Википедија

Свети синод Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke; козметичке измене
м у изворима је под 1904.
Ред 5:
== Састав ==
 
Свети синод су састављали: [[Цетињска архиепископија|архиепископ цетињски]] и митрополит Црне Горе, [[Захумско-рашка епархија|епископ захумско-рашки]], архимандрит цетињски, архимандрит острошки, три протопрезвитера и синодски секретар. Предсједник је био митрополит црногорски, брдски и приморски, а ако је био спријечен заступао га је епископ захумско-рашки.<ref>Чланови 10. и 12. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
 
Прва четири синодска члана су били чланови по праву, а три протопрезвитера чланови по избору (са трогодишњом службом). Њих су за први пут бирали синодски чланови по праву, а касније сви синодски чланови. Дужност секретара у Светом синоду је вршио секретар Цетињске консисторије.<ref>Чланови 11, 13. и 14. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
 
Свети синод се састајао у престоници редовно два пута у години, у прољеће и у јесен. Могао се састајати у престоници и ванредно у свако доба године, кад се истакне потреба. У оба случаја, морала је бити извијештена државна власт о сваком синодском састанку. Вријеме и дан синодског састанка је одређивао митрополит, а кад њега нема, његов замјеник.<ref>Чланови 6. и 7. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
 
На ванредној сједници Светог синода Православне цркве у Црној Гори од [[16. децембар|16. децембра]] [[1918]]. једногласно је донесена ''Одлука о уједињењу Српско-православне цркве у Црној Гори са Православном црквом у Србији и осталим српским епископским столицама''. Синодски чланови су били: митрополит Црне Горе [[Митрофан Бан]], митрополит пећки др [[Гаврило Дожић]], епископ никшићки [[Кирило Митровић]] и синодски секретар ђакон Иво Калуђеровић.<ref>Свети синод Краљевине Црне Горе, број 1169, Цетиње, 16. децембар 1918.</ref>
Ред 17:
Дјелокруг Светог синода простирао се, у смислу 6. канона [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]], на сва каноничка и еванђелска дјела која су се тицала Митрополије. Искључено је било само оно што је спадало у личну надлежност митрополита.
 
Послови Светог синода су се дијелили на унутрашње, строго државне и чисто црквене, и спољашње, такође црквене али који су у додиру са државном влашћу. Једни унутрашњи послови су били управног (административног) карактера, а други судског. Све одлуке и пресуде Светог синода о унутрашњим пословима по себи су биле извршне. Њих су извршавале, по наредби митрополита, надлежне црквене и грађанске власти. Одлуке Светог синода о спољашњим пословима, да би постале извршне и за сваког обавезне, морале су имати врховно књажевско одобрење.<ref>Чланови 15, 17. и 22. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
 
Свети синод је могао доносити пуноважне одлуке кад су били присутни у сједници предсједник и бар још три члана, од којих два члана по праву и један по избору. Синодски чланови по избору су имали савјетујући глас. Епископ захумско-рашки и архимандрити цетињски и острошки су имали одлучујући глас, а митрополит још и потврђујући глас. Никаква синодска одлука није могла бити пуноважна ако није својим гласом пристао на њу митрополит или митрополитов замјеник.<ref>Чланови 25. и 26. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
 
=== Унутрашњи послови ===
 
Унутрашњи послови Светог синода управног карактера:<ref>Члан 18. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
* врховни надзор и старање о томе да се у пуној строгости чувају примљени Православном црквом догмати вјере и да се ти догмати вјерно и правилно тумаче у смислу учења Православне цркве;
* надзирање да ли се свугдје по каноничким одредбама врше свете тајне и остали богослужбени чини и издавање наредаба у погледу општег и посебног богопоштовања у смислу основних богослужбених установа Православне цркве;
Ред 42:
=== Спољашњи послови ===
 
Спољашњи послови Светог синода:<ref>Члан 21. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
* одређење обласних граница сваке епархије;
* оснивање нових или укидање старих манастира;
Ред 55:
== Судска власт ==
 
Унутрашњи послови Светог синода судског карактера:<ref>Члан 19. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)</ref>
* у питањима строго црквеним имао је врховну јурисдикцију над свим свештенством Митрополије без разлике чина;
* као врховна судска власт, у споровима чисто црквеним и у дисциплинарним стварима свештеничких лица, дјеловао је као суд или прве или друге инстанце;
Ред 66:
У унутрашње послове из надлежности Светог синода спадала су и брачна питања.
 
== РеференцеИзвори ==
{{Викизворник|Устав Светог синода у Књажевини Црној Гори (19031904)}}▼
{{reflist}}
 
▲{{Викизворник|Устав Светог синода у Књажевини Црној Гори (1903)}}
{{reflist|2}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_синод_Краљевине_Црне_Горе”