Џунтаран — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 37:
 
== Срби у Адоњу ==
По државном шематизму православног клира из 1846. године, православно парохијско звање у Адоњу је основано и од тада се воде црквене матичне књиге 1775. године. Православни храм је посвећен Св. Тројици а свештеник је те 1846. године Андреја Кнежевић, ту припада и парохијска филијала Перкат, о којој нема никаквих података.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Број парохијана је тада износио само 74, број школске деце није познат, и нема учитеља. У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је 1867. године само 52 становника, Србина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref>
У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је 1867. године само 52 становника, Србина.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref>
 
Српску књигу купило је 1832. године неколико Срба из Адоња. Били су то парох Петар Парабак (и 1831), Јован Миљковић "дјетонаставник" (учитељ) (и 1831), те господа Јован Каран трговац и Димитрије Поповић земљеделац.<ref>Василије Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године</ref> Касније, вредно помена 1852. године поп адоњски Павле Сибињски је био претплатник Вуковог, "Лексикона српско-немачко-латинског", издатог у Виндобони.