Завојница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: ваљак → Ваљак (геометрија), капацитивност → Електрични капацитет |
м Робот: обликовање ISBN-а; козметичке измене |
||
Ред 10:
Завоји електричне завојнице могу бити кружни, правокутни, у облику осмице, елиптични, а уједно и једноструки, вишеструки или с повратним начином мотања. Конструкцијски се може разликовати по начину наматања и учвршћивања завоја, може бити с језгром или без ње, на телу за наматање или без њега. [[Самоиндукција|Индуктивни]] [[електрични отпор]] завојнице зависи од њене индуктивности и [[фреквенција|фреквенцији]] [[Наизменична струја|наизменичне струје]], док су омски и капацитивни електрични отпори завојнице врло су мали, у идеалном случају једнаки нули.<ref>''Električna zavojnica'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=66980] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref>
Електрична завојница је [[Електроника|електронски елемент]] који има одређен [[Електрична индукција|електрични индуктивитет]] -{''L''}-. Индуктивитет се изражава у [[Хенри|хенријима (-{H}-)]], названим по америчком [[Физика|физичару]] [[Joseph Henry|Џозефу Хенрију]], а најчешће се употребљава јединица милихенри (-{mH}-). Завојница се редовно састоји од жице која је намотана једноставно или унакрсно у једном или више слојева. Носач или тело завојнице израђује се од импрегнираног папира, дрвета, синтетичког или сличног материјала. Најчешће има облик шупљег [[Ваљак (геометрија)|ваљка]]. [[Електрични проводник]] од којега је направљена завојница најчешће је [[Бакар|бакрени]], изолиран лаком, ређе памуком или свилом. Код завојница, предвиђених за врло високе [[фреквенција|фреквенције]] употребљава се посребрена бакрена жица или цев. Само специјалне завојнице за ултракратке таласе су без тела. проводник тада мора бити механички довољно крут да задржи свој облик. За разлику од [[отпорник]]а и [[Електрични кондензатор
== Опис ==
Ред 25:
| doi =
| id =
|id=ISBN 978-81-317-6061-
| last = Wadhwa
| first = C. L.
Ред 36:
| doi =
| id =
|id=ISBN 978-81-224-1722-
| last = Pelcovits
| first = Robert A.
Ред 49:
| doi =
| id =
|id=ISBN 978-0-7641-3710-
| last = Purcell
| first = Edward M.
Ред 62:
| doi =
| id =
|id={{page|year=|id=ISBN 978-1-107-01402-
}}</ref>
:<math>L = {d\Phi \over di} \,</math>
Ред 102:
== Употреба и врсте завојница ==
Завојница налази примену као део осцилаторних кола (филтер, селектор, [[осцилатор]]), као [[пригушница]] високих фреквенција, као један од неколико намотаја у [[трансформатор]]у, као намотај у [[Трансформатор
У [[РЛЦ коло|осцилаторним колима]] најчешће се употребљавају ваљчасте једнослојне завојнице. Својства завојница зависе од следећих параметрима: -{''D''}- - средњи [[пречник]] завојнице, -{''l''}- - [[дужина]] завојнице, -{''d''}- - дебљина жице, -{''n''}- - број намотаја жице, те -{'''a'''}- - размак између сваког намотаја. Сви ти споменути параметри утичу на величину [[индуктивитет]]а -{''L''}-. Завојнице се могу поделити према намени на завојнице за нискофреквентна (NF) и високофреквентна (VF) [[струјно коло|струјна кола]], а обзиром на израду се деле на: завојнице с језгром и завојнице без језгра. Као језгро за НФ завојнице употребљавају се међусобно изоловани [[трансформатор]]ски лимови. Док се за ВФ завојнице употребљавају посебна ВФ језгра. Постоје разне врсте материјала за израду таквих језгара. Добијају се синтетички, а носе називе ''сиферит'', ''фероскуба'', и тако даље. Завојнице се такође могу међусобно спајати, али при томе веза између њих мора бити остварена помоћу проводника, али помоћу њиховог индуктивитета. Крајњи индуктивитет споја завистан је од индуктивитета појединих завојница и од њихове међусобне вези. Тачан прорачун се може добити за сасвим једноставне случајеве, када завојнице не делују једна на другу, било да су довољно далеко или оклопљене металним оклопом.
Ред 182:
* {{Cite book |ref= harv|last1=Alexander|first1=Charles|last2=Sadiku|first2=Matthew|title=Fundamentals of Electric Circuits|publisher=McGraw-Hill|edition=3|pages=211}}
{{refbegin|30em}}
* -{Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page|year=|id=ISBN 978-0-13-098576-7|pages=}}
* Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967.
* {{Cite journal |last=Terman|first=Frederick |author-link=Frederick Terman |title=Radio Engineers' Handbook |publisher=McGraw-Hill|year=1943|ref=harv }}
Ред 191:
* {{cite magazine|last1=Shedd|first1=John C. |last2=Hershey|first2=Mayo D. |title=Popular Science |url=http://books.google.com/books?id=8CQDAAAAMBAJ&pg=PA599 |date= 1913|publisher=Bonnier Corporation|id=ISBN 01617370 |pages=599}}
* {{cite journal |last=Schagrin|first=Morton L. |url = http://dx.doi.org/10.1119/1.1969620 |title= Resistance to Ohm's Law |journal= American Journal of Physics |year=1963|volume= 31 |issue= 7 |pages= 536–47}}
* {{cite book|ref= harv|last1=Muller|first1=Richard S.|last2=Kamins|first2=Theodore I. |lastauthoramp=yes |title=Device Electronics for Integrated Circuits|year=1986|publisher=John Wiley and Sons|id=ISBN 978-0-471-88758-
{{refend}}
| |||