Мурманска област — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 241:
Мурманска област је једно од подручја Руске Федерације са разноврсном хидролошком сликом. Речна мрежа је веома густа и чини је укупно 18.209 водотока дужих од 100 метара. Реке су изразито богате водом и имају јако велики хидроенергетски потенцијал, а укупна продукција електричне енергије произведена у хидроелектранама током 2000. године износила је до 3 милијарде киловат часова електричне енергије.
Реке Мурманске области припадају сливовима [[балтичко море|Балтичког]], [[бело море|Белог]] и [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Реке које припадају басену Баренцовог мора теку у смеру севера, а најзначајније међу њима су [[Патсојоки]] (117 км), [[Печенга (река)]] (101 км), [[Западна Лица]] (101 км), [[Источна Лица]] (220 км), [[Кола (река)|Кола]] (83 км), [[Вороња]] (155 км), [[Ринда]] (98 км), [[Јоканга]] (203 км) и друге. У беломорском басену налазе се реке [[Ковда]] (233 км), [[Умба (река)|Умба]] (123 км), [[Варзуга]] (254 км), [[Поној]] (са 426 km је најдужа река у области) и друге. Балтички слив је најмањи и углавном му припадају реке које теку у смеру запада и југозапада, и све припадају басену реке [[Тенијејоки]].
На подручју области постоји преко 100.000 ујезерених подручја са површинама акваторије изнад 10 хектара. Површински највећа језера су [[Имандра]] (876 км²), [[Умбозеро]] (422 км²), [[Ковдозеро]] (224 км²), [[Ловозеро]] (209 км²). Међу вештачким језерима највећа су [[Ковдозерско вештачко језеро|Ковдозерско]] (608 км²) и [[Горњотуломско језеро|Горњотуломско]] (745 км²). Постоје и значајне залихе подземних вода.
| |||