Адам Зрински — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: 300px|мини|Адам Зрински '''Адам Зрински''' (24. новембар 1662. - 19. август 1691.) је…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Adam Zrinski.JPG|300px|мини|Адам Зрински]]
 
'''Адам Зрински''' (24. новембар 1662. - 191662—19. август 1691.) је био хрватски племић и [[Хабзбуршка монархија|аустријски]] војсковођа, последњи припадник породице [[Зрински]].
 
== Биографија ==
Адам Зрински је био син бана [[Никола Зрински|Николе Зринског]] и његове супруге Марије Софије. Рођен је 1662. године у Бечу. Отац му је погинуо у лову када је Адам имао свега две године. Сумњало се да је у смрт био умешан бечки царски двор, мада је Николу званично усмртио подивљали рањени вепар. Бригу о Адаму и његовој старијој сестри Марији Катарини преузела је њихова мајка, све до смрти 1676. године. Породица је успела сачувати имовину након [[Зринско-франкопанска завера|Зринско-франкопанске завере]]. У Маријине тврђаве смештени су немачки војници, те се она са породицом морала склонити у Беч (1670). Адам се школовао код куће, где је од језуита учио [[латински језик]] и граматику. Постао је 1673. године ученик језуитског колеџа на Бечком универзитету. По завршетку гимназије, уписао је трогодишњи филозофски факултет. Посветио се учењу логике, физике, математике, етике, географије, астрономије, права, војне стратегије и других дисциплина. По завршетку студија (1679) вратио се у Чаковец. Због злоупотреба тамошњег војног гарнизона жалио се Дворском ратном савету и цару [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополду]]. Послат је на школовање у белгијски град Луевен где је наставио студирати права. Од оца је наследио богату породичну библиотеку. Почетком 1681. године вратио се на своје имање у Међимурје, сместивши се у стари породични дворац у Прибиславцу. Следећи пример својих предака, укључио се у [[Велики бечки рат|рат против Турака]] који је отпочео турским нападом на Беч 1683. године. Учествује у [[Опсада Беча (1683)|одбрани града]] кога је са 150.000 војника опсео велики везир [[Кара Мустафа-паша Ћуприлић]]. Следеће године именован је врховним капетаном, дворским коморником и саветником и жупаном Зале и Сомођија. Оженио се 1684. године аустријском грофицом Маријом Катарином Ламберг (1664-1717) која му није родила деце. У то време је, уз подршку папе [[Иноћентије XI|Иноћентија XI]], образована [[Света лига (1684)|Света лига]] коју су чинили Хабзбуршка монархија, Пољска (под [[Јан Собјески|Собјеским]]) и [[Млетачка република]]. Адам учествује 1688. године у разбијању турске војске код Дервенте и [[Опсада Београда (1688)|освајању Београда]]. Погинуо је у [[Битка код Сланкамена|бици код Сланкамена]]. Пошто није имао деце, његовом погибијом изумрла је породица Зрински. Према историјским изворима, умро је од метка кога му је аустријски војник случајно испалио у леђа.
 
== Извори ==
* Hausner, Gabor. Posljednji junak obitelji Zrinski: grof Adam Zrinski (1662.-1691691.), u: Susreti dviju kultura - Obitelj Zrinski u hrvatskoj i mađarskoj povijesti, ur. Sándor Bene, Zoran Ladić, Gábor Hausner, Matica hrvatska, Zagreb,. {{page|year=2012. ISBN |isbn=978-953-150-967-1|pages=}}
 
[[Категорија:Рођени 1662.]]