|
'''[[Устав]]''' је највиши правни акт који уређује рад државних органа и права грађана. Полазећи од овог основног обележја устава можемо слободно рећи да је [[Србија]] добила први устав још у 13. веку — [[Законоправило]]<ref>[http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf alanwatson.org<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref><ref>[http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html miodrag petrovic - zakonopravilo sv.save - Download - 4shared<!-- Bot generated title -->]</ref> [[Свети Сава|Светог Саве]] из [[1219]]. године, а затим у 14. веку [[Душанов законик]]<ref>[http://www.dusanov-zakonik.com/ Dusanov Zakonik<!-- Bot generated title -->]</ref> из [[1349]]. и [[1354]]. године.
{{спајање|Устави Србије}}
Србија има богату и дугу '''[[Устав|уставну]] историју'''. Она почиње још у 13. веку.
== Списак савремених устава Србије ==
== Увод ==
* [[Сретењски устав|Устав Србије из 1835. године]]
[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|десно|мини|150п|Фреска [[Свети Сава|Светог Саве]], Краљева црква у '''[[Манастир Студеница|манастиру Студеница]]''', из [[1314]].]]
* [[Устав Србије из 1838. године]]
[[Датотека:MilosObrenovic 1848.jpg|десно|мини|150п|Кнез Милош Обреновић]]
* [[Устав Србије из 1869. године]]
[[Законоправило]] [[Свети Сава|светог Саве]] из [[1219]]. године је било први српски [[устав]]<ref>[http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf alanwatson.org<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Законоправило<ref>[http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html miodrag petrovic - zakonopravilo sv.save.zip - 4shared.com - online file sharing and storage - download], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> је уређивало велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских<ref>[http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>. Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева).
* [[Устав Србије из 1888. године]]
* [[Устав Србије из 1901. године]]
* [[Устав Србије из 1903. године]]
* [[Устав Србије из 1921. године]]
* [[Устав Србије из 1931. године]]
* [[Устав Србије из 1947. године]]
* [[Устав Србије из 1963. године]]
* [[Устав Србије из 1974. године]]
* [[Устав Србије из 1990. године]]
* [[Устав Србије из 2006. године]]
== Устав Србије из 2006. године ==
Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око [[550]]), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>[http://www.constitution.org/sps/sps.htm S. P. Scott: The Civil Law], Приступљено 27. 4. 2013.</ref><ref>[http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ ::: The Roman Law Library (Last Update : July 20, 2012 )], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> и Прохирон (Закон градски) из [[879]]. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
{{Главни чланак|Устав Србије из 2006. године}}
[[Датотека:Car_Dušan,_Manastir_Lesnovo,_XIV_vek,_Makedonija.jpg|лево|мини|150п|Цар Душан, фреска из манастира Лесново, око [[1350]].]]
[[Душанов законик|Душанов Законик]]<ref>[http://www.dusanov-zakonik.com/ Dusanov Zakonik], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> из [[1349]]. и [[1354]]. године је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права<ref>[http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf alanwatson.org<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. [[Србија]] је преко Законоправила већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. [[Стефан Душан|Цар Душан]] је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред тога, Законик је садржао и прописе брачног права, [[Грађанско право|грађанскоправне]] и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за [[Устави Србије|устав]] средњовековне [[Србија|Србије]].
[[Народна скупштина Републике Србије|Народна Скупштина Републике Србије]] је [[30. септембар|30. септембра]] [[2006]]. године, на посебној седници којој су присуствовали председник Републике [[Борис Тадић]], премијер [[Војислав Коштуница]] и чланови Владе, једногласно усвојила предлог новог Устава Републике Србије.
[[Сретењски устав]] је трећи српски устав, али га наука уставног права сматра за први у новијој историји, јер има сва уставна обележја која су у савременом праву неопходна да би се неки правни акт сматрао за устав. Проглашен је на празник Сретење, 15. фебруара [[1835]]. године. Зато је овај дан проглашен за Дан уставности [[Србија|Републике Србије]]. Сретењски устав је проглашен убрзо после [[Српска револуција|Српске револуције]] за време владавине [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Србија у то време још није стекла пуну независност, а добила је један од најлибералнијих устава у [[Европа|Европи]].
== Референдум ==
== Идеја оснивања уставности у Србији ==
{{Посебан чланак|Референдум ради потврђивања новог Устава Републике Србије 2006.}}
До краја XVIII вијека у Србији нема ни говора о било каквом уставном поретку. На снази је у првом реду [[шеријат|шеријатско право]] које је наметнуо поредак [[Османско царство|Османског царства]]; недефинисани вјерски исламски прописи су били основа читавог друштвеног уређења. У [[Шумадија|шумадијској]] области дошло је до честих мијењања границе са [[Аустријско царство|Аустријским царством]], на чију страну су Срби често стајали ([[Кочина крајина]]) и дошло је до значајног проређивања муслиманског живља и опадања друштвено-политичког поретка усљед бројних ратова, рађања [[Хајдуци|хајдучије]] у свој тој анархији. У вријеме владавине султана [[Селим III|Селима III]] и [[Везир|везировања]] [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-паше]], којег су Срби завољели, крајем 18. вијека [[Смедеревски санџак]] добија три ''фермана'', 1793. 1794. и 1796. године, који су правно оставили основ уређења посебне народне кнежинске аутономије коју је пашалук добио.
{{Pie chart
| caption=Резултат референдума о уставу Србије 2006.
| label1 = Да
| value1 = 53.04 | color1 = red
| label2 = Не
| value2 = 1.47 | color2 = yellow
| label3 = Неважећи
| value3 = 0.39 | color3 = silver
| label4 = Није изашло
| value4 = 45.09 | color4 = blue
}}
Народна скупштина је једногласно, са 242 гласа народних посланика, усвојила Предлог одлуке о расписивању републичког [[референдум]]а ради потврђивања новог [[устав]]а Републике Србије.
Према овој одлуци референдум о потврђивању предлога устава Републике Србије је био одржан [[28. октобар|28.]] и [[29. октобар|29. октобра]] [[2006]]. године.
На референдуму требало је да се грађани изјасне по питању: '''''„Да ли сте за потврђивање новог Устава Републике Србије?“''''' и то одговором „'''''да'''''“ или „'''''не'''''“.
Кнежинска управа која се спонтано самоорганизовала усљед недостатка икакве османске администрације је овим скупом прописа била санкционисана. Услиједио је повратак старих народних обијача демократских зборова, на којима су викањем и јавним расправама одлучивали сви пунољетни мушкарци једне територијалне области који би дошли на сабор. Београдски пашалук је био подијељен на [[Нахија|нахије]] на чијем челу су стајали тзв. „'''обор-кнезови'''“ који су управљали заједно са ''нахијским скупштинама''. Потом су се дијелили на ''кнежине'', са '''кнезовима''' и ''кнежинским скупштинама'', а свако село је појединачно имало своје ''сеоске зборове'' и на њиховом челу је био функционер који се звао '''кмет'''. Све ове поглаварске позиције су биле изборне, али су често остајале у рукама угледних породица у пракси из обичаја.
Дана [[2. новембар|Другог новембра]] 2006. године, Републичка изборна комисија је објавила коначне резултате референдума: на биралишта је изашло 3.645.517 грађана или 54,91%. За Устав је гласало 3.521.724 или 53,04%.
Кнежинска самоуправа је била задужена за сакупљање пореза, одржавање путева, одржавање и ширење [[Православна црква|православне цркве]] и рјешавање свих појединачних и земљишних спорова. [[Јањичари]]ма је било забрањено да кроче у Београдски пашалук и све непрописано [[читлучење]] је било стављено изван закона. Привилегије су ту биле ради стварања српске гарде београдског везира, а потом успјешно и читаве српске народне војске ради борбе против одметника. Ово је довело до привредног развоја и рађања трговачког слоја, поставивши темељ за изградњу српског друштва и пут ка [[Српска револуција|Српској револуцији]], а представља и једну врсту претече уставности.
Посланици [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштине Србије]] су [[8. новембар|8. новембра]], на свечаној седници којој је присуствовао државни врх Србије, верски великодостојници и страни амбасадори, прогласили нови Устав.
1801. године јањичарски одметници су упали у пашалук и окупирали га, погубили везира, укинули све привилегије и увели страховладу и потпуно безакоње и кршење и најконзервативнијих исламских обичаја, подижући у сваком насељу ханове са усељеним Турцима зулумћарима са субашама (ханџијама) на челу. Никаква права нису била дарована. [[Дахије]] су подијелиле пашалук међу собом на четири дијела и поставили ''кабадахије'' као њихове директне управитеље у свим крајевима. Како би уништили кнежинску локалну самоуправу и предухитрили могућност устанка против угњетавања, [[Сеча кнезова|окупили су највиђеније главаре и погубили их све]].
То је све довело до [[Збор у Орашцу|скупштине у Орашцу]] [[14. фебруар]]а [[1804]]. најугледнијих старешина из углавном [[Крагујевац|Крагујевачке]] и [[Рудник|Рудничке]] нахије на којој је [[Ђорђе Петровић]] изабран за врховног командата устанка против дахија и за повратак реда и мира у Београдском пашалуку. Услиједио је повратак кнежинске самоуправе, и то као потпуно самосталне у односу на Турке, феудални поредак је одмах укинут, а [[Карађорђева Србија|Устаничка Србија]] постала чињенично независна. Карађорђе, који је изабран искључиво за војног командата, намеће се над устаницима осталих устанака који су избили потом широм Београдског пашалука као врховни вођа и искориштава принуду силе да добије и цивилну управу и постане апсолутни господар [[Срби|српског народа]]. Како су сви прописи били Карађорђева ријеч, улазио је у сукоб са [[Војвода|војводама]], које је постављао на челу војно-административне управе једне или више нахија, око оспоравања и цивилне власти. Међутим, и саме војводе су са својим подређеним капетанима и буљубашима полако преузимале и управну и судску власт правдајући се потребама устанка, а некада постајале и бахато угњетавачке, уопште не доводећи нимало до напретка обновљене кнежинске народне самоуправе, већ до чак покушаја њеног тихог гушења.
=== Слово ===
Једини орган који се сазивао у устаничкој Србији, и то конкретно најмање једном годишње, јесте била једна прилично [[Народне скупштине Србије|недефинисана Скупштина]], која би се тешко назвала народном. Многи је сматрају војводском или боље старешинском, јер су у њу улазили старешине, трговци, попови, хајдуци и разни други виђенији људи по основу својих угледа, без неког већег реда и то најчешће они који су управо позвани да дођу експлицитно. Институција представља неку потребу за свеопштом скупштином и васкрснуће древне институције сабора. На њиховим сједницама су војни циљеви објављивани, писма писана, вршен избор или именовање службеника, депутације биране да буду слане у дипломатске мисије, расправљано је о финансијама, судило се о преступима старешина, а некада и важним парницама. Међутим, она је првенствено била једна врста примитивног представничког органа који су лидери Србије сазивали када су год хтјели показивати свијету да њихове одлуке имају неку врсту легимититета. Појавила се потреба да Устаничка Србија добије један прави колегијални орган власти и уставно уређење.
Идеју је у [[Санкт Петербург|Петрограду]] саопштио српској депутацији 1804. године руски министар спољних послова [[Адам Чарториски]], који је желио ширење руског утицаја на Балкану ослањајући се на Карађорђеве противнике. Прије тога многобројне српске старешине су маштале о једном цјелокупном савјету који би дијелио власт са командантом устанка, како је замишљао карловачки митрополит [[Стефан Стратимировић|Стеван Стратимировић]]. Један [[Пречани|пречанин]] по имену [[Божидар Грујовић|Теодор Филиповић]] (под лажним именом Божа Грујовић), универзитетски професор правне историје, дошао је у Србију са својим људима из [[Харков]]а и уз подршку браће [[Ненадовићи|Ненадовића]] створио '''[[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи совјет]]''' (исто зван и ''Синод'', рјеђе ''Сенат''). Карађорђе је сазивајући Скупштину код себе покушао одложити оснивање Совјета, што му није успјело, јер је 15. августа 1805. године на [[Скупштина у Борку|скупштини у Борку]] основан. Основан је ипак уз Карађорђеву сагласност и дефинисан као тијело које ће пресуђивати уз команданта за тежа кривична дјела.
Правитељствујушћи совјет је врло брзо преузео своју главну улогу, а то је организација судске мређе - свака нахија би имала по један суд, тзв. „''магистрат''“, који би је био састављен из три члана од којих је један предсједник и свештеника у улози писара. Магистрати су били првостепени судови, који су некада надлежне војно-административне управитеље позивали да пресуђују, док је Совјет био првостепени суд, мада се и Карађорђе појављивао самостално као врховни судија. Своју улогу је по оснивању проширивао, координисао је војевајење устанка, бавио се просвјетним и црквеним пословима, руководио привредом и финансијама, издавањем бројни прописа обновио законодавство у Србији и ушао у конфликт са командантом око дипломатије, коју је водио независно од Карађорђеве. Формирање Совјета био је директан утицај [[Буржоаска револуција|буржоаске револуције]] и представљао је прве изразе [[либерализам|либералне демократије]] у Србији, као и, узимајући и од школе [[Природно право|природног права]], постепену жељу за прерастање борбе за људска права и против злоупотребе у тежње за обновом српске државности, изгубљене османском окупацијом још у [[Средњи вијек|средњем вијеку]].
„Божа Грујовић“, Совјетов први секретар, израдио је '''''Устројење Совјета''''' како би га уредио. Он је замишљао српску државу као правно уређену, у којој је судска и управна власт подређена законодавној, тј. Совјету. Совјетници су били представници нахија; сваког члана је бирала одговарајућа нахијска скупштина. Устројење Совјета заједно са још неколико аката који су усвојени на Скупштини и који су регулисали односе совјета и команданта и уредили судове и судски поступак настало је нешто што се свеукупно сматра '''првим српским уставним законом'''. Совјет се није успио на Скупштини прогласити врховним органом државе јер је изјашњавање Карађорђе зауставио и започео је процес борбе за власт између команданта и совјета. Слиједе Грујовићеве ријечи:
{{cquote|Првиј, дакле, господар и судија у вилајету (држави) јесте '''закон'''. Под законом мораду и господари, поглавари и Совјет правителствујушчиј (обшча канцеларија) и свјашченство, и воинство, и сав народ бити; и то под једним и тим истим законом.}}
=== Руски предлози ===
==== Паулучијева конвенција ====
==== Родофиникинов нацрт ====
Од почетка устанка 1804. године поред прилично неустаљене Скупштине<sup>1</sup> постоји позиција врховног вође устанка, а годину дана касније се организује и Правитељствујушчи совјет<sup>2</sup> који стоји у директном супарништву с Карађорђем; недостатак икаквих правих свеопштих уставних прописа доприноси општем хаосу у којем сукоби у најтежа времена између Карађорђа и других војвода у првом реду бивају све жешћи. Љета 1807. године руски посланик [[Константин Родофиникин|Константин Константинович Родофиникин]] долази у [[Устаничка Србија|устаничку Србију]] с циљем да предложи организацију и санкционисање њене унутрашње управе. У [[Београд]]у сам без директног мандата рускога императора прави један нацрт, тзв. „''Основаније правитељства србскаго''“, које је требало моделисати Србију у духу Русије и претворити је у неку врсту првостепене старешинске кнежевине. К. К. Родифиникин је пружио директну подршку старешинама с циљем ограничења аутократске власти команданта устаника у корист шире групе елите, што се и непосредно види у његовом концизном садржају. Предвиђао је постојање два или практично готово једног јединог органа за цијелу политичку заједницу.
* '''Правитељствујушчи сенат србски''': Сенат би располагао свим националним приходима, одлучивао о рату и миру и бирао главне [[Војвода|војводе]]<sup>3</sup>. Његови чланови би били племићког статуса, што не би значило враћање укинутога феудалног поретка већ одржавање једне доживотне почасне титуле, која се избором у сенат аутоматски и стиче. Намјера је била привољавање старешина (у првом реду кнезова) који су били на челу локалних (само)управа и који нису били нимало задовољни ограничавањем својих овлашћења у корист војничких устаничких органа, баш када су сасвим супротно и очекивали - војводе су постајале све самосталније у својим областима, а некад и бахате и угњетавачке. Српски владајући сенат би сам себи бирао нове чланове на предлоге локалних на неки начин демократских народних скупштина<sup>4</sup> и разрешавао поједине актуелне. Сенат би задржао и врховну судску улогу већ постојећег Правитељствујушћег совјета, кога би суштински и замијенио; они који не би били задовољни пресудама локалних нахијских судова<sup>4</sup>, могли би се жалити њему.
* '''[[Кнез|Књаз]]''': Кнез би био управо предсједавајући сената, који би га сазивао и распуштао. Једина предност у односу на обичне сенаторе приликом гласања би била та што би се Књажев глас рачунао три пута. Једино додатно овлашћење би му било право помиловања. Не би био насљедна, већ изборна позиција, па чак и на ограничен мандат.
Врховни командант<sup>5</sup> [[Први српски устанак|устанка]] [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је био уопштено неповјерљив према руској политици која га је разочаравала јер је очекивао војничку а не савјетодавну подршку, и због овог предлога, према којем би он био изабран за првога Књаза србскога, поготово је био у лошим односима са Родофиникином. Међутим, овај неприхваћени предлог првог уставнок акта Србије је ипак значајно ободрио главешине да знатно снажније дигну глас за ограничење вождове власти у узрочнопосљедично је започео развитак уставног права у Србији.
=== Први акт ===
=== Аустријски нацрт ===
=== Други ===
== Уставно право монархијске Србије ==
=== Идеја Сретењског устава ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1835. године}}
=== Турски устав ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1838. године}}
=== Намеснички устав ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1869. године}}
=== Радикалски устав ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1888. године}}
=== Октроисани устав ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1901. године}}
=== Парламентарни устав ===
{{Посебан чланак|Устав Србије из 1903. године}}
== Уставно право у Југославији ==
=== Монархија ===
==== Идеја прелазног устава ====
==== Видовдански устав ====
{{Посебан чланак|Видовдански устав}}
==== Октроисани устав ====
{{Посебан чланак|Септембарски устав}}
=== Комунизам ===
==== Први ====
{{Посебан чланак|Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Уставни закон 1953.}}
==== Други ====
{{Посебан чланак|Устав Југославије од 1963. године}}
==== Трећи ====
{{Посебан чланак|Устав Југославије од 1974. године}}
=== Србија и Црна Гора ===
==== Под Милошевићем ====
{{Посебан чланак|Устав Савезне Републике Југославије}}
==== Савезна повеља ====
{{Посебан чланак|Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године}}
== Модерни устав независне Србије ==
{{Посебан чланак|Устав Србије из 2006. године}}
== Види још ==
{{Wikisource|Категорија:Устави Србије}}
* [[Законоправило]]
* [[Душанов законик]]
* [[Српски грађански законик]]
* [[УставиУставна историја Србије]]
* [[Устави Југославије]]
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
== Напомене ==
{{викизворник|Категорија:Устави Србије}}
* <sup>1</sup>
* [http://digital.nb.rs/scc/direct.php?sign=LJM-0158 Стојан Новаковић, ''Двадесет година уставне политике у Србији: 1883-1903 : историјско-мемоарске записке'', С. Б. Цвијановић, Београд 1912. (Дигитална Народна библиотека Србије)]
* <sup>2</sup><small>Правитељствујушчи совјет, зван и Синод, па некад и Сенат, основан је 1805. године на руски предлог од стране групе српских истакнутих људи с циљем формирања једног општег колегијалног тијела за читаву земљу, као и ограничења вождове апсолутне владавине. Совјет је вршио многобројне дужности: делимично полицијску, управну, спољнополитичку и законодавну издавањем бројних прописа, црквеним питањима, просвјетом, привредом, финансијама, коордирањем устанка; међутим првенствена и главна улога је била судска заједно са командантом, и увијек је и остала организација судства. Чланови Совјета су били угледни цивили из народа бирани на изборима по нахијама, а сам Совјет једна либерал-демократска институција по западном стилу. Иако је улогу временом проширивао, није успио бити проглашен за највиши орган власти и ушао је у чврсто супарништво с вождом
* [http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-21120617055M Дејан Микавица: О уставима Србије - од вожда Карађорђа до Митровданског устава Републике Србије], Истраживања, број 17, 2006. године
* <sup>3</sup><small>врховни команданти устаничких војни који су привремено вршили и сву управну и судску власт у једној или више нахија, којима су били све остале војводе, капетани и буљубаше подређени</small>
* <sup>4</sup><small>Првостепени суд, који се називао ''магистрат'' и који је био смјештен увијек у центру села или вароши, чиниле су три судије од којих је један предсједник, и један свештеник у улози писара; они су примали директно плату од Совјета у виду новчане надокнаде за услуге</small>
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* Српски устави од 1835. до 1990. са уставима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и краљевине Југославије, Граматик, Београд, 2004.
{{Устави Србије}}
{{Република Србија}}
[[Категорија:Устави Србије]]
[[Категорија:Уставно правоЗаконици]]
[[Категорија:Историја Србије]]
| 