Википедија

Маса — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 5:
[[Датотека:Cavalo a arrastar um bloco de 350 kg..png|250px|мини|десно|'''Први Њутнов закон''' (закон [[инерција|инерције]]) тврди да свако [[Тело (физика)|тело]] остаје у стању мировања или једноликог [[кретање|кретања]] по [[правац|правцу]] док га нека спољашња [[сила]] не присили да то стање промијени.]]
 
'''Маса''' ([[Латински језик|лат]]. -{''massa''}-: тесто < [[Грчки језик|грч]]. ''μάζα'': јечмени хлеб, према ''μάσσειν'': месити), у [[физика|физици]], је основно [[Физичка величина|физичко својство]] свих [[Тело (физика)|тела]], величина која је карактерише [[Количина материје|количину материје]] у телу,<ref name="GoldBook">{{GoldBookRef|title=amount of substance, ''n''|file=A00297}}</ref><ref>{{cite journal | author = [[International Union of Pure and Applied Chemistry]] | year = 1996 | title = Glossary of Terms in Quantities and Units in Clinical Chemistry | url = http://www.iupac.org/publications/pac/1996/pdf/6804x0957.pdf | format = PDF | journal = [[Pure and Applied Chemistry|Pure Appl. Chem.]] | volume = 68 | issue = | pages = 957–1000 }}</ref> једна од основних величина [[Међународни систем јединица|Међународног система јединица]] (ознака -{''m''}-, [[мерна јединица]] [[килограм]]).<ref> ''Masa'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=39248] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.</ref>
 
Маса је мера [[инерција|инерције]] тела. Тромост, устрајност или инерција је својство сваког тела, по којему то тело остаје у стању мировања ако мирује, или у стању једноличног праволинијсклог третања ако се креће, као што је дефинирано у првом [[Њутнови закони кретања|Њутновом закону кретања]].
Ред 26:
[[Датотека:SI base unit.svg|мини|250px|Килограм је једна од седам [[Основне јединице СИ система|основних јединица СИ система]] и једна од три које су дефинисане као -{''ad hoc''}- (i.e. без референце на друге основне јединице).]]
 
Стандардна јединица [[International System of Units|Међународног система јединицаа]] (СИ) за масу је [[килограм]] (-{kg}-). Килограм има 1000&nbsp; грама (-{g}-), и први пут је дефинисан 1795. године као један кубни дециметар воде на [[Тачка топљења|тачки топљења]] леда. Затми је 1889, колограм био редефинисан као маса [[Килограм|међународног прототипа килограма]], и као такав је независтан од метра, или својстава воде. Од јанура 2013, постоји неколико предлога за поновно редефинисање килограма, међу којима је предлог за дефинисање у односу на [[Планкова константа|Планкову константу]].<ref>{{cite web |url=https://www.newscientist.com/article/dn23068-most-fundamental-clock-ever-could-redefine-kilogram.html#.UrCAA7SBZmY |title=Most fundamental clock ever could redefine kilogram |publisher=NewScientist |authorlast=Jacob Aron |first=Jacob|date=10 Jan 2013 |accessdate=17 Dec 2013}}</ref>
 
Друге јединице су прихваћене за употребу у оквиру СИ:
* [[тона]] (-{t}-) (или „метричка тона”) је једнака са 1000&nbsp; -{kg}-.
* [[Електронволт#Маса|елетронволт]] (-{eV}-) је јединица [[енергија|енергије]], али се због [[Једнакост масе и енергије|једнакости масе и енергије]] она може лако конвертовати у јединицу масе, и често се користи као таква. У том контексту, маса има јединицу -{eV/''c''}-<sup>2</sup> (где је -{''c''}- брзина светлости). Електронволт и његови умношци, као што је -{MeV}- (мега електронволт), се често користе у [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]].
* [[јединица атомске масе]] (-{u}-) је 1/12 масе атома [[Угљеник-12|угљеника-12]], апроксимативно {{val|1.66|e=-27|u=kg}}.<ref group="note">Пошто је [[Авогадров број]] -{''N''<sub>A</sub>}- дефинисан као број атома 12&nbsp; -{g}- угљеника-12, следи да је 1&nbsp; -{u}- тачно 1/(10<sup>3</sup>-{''N''<sub>A</sub>}-)&nbsp; -{kg}-.</ref> Ова јединица атомске масе је подесна за изражавање маса атома и молекула.
 
Изван СИ система, постоји низ других јединица за масу:
* [[Слаг (маса)|слаг]] (-{sl}-) је [[Империјални систем мера|империјална јединица]] масе (око 14,6&nbsp; -{kg}-).
* [[Фунта (маса)|фунта]] (-{lb}-) је јединица масе и силе, која се углавном користи у Сједињеним Државама (око 0,45&nbsp; -{kg}- или 4,5&nbsp; -{N}-). У научним контекстима где је неопходно разликовати [[Фунта (сила)|силу]] од [[Фунта (маса)|масе]] обично се користе СИ јединице.
* [[Планкова маса]] (-{''m''<sub>P</sub>}-) је максимална маса тачкастих честица (око {{val|2.18|e=-8|u=kg}}). Она се користи у [[Физика елементарних честица|физици елементарних честица]].
* [[соларна маса]] ({{Solar mass}}) се дефинише као маса [[Сунца]]. Она се првенствено користи у астрономији за поређење великих маса као што су звезде или галаксије (≈{{val|1.99|e=30|u=kg}}).
* маса веома мале честице се може идентификовати по својој инверзној [[Комптонова таласна дужина|Комптоновој таласној дужини]] ({{nowrap|-{1&nbsp; cm<sup>−1</sup>}- ≈ {{val|3.52|e=-41|u=-{kg}-}}}}).
* маса веома велике звезде или [[црна рупа|црне рупе]] се може идентификовати путем њеног [[Шварцшилдов полупречник|Шварцшилдовог полупречника]] ({{nowrap|1&nbsp; -{cm}- ≈ {{val|6.73|e=24|u=-{kg}-}}}}).
 
== Дефиниција масе ==
Ред 53:
]]
 
У [[Преглед физичких наука|физичким наукама]], може се направити концептуална разлика између бар седам различитих аспеката ''масе'', или седам физичких појмова који обухватају концепт ''масе'':<ref name="Rindler2">{{citeCite book |author=W. Rindler |dateyear=2006 |title=Relativity: Special, General, And Cosmological |url=https://books.google.com/?id=MuuaG5HXOGEC&pg=PA16 |pages=16–18 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbnid=ISBN 0-19-856731-6|pages=16–18}}</ref> Сви експерименти који су до сада спроведени су показали да су ових седам вредности [[Пропорционалност (математика)|пропорционалне]], и у неким случајевима једнаке, и та пропорционалност доводи до апстрактног концепта масе. Постоје бројни начини за мерење масе или за њено [[Операционализација|операционо дефинисање]]:
 
* Инерциона маса је мера отпора једног објекта да се убрза при примени [[сила|силе]]. Одређује се применом силе на објекат и мерењем убрзања које је резултат те силе. Објект са малом инерцијалном масом ће бити убрзан више од објекта са великом инерцијалном масом када на њега делује иста сила. Тело са већом масом има већу [[Инерција|инерцију]].
Ред 65:
{{main article|Маса версус тежина}}
 
У свакодневној употреби, маса и „[[тежина]]” су често се користе наизменично. На пример, тежина особе може се навести као 75&nbsp; -{кг}-. У константном гравитационом пољу, тежина објекта је пропорционална његовој маси, и непроблематично је користити исту јединицу за оба концепта. Али због малих разлика у јачини [[Убрзање Земљине теже|Земљиног гравитационог поља]] на различитим местима, [[Маса версус тежина|разлика]] постаје важна за мерења са прецизношћу бољом од неколико процената, и за места далеко од површине Земље, као у свемиру или на другим планетама. Концептуално, „маса” (мерена у [[килограм]]има) односи се на унутрашње својство неког објекта, док „тежина” (мерена у [[Њутн (јединица)|њутнима]]) мери отпор објекта на девијације од његовог природног курса при [[Слободни пад|слободном паду]], који може да буде под утицајем оближњег гравитационог поља. Без обзира колико је јако гравитационо поље, објекти у слободном паду су [[Нулта гравитација|бестежински]], мада они још увек имају масу.<ref>{{cite news |last=Kane |first=Gordon |title=The Mysteries of Mass |newspaper=Scientific American |location= |pages=32–39 |language= |publisher=Nature America, Inc. |date=September 4, 2008 |url=http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=the-mysteries-of-mass |accessdate=2013-07-05|pages=32–39}}</ref>
 
Сила позната као „тежина” је пропорционална маси и [[убрзање|убрзању]] у свим ситуацијама где се маса убрзава услед слободног пада. На пример, кад је тело у мировању у гравитационом пољу (уместо у слободном паду), оно се мора убрзати силом са ваге или површине планетарног тела, као што је [[Земља]] или [[Месец]]. Ова сила задржава објекат тако да не иде у слободан пад. Тежина је супротстављајућа сила у таквим околностима, те што значи да је стога одређена убрзавањем слободног пада. На површини Земље, на пример, објекат са масом од 50&nbsp; килограма тежи 491 њутна, што значи да сила од 491 њутна делује на објекат. У контрасту с тим, на површини Месеца, исти објеката још увек има масу од 50&nbsp; килограма али је његова тежина само 81,5&nbsp; њутна, попто је само 81,5 њунта потребно да се спречи слободно падање објекта на Месец. Поновљено у математичким терминима, на површини Земље, тежина ''W'' једног објекта је повезана са његовом масом -{''m''}- путем израза {{nowrap|1=-{''W'' = ''mg''}-}}, где је {{nowrap|1=-{''g''}- = {{val|fmt=commas|9.80665|u=m/s<sup>2</sup>}}}} убрзање услед [[Убрзање Земљине теже|Земљиног гравитационог поља]], (изражено као убрзање које се остварује при слободном паду објекта).
 
Укупна маса [[Видљиви свемир|видљивог свемира]] се процењује на 10<sup>53</sup>&nbsp; -{kg}-.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=U03wnQEACAAJ&dq=isbn:9780618592265&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi2nL3WuM3UAhVZImMKHQrEBnwQ6AEIHDAA|title=Cosmic Jackpot: Why Our Universe is Just Right for Life|last=Davies|first=P. C. W.|date=2007|publisher=Houghton Mifflin|isbn=9780618592265|language=en}}</ref>
 
=== Инерциона вс. гравитациона маса ===
Ред 75:
Иако су инерцијална маса, пасивна гравитациона маса и активна гравитациона маса концептуално различити, ниједан експеримент није недвосмислено показао било какву разлику између њих. У [[Класична механика|класичној механици]], из Њутновог трећег закон следи да активна и пасивна гравитациона маса увек морају да буду идентичне (или бар сразмерне), али класична теорија не нуди никакав разлог због којег гравитациона маса мора да одговара инерцијској маси. То је само емпиријска чињеница.
 
[[Алберт Ајнштајн]] је развио своју [[Општа теорија релативности|општу теорију релативности]] почевши од претпоставке да ова коресподенција између инерцијалне и (пасивне) гравитационе масе није случајна: да ни један експеримент никада неће открити разлику између њих (слабија верзија [[Принцип еквивалентности|принципа еквиваленције]]). Међутим, у резултирајућој теорији гравитација није сила и стога није подложна трећем закону Њутна, тако да „једнакост инерцијалне и ''активне'' гравитационе масе [...] остаје једнако збуњујућа као и одувек”.<ref name="Rindler3">{{cite book |last1=Rindler |first1=W. |dateyear=2006 |title=Relativity: Special, General, And Cosmological |url=https://books.google.com/?id=MuuaG5HXOGEC&pg=PA22 |page=22 |publisher=[[Oxford University Press]] |isbnid=ISBN 0-19-856731-6|pages=22}}</ref>
 
Еквиваленција инерционе и гравитационе масе се понекад назива „Галилејовим приципом еквиваленције” или „[[Принцип еквивалентности|принципом слабе еквивалентности]]”. Најважнији исход овог принципа је примењив на слободно падајуће објекте. Претпоставимо да имамо објекат са инерционом и гравитационим масом, -{''m''}- и -{''М''}-, респективно. Ако једина сила која делује на предмет долази из гравитационог поља -{''g''}-, комбиновањем Њутновог другог закона и гравитационог закона добија се убрзање
Ред 83:
Оз овога следи да је однос гравитационе према инерцијалној маси било ког објекта једнак некој константној -{''K''}- [[ако и само ако]] сви објекти падају истом брзином у датом гравитационом пољу. Овај феномен се назива „универзалношћу слободног пада”. (Поред тога, константа -{''K''}- се може узети да је 1 дефинисањем наших јединица на одговарајући начин.)
 
Прве експерименте који су демострирали универзалност слободног пада је спровео [[Галилео Галилеи|Галилео]]. Обично се наводи да је Галилео дошао до својих резултате тако што је пуштао предмете да падају са [[Криви торањ у Пизи|накривљеног торња у Пиза]], мада то вероватно није тачно; заправо, он је своје експерименте обављао ваљањем куглицама скоро без трења низ [[Косина|накошену раван]] да би успорио кретање и повећао прецизност мерења времена. Све прецизнији експерименти су изведени, попут оних које је изводио [[Loránd Eötvös|Лоранд Етвош]],<ref>{{cite journal |last1=Eötvös |first1=R. V. |last2=Pekár |first2=D. |last3=Fekete |first3=E. |dateyear=1922 |title=''Beiträge zum Gesetz der Proportionalität von Trägheit und Gravität'' |journal=[[Annalen der Physik]] |volume=68 |pages=11–66 |bibcode= 1922AnP...373...11E|doi=10.1002/andp.19223730903|pages=11–66}}</ref> користећи [[Торзијска опруга|торзијско равнотежно]] клатно, 1889 године. Девијације од универзалности, и стога Галилејеве еквиваленције, до сада нису утврђене, бар не до прецизности од 10<sup>−12</sup>. Прецизнији експерименти се још увек изводе.
 
== Маса у класичној механици ==
Ред 134:
 
== Литература ==
* {{Cite book |author=W. Rindler |year=2006|title=Relativity: Special, General, And Cosmological |url=https://books.google.com/?id=MuuaG5HXOGEC&pg=PA16 |publisher=[[Oxford University Press]] |id=ISBN 0-19-856731-6|pages=16–18}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Mass (physical property)}}
{{refbegin|30em}}
* {{cite web |url=http://plato.stanford.edu/entries/equivME/ |title=The Equivalence of Mass and Energy|authorlast=Francisco Flores |first=Francisco|publisher=[[Stanford Encyclopedia of Philosophy]] |date=6 Feb 2012 |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |url=http://www.sciam.com/article.cfm?chanID=sa006&articleID=000005FC-2927-12B3-A92783414B7F0000 |title=The Mysteries of Mass |publisher=[[Scientific American]] |authorlast=Gordon Kane |first=Gordon|date=27 Jun 2005 |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |author=L. B. Okun |url=http://arxiv.org/pdf/physics/0111134.pdf |publisher=Nuclear Physics |title=Photons, Clocks, Gravity and the Concept of Mass |date=15 Nov 2001 |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |url=http://video.mit.edu/watch/the-origin-of-mass-and-the-feebleness-of-gravity-9082/ |title=The Origin of Mass and the Feebleness of Gravity |author=[[Frank Wilczek]] |date=13 May 2001 |publisher=MIT Video |type=video |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |url=http://math.ucr.edu/home/baez/physics/Relativity/SR/mass.html |title=Does mass change with velocity? |author=[[John Baez]] |display-authors=etal |dateyear=2012 |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |url=http://math.ucr.edu/home/baez/physics/ParticleAndNuclear/photon_mass.html |title=What is the mass of a photon? |author=[[John Baez]] |display-authors=etal |dateyear=2008 |accessdate=3 Dec 2013}}
* {{cite web |url=http://nssdc.gsfc.nasa.gov/planetary/lunar/apollo_15_feather_drop.html |title=The Apollo 15 Hammer-Feather Drop |publisher=NASA |authorlast=Williams|first=David R. Williams |date=12 February 2008 |accessdate=3 Dec 2013}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Маса”