Напад на колону ЈНА у Тузли — разлика између измена

''Сукоб'Напад сана колономколону ЈНА у Тузли''' извршиле су [[Муслимани (народ)|муслиманске]] снаге БиХ полиције и ТО Тузле [[15. мај]]а [[1992]]. године приликом повлачења нелегалних наоружаних припадника [[Југословенска народна армија|ЈНА]] из [[Тузла|Тузле]]. Догађај је познат као „Тузланска колона“. СукобНапад је био један од првих важнијих догађаја током [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], а извршили су га припадници Територијалне[[Патриотска одбранелига Тузле(БиХ)|Патриотске лиге]] и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици уз позиве за спашаванје лјудских живота без обзира о коме се радирадовање.{{чињеница|date=11. 2015.}}

Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло најмање 50 припадника ЈНА, а рањено 44.<ref>{{cite news|title=Serbia jails Bosnian Croat for 1992 war crimes|url=http://www.reuters.com/article/idUSLS460522|newspaper=Reuters|date = 28. 9. 2009.}}</ref> 15. мај се обилјежаваслави укао Тузлидан како од стране властиослобођења Тузле тако и од стране удруженја погинулих из РС.{{чињеница|date=11. 2015.}}

СукобНапад сеје десиоизведен сана 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне ЈНА „Хусинска буна“ са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/891816/%D0%93%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A2%D1%83%D0%B7%D0%BB%D0%B8.html којиРТС: суГодишњица почелинапада пуцатиу поТузли], околнимПриступљено стамбеним9. цивилним4. објектима2013.</ref>

Припадници муслиманског [[МУП БиХ]], муслиманске ТО БиХ и су[[Зелене себеретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] са укупном снагом од око 3.000 [[војник]]а су [[15. мај]]а [[1992]]. године сукобиленапале с колономколону возила [[Југословенска народна армија|ЈНА]] која је мирно напуштала Тузлу и почела пуцати по цивилним објектима одлазећи према [[Бијељина|Бијељини]] .Ои томедаље нерелевантниу извориправцу говоре[[Србија|Србије]], каочиме осу кршенјупрекршиле одредбиодредбе [[међународно ратно право|међународног ратног права]], [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]] као и претходни договор<ref>[http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/event.php?file=391.html Споразум о повлачењу ЈНА из Босне], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и БиХ[[муслимани|муслиманских]] власти у [[Сарајево|Сарајеву]] о мирном повлачењу ЈНА са подручја [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] до [[19. мај]]а 1992. године. Према изјавама [[учесник]]а тог догађаја, сукобколона сеје десионападнута на Брчанској малти са околних зграда, па чак и са зграде [[Болница|болнице]], а дуж цијелог пута билибиле распоређенису припадниципостављене МУП БиХмине и ТОдруга [[експлозив]]на Тузлесредства.<ref>[http://www.srpska.bl.ac.rs/arhiva/200405/17.shtml], Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Возила ЈНА су горјела, а експлозије су одјекивале на све стране, ракете и пројектили са запалјених камиона су летјели падајући по цивилним објектима по граду. Тај сукобпрви напад је трајао пола сата, а затим је уследило извлаченјепојединачно [[Убиство|убијање]] рањених и преживелих војника ЈНА у тој колони. Цео сукобнапад директно је преносила локална [[телевизија]] „ФС 3“, уз стално позиванје свих на прекид сукобаподругљиве и спашаванје животаантисрпске свихкоментаре, што су потом приказале и бројне друге телевизијске станице.

Тачан број [[официр]]а, младих војника и резервиста ЈНА који су убијени приликом сукобаповлачења из Тузле 15. маја 1992. године није утврђен, а попретпоставља судскимсе списима тода је ријеч о око 40200. Посмртни остаци свих настрадалих још нису пронађени, а у спомен-костурници у Бијељини сахрањено је 29 тијела.

Истражиоци [[Хашки трибунал|Хашког Суда]] су [[2003]]. године предмет „Тузланска колона“ уступили [[Суд|Тужилаштву]] [[Босна и Херцеговина|БиХ]], сматрајући да има довољно [[доказ]]а покретање [[Истрага|истражног поступка]] против 9 особа, а за 4 особе да се основано сумња да су починили [[кривично дело]]: [[ратни злочини|ратни злочин]]. Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.{{чињеница|date=11. 2015.}}

У мају [[2007]]. године на територији [[Србија|Србије]] ухапшен је [[Илија Јуришић]], који је у време напада био високи старешина [[МУП БиХ]] и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности [[Тузла]]. Првостепена [[пресуда]] Специјалног [[Суд]]а за ратне злочине у [[Београд]]у је за Илију Јуришића гласила, 12 година [[затвор]]а, али је 11. октобра 2010. Апелациони Суд у Београду вратио тај предмет на почетак. А то поновљено суђење и данас није завршено. Дана 2. децембра 2013. Апелациони суд у Београду га је осудио на 12 година затвора.{{чињеница|date=11. 2015.}}