Покрштавање Словена — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
||
Ред 21:
{{Главни чланак|Ћирило и Методије}}
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|мини|лево|Браћа [[Ћирило и Методије]] са ученицима]]
[[Фотије I]] је био први [[Васељенски патријарх|цариградски патријарх]] који је међу Словенима покренуо мисионарски рад широких размера. У том циљу изабрао је два брата, [[Грци|Грке]] из [[Солун]]а, [[Ћирило и Методије|Константина]] (826-869) и [[Ћирило и Методије|Методија]] (815-885). У [[Православна црква|Православној цркви]], Константин се обично назива именом Кирило (Ћирило), које је добио на [[Монаштво|монашењу]]. Познат у ранијем животу као “Константин Философ”, био је најспособнији од Фотијеових ученика, и познавао је велики број језика, укључујући [[хебрејски језик|јеврејски]], [[арапски језик|арапски]], па чак и самарјански дијалекат. Али, посебна предност њега и његовог брата било је знање [[старословенски језик|словенског]]: као деца научили су словенски дијалекат из околине
=== Мисија у Моравској ===
Ред 45:
Средином [[9. век]]а уследио период снажне мисионарске делатности Цариграда. [[Цариградска патријаршија|Византијска црква]], ослобођена дуге борбе против [[иконоборство|иконобораца]], усмерила је своје снаге крштавању [[Словени|Словена]]. [[Властимир]] (око [[805]]—[[851]]) је био племенски кнез Срба у областима око [[Тара (река)|Таре]], [[Пива (река)|Пиве]], [[Лим (река)|Лима]] и [[Дрина|Дрине]], у време када је још увек била жива [[стара словенска вера]]. Он је искористио ратовање Византије са [[Бугари]]ма и [[Сарацени]]ма, окупио народ, дигао устанак (око [[840]].) и протерао Византинце и проповеднике хришћанства из тих области. Неретљанска кнежевина [[Паганија]] се такође жестоко опирала хришћанству, видећи га као средство притиска. Византијски цар [[Василије I Македонац]] (867-886) успео је да освоји Неретљанске области, а свој поход је користи да би покрстио тамошње Словене пагане. Том приликом су уништени [[Светилишта словенске вере|многобожачка светилишта]] и [[кумир]]и, осим највећег светилишта посвећеног [[Световид]]у. Тај храм је „прочишћен“ односно на његовом месту је подигнута црква посвећена [[свети Вид|светом Виду]]
Многи средњовековни српски владари су били у вазалском односу према Византији, што је подразумевало и прихватање хришћанства као службене вере. Крајем
=== Мисија у Бугарској ===
| |||