Романија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Преусмерење на Романија (вишезначна одредница) |
м сређивање |
||
Ред 1:
{{Друго значење2|Романија}}
{{Планина
| име = Романија
| слика = Црвене стијене Романија.jpg
| опис_слике = Српска застава на Романији, Црвене стијене.
| области =
| регије =
| покрајине =
| републике = {{застава|Република Српска}}
| државе = {{застава|Босна и Херцеговина}}
| највиши_врх = Велики Лупоглав
| надморска_висина = 1.652
| венац =
| група =
| тип =
| старост =
| map = Bosnia
| lat = 43.8616
| long = 18.6705
| топографска_мапа =
| језик =
| изговор =
}}
'''Романија''' је [[планина]] и [[регија]] у источном делу [[Република Српска|Републике Српске]]. Романијски плато и регија обухвата градове, [[Пале]], [[Соколац]], [[Хан Пијесак]], [[Рогатица]]; док се планина Романија простире југозападно од [[Соколац|Сокоца]], североисточно од [[Пале|Пала]] и источно од [[Град Источно Сарајево|Источног Сарајева]]. Највиша тачка је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара. На јужној страни, изнад Пала, налази се чувена [[Novakova pećina|Новакова пећина]], чији је назив везан за хајдука [[Старина Новак|Старину Новака]]. На западној страни, изнад [[Мокро (Пале)|Мокрог]], су познате [[Црвене стијене]]. На висоравни Равној Романији, [[2002]]. године изграђена је црква Св. Великомученика Георгија. Романија је део Сарајевско-романијског региона у Републици Српској. Регион обухвата Источно Сарајево и планину Романију.
== Етимологија ==
У буквалном преводу Романија значи, земља Римљана. Вјерује се да је име настало у раном [[Средњи вијек|средњем вијеку]] доласком [[Словени|Словена]] и [[Авари|Авара]] на ове просторе почетком [[7. вијек]]а. Тада се дио романизираног становништва повукао на Романију, те је тако планина добила име.<ref>[http://www.palelive.com/reportaze/novakova-pecina-krije-tajne-stanovnika-romanijskog-platoa Пале уживо: Новакова пећина крије тајне становника романијског платоа]</ref>
== Историја ==
[[Датотека:Novakova jeskyne v pohori Romanija, ukryt loupezniku - zvenk.jpg|мини|десно|[[Новакова пећина]]]]
Романија је кроз историју била позната по бројној [[хајдуци]]ма, сматра се колијевком хајдучије. Најстарије писане вијести о бројним хајдуцима на Романији је из 1658. године, када је Француз Кикле описао свој пут преко ове планине. Сарајевски хроничар Мула Мустафа Башескија 1783, такође пише о разбојницима на овом пордчју. Најпознатији хајдук са Романије је [[Старина Новак]], Дели Радивоје, Грујица. Познати Лимун харамбаша саборац [[Бајо Пивљанин|Баја Пивљанина]] је по предању родом са Романије.<ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 37.</ref> Од пада старе [[Краљевина Босна|српске државе Босне]], па све до краја 19. вијека хајдучија на Романији је била активна. Последње чете са Романије предводио је чувени харамбаша Јово Тандарић из [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]].<ref>Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија стр 71</ref><ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38</ref>
{{цитат|Главне хајдучке личности припадају овој области — Др Миленко С. Филиповић}}<ref>Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја стр, 38.</ref>
Српске трупе, [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|Краљевине Србије]] и [[историја Војске Црне Горе|Краљевине Црне Горе]] ослободиле су Романију [[29. септембар|29. септембра]] [[1914]]. године.<ref>[[Политика (новине)|Политика]], бр. 3.824 од среде 17. септембра 1914, насловна страна</ref>
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Романија је била центар партизанског отпора против усташко-немачко-италијанских снага. Постоји такође и партизанска песма „Иде Тито преко Романијe” која је посвећена партизанској борби на простору Романије. Текст песме гласи овако:
{| cellpadding=10
| width=50% |
Иде Тито преко Романије,<br />
и он води своје дивизије.
Кад је Тито преш'о Романију,<br />
основ'о је народну армију.
Кол'ко има Романија грана,<br />
још је више младих партизана.
Кол'ко има Романија листа,<br />
још је више младих комуниста.
Другарице, посадимо цвијеће,<br />
куд се војска друга Тита креће.
Партизани, благо ли је нама,<br />
кад друг Тито командује с вама.<br />
|}
У време распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], септембра 1991. године, проглашена је Српска Аутономна Област Романија ([[САО Романија]]). У новембру 1991. ова област је спојена са новоформираном облашћу САО Бирач и названа је САО Романија-Бирач. Област је постала део [[Република Српска (1992—1995)|Српске Републике Босне и Херцеговине]] 1992. године.
<gallery>
Датотека:SAO BIH 1991 1992-sr.png|САО Романија у септембру 1991.
Датотека:SAO BIH 1991 nov 02.png|САО Романија у новембру 1991.
</gallery>
== Извори ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book|author1=Абазовић |author2=Елез |author3=Караџић, Гајевић, Добрила |author4=Велемир |author5=Грујо |author6=Бранко |title=Водич кроз општину Соколац : знаменитости завичаја|location=Соколац |publisher=Инфо центар|year=2010|isbn=978-99955-669-0-6|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Крсмановић; Сокановић; Косорић|first=Јово;Саво;Мирко|title=Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија|year=2011|publisher=Хан Пијесак|isbn=978-86-914787-0-4}}
* {{Cite encyclopedia|title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Република Српска}}
{{Commonscat|Romanija}}
* [http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=18020&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Радује се Романија, 15. 4. 2012.]
{{Викиречник|Романија}}
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Romanijske ljepote.jpg|thumb|
Датотека:Park prirode Romanija 01.jpg|
Датотека:Romanija park prirode 01.jpg|
Датотека:Pogled ka Romaniji.jpg|thumb|
Датотека:Park prirode Romanija 02.jpg|
Датотека:Park prirode Romanija 06.jpg|
Датотека:Park prirode Romanija 09.jpg|
Датотека:Park prirode Romanija 10.jpg|
Датотека:Planina Romanija.jpg|
Датотека:Romanija Park Prirode 01.jpg|
Датотека:Romanija park prirode 02.jpg|
Датотека:Romanija Park prirode 01.jpg|
Датотека:Romanija Park Prirode 03.jpg|
Датотека:Romanija Park Prirode 04.jpg|
Датотека:Romanija park prirode 04.jpg|
Датотека:Romanija Park prirode 04.jpg|
Датотека:Romanija Park prirode 10.jpg|
Датотека:Romanija Park prirode 22.jpg|
Датотека:Romanija Park prirode 13.jpg|
</gallery>
[[Категорија:Источно Сарајево]]
[[Категорија:Општина Пале]]
[[Категорија:Општина Соколац]]
[[Категорија:Општина Хан Пијесак]]
[[Категорија:Општина Рогатица]]
[[Категорија:Планине Републике Српске]]
[[Категорија:Географија Републике Српске]]
[[Категорија:Динарске планине]]
| |||