Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 45:
Због тешкоћа у организовању народноослободилачких одбора у срезовима на подручју Косова и Метохије, каснило се и са организовањем обласног НОО тако да је [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у октобру 1943. године указао на потребу за хитним предузимањем додатних напора у циљу бољег организовања народне власти на косовско-метохијском подручју. Поменуте тешкоће су дошле до пуног изражаја непосредно након [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]] крајем новембра 1943. године, пошто се знатан део албанских активиста НОП-а са овог подручја почео отворено изјашњавати за интеграцију са Албанијом. Ове тенденције су довеле до сазивања [[Бујанска конференција|Бујанске конференције]] која се отворено изјаснила за прикључење Косова и Метохије суседној Албанији. Пошто су биле супротне одлукама АВНОЈ-а, одлуке Бујанске конференције су почетком 1944. године одбачене од стране руководства КПЈ и [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=273-276}}
 
Током јесени 1944. године, у склопу [[Косовска операција 1944.|Косовске операције]], јединице [[НОВЈ]] су ослободиле подручје Косова и Метохије, након чега се приступило организовању народне власти на среском и обласном нивоу. Коначна одлука о статусу овог подручја донета је почетком пролећа 1945. године, када се Обласни НОО Косова и Метохије изјаснио за стварање посебне аутономне области у саставу Србије. Ову одлуку је 7. априла 1945. године прихватила [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије]]. Том приликом усвојен је и закључак о сазивању прве обласне скупштине за Косово и Метохију.{{sfn|Димић|2001|p=298-299}}
Иако је рат завршен [[1945]]. године, на простору Косова и Метохије, све до [[1952]]. године деловале су групе разбијених [[балисти|балиста]] (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА-е]] и [[Служба државне безбедности|УДБА-е]] које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.
 
=== Аутономна Косовско-Метохијска Област (1945-1963) ===
Обласна скупштина Косова и Метохије је заседала од 8. до 10. јула 1945. године у Призрену и том приликом је донет низ одлука о уређењу ''Аутономне Косовско-Метохијске Области'' (АКМО), чије је оснивање потврђено 7. августа на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању АВНОЈ-а]] и потом озакоњено 1. септембра 1945. године, када је Народна скупштина Србије усвојила посебан ''Закон о установљењу и устројству Аутономне Косовско-Метохијске Области''.{{sfn|Димић|2001|p=300-202}}
После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени [[Југославија|Југославији]] и улазе у састав [[Народна Република Србија|Народне Републике Србије]]. '''Аутономна Косовско-Метохијска Област''' (АКМО) званично је проглашена [[10. јул]]а [[1945]].<ref name="Z45"/> године. Први Статут АКМО донет је 23. маја 1948. године, а ступио на снагу 30. октобра 1948. године, након потврде у Народној скупштини НР Србије. Главни органи АКМО били су ''Обласни народни одбор'' као представничко тело и ''Извршно веће'' као носилац извршне власти. Други Статут АКМО донет је 20. фебруара 1953. године. Током 1958. године усвојени су посебни прописи којима је службена употреба албанског језика у потпуности изједначена са употребом српског језика, након чега се започело са вођењем двојезичне администрације у свим гранама покрајинске управе. Данашње границе АКМО је добила [[1959]]. године проширењем на северу, када су делови [[Општина Рашка|општине Рашка]] додати области као делови општине [[Лепосавић]].
 
После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени [[Југославија|Југославији]] и улазе у састав [[Народна Република Србија|Народне Републике Србије]]. '''Аутономна Косовско-Метохијска Област''' (АКМО) званично је проглашена [[10. јул]]а [[1945]].<ref name="Z45"/> године. Први Статут АКМО донет је 23. маја 1948. године, а ступио на снагу 30. октобра 1948. године, након потврде у Народној скупштини НР Србије. Главни органи АКМО били су ''Обласни народни одбор'' као представничко тело и ''Извршно веће'' као носилац извршне власти. Други Статут АКМО донет је 20. фебруара 1953. године. Током 1958. године усвојени су посебни прописи којима је службена употреба албанског језика у потпуности изједначена са употребом српског језика, након чега се започело са вођењем двојезичне администрације у свим гранама покрајинске управе. Данашње границе АКМО је добила [[1959]]. године проширењем на северу, када су делови [[Општина Рашка|општине Рашка]] додати области као делови општине [[Лепосавић]].
 
Иако је рат завршен [[1945]]. године, на простору Косова и Метохије, су све до [[1952]]. године деловале су групе разбијених [[балисти|балиста]] (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА-е]] и [[Служба државне безбедности|УДБА-е]] које су најчешће у појединачним окршајима разбилеразбијале остатке балиста, док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.
 
=== Аутономна Покрајина Косово и Метохија (1963-1968) ===