65. заштитни моторизовани пук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 23:
Након смрти [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] 1980. године и повећаних захтева косовских [[Албанци|Албанаца]] за независношћу, руководство [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] одлучује се за спровођење плана ''Јединство'', којим би ЈНА била оспособљена за унутрашња дејства, то јест, за заштиту уставног поретка од унутрашњих претњи.<ref name="bojan">[http://www.cpi.hr/download/links/hr/11705.pdf Бојан Б. Димитријевић, „Организација Југословенске народне армије у Хрватској 1966—1991. године“]</ref> Једна од мера плана ''Јединство'' била је и стварање 1990. године посебних јединица за заштиту Војних области; те јединице би биле састављене од корпусне полиције и трупа за антидиверзантска дејства. Отуда назив „заштитни моторизовани пук“ за једнице овог типа.
65. Заштитни моторизовани пук био је почетку распада [[Југославија|Југославије]] задужен за обезбеђивање команде 5. Војне области.<ref name="bojan"/> Рат у [[Хрватска|Хрватској]] пук је дочекао у близини градића [[Слуњ]] на [[Кордун]]у, где је и провео 1990. и 1991. годину. У пролеће 1992. године пук се сели у [[Сарајево]] и преузима обезбеђење команде 2. Војне области<ref name="bb395">Balkan Battlegrounds Vol 2. p. 395</ref> Непосредно по отпочињању рата у [[БиХ]] у априлу 1992. пук бива заробљен у Сарајево, а један део људства страда у [[Масакр у Добровољачкој улици|Масакру у Добровољачкој улици]]. Тада је пуком командовао Милан Шупут. Пук је разменом убрзо ослобођен и послат у [[Хан Пијесак]], седиште [[Генералштаб Војске Републике Српске|Главног штаба ВРС]], где постаје лична гарда команданта [[Ратко Младић|Ратка Младића]].<ref name="bb395"/> На чело пука долази мајор [[Миломир Савчић]], који и командује јединицом до краја рата.
== Састав ==
| |||