Центар за црквене студије Ниш — разлика између измена

нема резимеа измене
м (додана категорија Библиотеке у Србији помоћу геџета HotCat)
'''Центар за црквене студије''' основан је на [[Свети Лука|Светог Луку]], [[31. октобра]] [[2001]]. године у [[Ниш|Нишу]]<ref>{{cite web|title=Центар|url=http://crkvenestudije.rs/|website=званични сајт|accessdate=22. 9. 2017}}</ref>.
 
 
== О центруЦентру ==
 
Оснивачка скупштина Центра је потврдила ту одлуку [[28. фебруара]] [[2002]]. године. За управника Центра изабран је проф. др Драгиша Бојовић, а за секретара др Владимир АлексићЦветковић. Центар је основан са намером да обједини научни потенцијал у истраживању [[Православље|православне културе]] и духовности. То је било могуће кроз стварање респектабилне институције, која ће јасно дефинисати своје циљеве и инсистирати на њиховом остваривању без обзира на евентуалне потешкоће у функционисању. Задатак се чинио још тежим с обзиром да је Центар, кроз недвосмислен методолошки приступ, јасно промовисао сагласје између црквене и научне димензије у програмској оријентацији. То је, са једне стране, довело до извесне подозривости у једном делу локалне и шире научне јавности, а на другој страни до сталног узрастања институције и стварања значајног међународног угледа. Без обзира на све проблеме који су пратили рад Центра за црквене студије у протеклих петнаест година, он је постигао значајне резултате на свим оним пољима која су дефинисана у оснивачким задацима. Центар је окупио велики број научника из [[Ниш|Ниша]] и импозантан број сарадника из [[Србија|Србије]] и иностранства.. Може се слободно рећи да је на волонтерским принципима створена угледна научна институција која је остварила професионалне резултате. У протеклим годинама организовано је неколико значајних међународних и националних научних скупова и духовних семинара; формирана је Библиотека Свети Владика Николај; објављено је преко 50 књига књига и дванаест14 бројева часописа Црквене студије. Неколико година наградом Старац Исаија ЦентаљЦентар је стимулисао и награђивао најбоље дипломце из области црквених студија у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Република Српска|Републици Српској]]. Неки од њих данас су угледни научни истраживачи. Специјалном наградом, Благодарницом, Центар за црквене студије је одавао признање светским научницима који су афирмисали српску културу и православну духовност у свету. Ту награду су добили проф. др Јоанис Тарнанидис из [[Солун|Солуна]], проф. др Жан Клод Ларше из [[Стразбур|Стразбура]] и проф. др Александар Наумов из [[Краков|Кракова.]] Добитници овог признања су и [[Патријарх српски Иринеј]], проф. др [[Милан Радуловић]] и проф. др [[Радослав Бубањ|Радослав Бубањ.]] Центар за црквене студије је добио најзначајније градско признање, награду ''11. јануар'', као и награду Међународног сајма књига у Нишу ''Иницијал''. Центар је један од оснивача Међународне научне мреже Pax Byzantino-Slava<ref>{{cite web|title=Međunarodni centar|url=https://www.ni.ac.rs/novosti-i-dogadjaji/vesti/medunarodna-naucna-mreza-pax-byzantino-slava|website=zvanični sajt|accessdate=22. 9. 2017}}</ref>. Данас Центар за црквене студије чине следећи чланови: [[Драгиша Бојовић]], Бранко Горгиев, Слађана Ристић Горгиев, Ненад Живановић, Снежана Бојовић, Ана Рочкомановић, [[Владимир Цветковић]], Кармен Цветковић, ЈасминалободанкаЈасмина Радовановић, Слободанка Илић Тасић, Дарко Крстић, [[Владимир Алексић]], Марија Копривица, Горан Голубовић, [[Сунчица Денић]], Драган Стаменковић, Мирко Станимировић, Миодраг Миладиновић, Игор Коцић, Драган Стојаковић, Владан Станковић и Јелена Стошић. Управник Центра је проф. др Драгиша Бојовић, заменик проф. др Бранко Горгиев, а секретар доц. др Владимир Алексић. Чланови Управе су и др Дарко Крстић и Јасмина Радовановић.
 
== Издавачка делатност ==
=== Библиографије ===
 
*Бојана Мелцер, ''Манастир Хиландар''
*Бојана Мелцер, ''Манастир Сопоћани''
*Бојана Мелцер, ''Манастир Ђурђеви Ступови''
*Весна Ристић, ''Исихазам у Србији''
*Весна Ристић, Снежана Бојовић, Ирена Арсић, ''Библиографија Владете Јеротића''
*Снежана Бојовић, ''Библиографија часописа Свети кнез Лазар''
*Весна Црногорац, Снежана Бојовић, ''Библиографија Центра за црквене студије''
 
 
=== Друга издања ===
 
*Ђорђе Сп. Радојичић, Гојко Суботић, ''Из прошлости Манастира Светог Јована Богослова''
*Митрополит Ђорђе Николајевић, ''О Дубровнику и Дубровчанима''
*Митрополит Апостолос Папаконстандину, ''Како ће поверовати у онога за кога не чуше''
*Миливоје Р. Јовановић, ''Свети Сава у епским народним песмама''
*Драгиша Бојовић, ''Развијање свитка. Прилози из историје''
*Слађана Ристић Горгиев, ''Поуке Св. Симеона Новог Богослова''
*''Црква Светог Пантелејмона у Нишу'', приредио Драгиша Бојовић
*''Месецослов Јерусалимскога типика'', приредио Виктор Савић
*''Мисли старих српских писаца и духовника о љубави'', приредио Драгиша Бојовић
*''Молитве Светога Саве'', приредио Драгиша Бојовић
*''Слово љубави. Од Светог апостола Павла до Светог Николаја Српског''
 
== Часопис ==
 
Центар за црквене студије објављује и часопис Црквене студије<ref>{{cite web|title=часопис|url=http://www.crkvenestudije-churchstudies.org/|website=званични сајт|accessdate=22. 9. 2017}}</ref>.Црквене студије су референтни часопис категоризован у Министарству просвете и науке (М24), а налази се и на листи категоризованих часописа Универзитета у [[Београд|Београду]]. Појавило се и неколико рецензија Црквених студија у угледним светским часописима: Бизантинославика ([[Чешка]]), Славистичке студије ([[Италија]]), Прилози за књижевност, историју и фолклор ([[Србија]]), Волшебнаја гора ([[Русија]]), Скрипта, Староблгарска литература ([[Бугарска]]) итд.
За уређивање часописа професор Драгиша Бојовић је добио угледну награду ‘’Константин Острошки’’ у [[Пољска|Пољској]].<ref>{{cite web|title=Филозофски факултет|url=https://www.filfak.ni.ac.rs/nastavno-osoblje/srpska-i-komparativna-knjizevnost/item/187-dragisa-bojovic|website=званични сајт|accessdate=22. 9. 2017}}</ref>
 
== Библиотека ”Свети Владика Николај” ==
 
Један од значајнијих сегмената рада Центра је и оснивање Библиотеке Свети Владика Николај. Она има око 4 000 библиотечкихјединицабиблиотечких јединица. [[Монографија|Монографске]] публикације су унете у електронски каталог.
 
Поред најновијих издања из теологије, историје, књижевности, историје уметности и других области, Библиотека поседује и драгоцену збиркусзбирку тарихстарих и ретких књига, као и одломак рукописног минеја из [[XIV век|XIV века]].
 
Књиге се набављају углавном разменом и путем поклона.
30

измена