруар [[1526]]. [[Палестрина]] код [[Рим]]а — [[2. фебруар]] [[1594]]. [[Рим]])<ref>A eulogy gives his age as 68, and on that basis Grove gives a birthdate "almost certainly between 3 February 1525 and 2 February 1526" (''The New Grove Dictionary of Music and Musicians'', 2nd ed., s.v. "Palestrina, Giovanni Pierluigi da" by Lewis Lockwood, Noel O'Regan, and Jessie Ann Owens).</ref> је био [[Италија|италијански]] рани [[Ренесансна музика|ренесансни]] композитор црквене музике и музички иноватор. Żивео је у вријеме католичке [[Противреформација |противреформације]]. Имао је веома велики утицај на развој [[католичка црква|римокатоличке]] црквене музике, а његово дело се сматра врхунцем уметности ренесансне [[Полифонија|полифоније]].<ref name=Roche>Jerome Roche, ''Palestrina'' (Oxford Studies of Composers, 7; New York: Oxford University Press). {{page|year=1971|id=ISBN 0-19-314117-5|pages=}}</ref><ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Giovanni-Pierluigi-da-Palestrina|title=Giovanni Pierluigi da Palestrina, italijanski kompozitor|work=britannica.com|accessdate= 9. 8. 2016}}</ref> У своје време био је изузетно популаран, цењен међу композиторима и миљеник папе [[Папа Јулије III|Јулија III]].
* [[Дисонанца|Дисонанце]] могу бити присутне у ненаглашеном делу такта, а ако су у наглашеном делу, морају одмах бити разрешене
Палестрина је произвео стотине композиција, укључујући 105 [[миса]], 68 [[оферторијум]]а, најмање 140 [[мадригал]]а и више од 300 [[мотет]]а. Поред тога, написао је најмање 72 [[химна |химни]], 35 [[магнификат]]а, 11 [[литанија]], и четири или пет сетова [[Lamentations of Jeremiah the Prophet |нарицаљки]].<ref name=Roche/> TheМелодија ''GloriaГлорија'' melodyиз from a Palestrina'sПалестрининог -{''Magnificat Tertii Toni''}- (1591) isданас widelyсе usedшироко todayкористи inу theмелодији resurrectionхимне hymn tuneваскрсења, ''VictoryПобеда'' (-{''The Strife Is O'er''}-).<ref>{{cite book |url=http://www.hymnary.org/hymn/PsH/391 |title=The Psalter Hymnal Handbook |editor-first1=Emily |editor-last1=Brink |editor-first2=Bert |editor-last2=Polman |date=1998 |accessdate=26 January 2015}}</ref>
Његов однос према мадригалима био је донекле загонетан: док се у предговору његовој колекцији -{''Canticum canticorum''}- (Песма над песмама) монета (1584) он одрекао постављања необичних текстова, само две године касније он се вратио да објави Књигу -{II}- својих секуларних мадригала (неке од њих су међу најфинијим композицијама у том медију).<ref name=Roche/> Објавио је само две колекције мадригала са световним текстовима, један у 1555, а други 1586. године.<ref name=Roche/> Друге две колекције су били духовни мадригали, жанр који су волели заговорници противреформације.<ref name=Roche/>
His attitude toward madrigals was somewhat enigmatic: whereas in the preface to his collection of ''Canticum canticorum'' (Song of Songs) motets (1584) he renounced the setting of profane texts, only two years later he was back in print with Book II of his secular madrigals (some of these being among the finest compositions in the medium).<ref name=Roche/> He published just two collections of madrigals with profane texts, one in 1555 and another in 1586.<ref name=Roche/> The other two collections were spiritual madrigals, a genre beloved by the proponents of the Counter-Reformation.<ref name=Roche/>
Palestrina'sПалестринине мисе massesпоказују showкако howсе hisњегов compositionalкомпозициони styleстил developedразвио overтоком timeвремена.<ref name=Roche/> HisПостоје индикације да је његова -{''Missa sine nomine''}- seemsбила toпосебно haveатрактивна beenза particularly[[Јохан attractiveСебастијан toБах [[Johann|Јохана SebastianСебастијана BachБаха]], whoкоји studiedју andје performedструдирао itи whileизводио writingдок theје радио на својој [[MassМиса inу Б-молу |Миси Bу minorБ-молу]].<ref name=Wolff>Christoph Wolff, ''Der Stile Antico in der Musik Johann Sebastian Bachs: Studien zu Bachs Spätwerk'' (Wiesbaden: Franz Steiner Verlag, 1968), pp. 224–225.</ref> MostВећина ofПалестрининих Palestrina'sмиса massesсе appearedјавља inу тринаест томова thirteenобјављених volumesтоком printedпериода betweenод 1554 andдо 1601, theзадњих lastседам sevenје publishedобјављено afterнакон hisњегове deathсмрти.<ref name=Roche/><ref name=Garrat />
== Биографија ==
== Репутација ==
Палестрина је био познат у своје време, andи ако ifсе anythingишта, hisњегова reputationрепутација increasedје afterпорасла hisнакон deathњегове смрти. ConservativeКонзервативна musicмузика ofримске theшколе Romanнаставила schoolје continuedда toсе beпише writtenу inсвом his styleстилу (whichкоји inје theу 17th17. centuryвеку cameпостао toпознат be known as theкао -{''[[prima pratica]]''}-) byод suchстране studentsњегових ofученика hisкао asшто су [[GiovanniЂовани MariaМарија NaninoНанино]], [[RuggieroРуђеро GiovanelliЂованели]], [[ArcangeloАрканђело CrivelliКривели]], [[TeofiloТеофило GargariГаргари]], [[FrancescoФранческо SorianoСорјано]], andи [[GregorioГрегорио AllegriАлегри]]. ItИсто isсе alsoтако thoughtсматра thatда је [[SalvatoreСалваторе SaccoСачо]] mayбио haveученик been a student of PalestrinaПалестрине, asкао well asи [[GiovanniЂовани DragoniДрагони]], whoкоји laterје wentкасније onпостао toхорски becomeмајстор choirmasterу inцркви the church of [[SС. GiovanniЂовани inу Laterano]]Латерану.<ref name=Pyne>Zoe Kendrick Pyne, ''Giovanni Pierluigi di Palestrina: His Life and Times'' (London: Bodley Head, 1922).</ref> AsКасних late1750-тих, asПалестринин theстил 1750s, Palestrina'sје styleјош wasувек stillбио theреференца referenceза forкомпозиторе composersкоји workingсу inрадили theу motetмотетној formформи, asкао canшто beсе seenможе byвидети у [[FrancescoФранческо BarsantiБарсанти]]'sјевом -{''Sei Antifones''}- 'inнаписаном theу styleПалестринином of Palestrina'стилу (c. 1750; publishedрад је byобјавио [PeterПитер] WelckerВелкер, c. 1762).
MuchЗнатна researchистраживања onПалестрине Palestrinaсу wasспроведена doneтоком in19. theвека, 19thу centuryчему byје прењачио [[Giuseppe Baini |Ђузепе Бајни]], whoкоји publishedје aобјавио monograph inмонографију 1828. whichгодине madeкојом Palestrinaје famousучинио againПалестрину andпоново reinforcedпознатим theи alreadyојачао existingвећ legendпостојећу thatлегенду heда wasје theон "Saviourбио of„Спаситељ Churchцрквене Music"музике” duringтоком the reforms of theреформи [[CouncilТридентски ofсабор |Тридентског Trentсабора]].<ref name=Garrat>James Garrat, ''Palestrina and the German Romantic Imagination'' (New York: Cambridge University Press, 2002).</ref> TheИпак, 19thу centuryовој proclivityмонографији forдоминантна hero-worshipје isсклоност predominantобожавања inхероја thisтипична monograph,за however,19. andвек thisи hasово remainedје withдо theданас composerостало toвезано someза degreeкомпозитора toу the presentнекој dayмери. [[Hans Pfitzner |Ханс Пфицнерова]]'s operaопера ''[[PalestrinaПалестрина (operaопера) |PalestrinaПалестрина]]'' showsпоказује thisтај attitudeстав atна itsњеговом peakврхунцу.<ref name=Garrat/>.<ref name=Bokina>John Bokina, ''Opera and Politics'' (New York: Yale University Press, 1997), pp. 129–131.</ref>
Тек недавно, откривањем и објављивањем великог броја досад непознатих или заборављених музиких дела различитих ренесансних композитора, постало могуће да се правилно процени Палестрина у историјском контексту.<ref name=Roche/> Иако Палестрина добро представља касно ренесансну музику, други ствараоци као што су [[Orlande de Lassus |Орланд де Ласус]] (француско-фламански композитор који је такође провео део своје ране каријере у Италији) и [[William Byrd |Вилијам Берд]] били су знатно свестранији.<ref name=Roche/> Научна гледишта 20. и 21. века су задржала став да је Палестрина био јак и префињен композитор чија музика представља врхунац техничке перфекције, истичући да су неки од његових савременика поседовали једнако индивидуалне гласове чак и у границама „глатке полифоније”. Као резултат, композитори као што су [[Orlande de Lassus |Ласус]] и [[William Byrd |Берд]] као и [[Tomás Luis de Victoria |Томас Луис де Викторија]] све више уживају упоредиве репутације.
It is only recently, with the discovery and publication of a great deal of hitherto unknown or forgotten music by various Renaissance composers, that it has been possible to properly assess Palestrina in a historical context.<ref name=Roche/> Though Palestrina represents late Renaissance music well, others such as [[Orlande de Lassus]] (a Franco-Flemish composer who also spent some of his early career in Italy) and [[William Byrd]] were arguably more versatile.<ref name=Roche/> 20th and 21st century scholarship by and large retains the view that Palestrina was a strong and refined composer whose music represents a summit of technical perfection, while emphasizing that some of his contemporaries possessed equally individual voices even within the confines of "smooth polyphony". As a result, composers like [[Lassus]] and [[William Byrd|Byrd]] as well as [[Tomas Luis de Victoria]] have increasingly come to enjoy comparable reputations.
Постоје два свеобухватна издања Палестрининих радова: издање у 33 тома које су објавили -{Breitkopf and Härtel}-, у [[Лајпциг]]у у Немачкој између 1862 и 1894 које је уредио [[Franz Xaver Haberl |Франц Ксавер Хаберл]], и издање у 34 тома које је објављено средином двадесетог века, посредством издавачке куће Фратели Скалера, у Риму у Италији, које је уредио Рафаел Касимири са сарадницима.
There are two comprehensive editions of Palestrina's works: a 33-volume edition published by Breitkopf and Härtel, in [[Leipzig]] Germany between 1862 and 1894 edited by [[Franz Xaver Haberl]], and a 34-volume edition published in the mid twentieth century, by Fratelli Scalera, in Rome, Italy edited by [[w:it:Raffaele Casimiri|R. Casimiri]] and others.
==Филм==
|
