Сибилске књиге — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м iw
м Поправка мешанаца
Ред 4:
Та пророштва познавали су већ стари [[Хелени]], али ни тих ни оних што су их познавали [[Римљани]] нема у сачуваним Сибилским пророштвима у четрнаест књига. Сибилске књиге унели су у [[Рим]] [[Хелени]] из јужне [[Италија|Италије]]. Њих су само код тешких несрећа, на пример код куге или потреса, па код знамења, отварали сибилски свештеници (испрва два, потом десет и напослетку петнаест), који су понајвише били бивши конзули или претори. Њихова je дужност била да по наређењу сената тумаче реченице и да кажу како се богови могу умирити, и да одреде извођење онога што треба урадити.
 
По предању, Сибилске књиге - три на броју - купио je [[Тарквиније]] Супербо од кимске Сибиле. Кад су оне у пожару Капитолија (83 године) пропале, направљен je нов збориик, од реченица које су биле свуда раширене, и стављен у [[Јупитров храм]]. [[Император Август |AyгустАyгуст]] их je сместио у две златне кутије и пренео у Аполонов храм на [[Палатин]]у.
 
[[Категорија:Антички Рим]]