Историја Војводине — разлика између измена

Током три деценије освајања и успостављања османске власти, од освајања Београда 1521. до освајања Баната 1552, територија данашње Војводине је бележила велике људске и материјалне губитке. Нападима главнине турске војске обично су претходили разорни упади лаких турских коњаничких одреда. Нарочито су опустели они крајеви где је пролазила главнина турске војске. Старији слој становништва, и словенски и несловенски, већином је ишчезао. Ако није изгинуо у сукобу са Турцима, онда се раселио бежећи пред њима.{{Sfnm|1a1=Милићевић|1y=1968|1p=229}} Турске власти су ради попуњавања опустелих крајева присилно насељавале Србе са Балкана. Међутим, чак ни та нова српска насеља нису била поштеђена ратних тегоба. Турска војска је на походу на немачке земље и Пољску зимовала и на територији данашње Војводине. Трошкове зимовања сносило је зависно српско становништво. Тако је приликом једног зимовања у српским крајевима за време [[Дуги рат|Дугог рата]] (1593/1591—1606) турска војска у којој је било и Татара, Персијанаца, Черкеза и других степских народа, чија привреда се заснивала на пљачки, направила незапамћену пустош (1598). О томе је оставио запис један светогорски монах који се у то време задесио у тим крајевима док је скупљао милостињу: „села и градове палеште, цркви многија опустеше, светије икони (обложене сребром) покраше, и света места оскрнише и ископаше. И тогда, в љутоје зимноје време свлачише (људе) и нагије на земљи бијаху; ини же (друге) нагије свезани за опаши (репове) коњске влечаху, ови же с сјечени ини же стрељани. И не бе места идјеже мртви не лежаше: брда, долине, врти, поља, все бјаху исплњени тогда мртвих тјелес!”.{{Sfnm|1a1=Грујић|1y=1939|1pp=386—387}}

 

 

=== Духовни живот ===