DES — разлика између измена

DES криптирање/декриптирање се спроводи у неколико корака, како је то приказано на слици . Прво се битови улазног блока дужине 64 бита пермутирају неком [[пермутациjапермутација|пермутацијом]] IP. Тада се улазни блок подиели на два дела по 32 [[бит]]а, леви <math>L_0</math> и десни дeo <math>R_0</math>. Над десним блоком се обавља функција <math>F(R_i, K_i)</math>, односно <math>F(R_i, K_{16-i+1})</math> код декриптирања, где је <math>R_i</math> десних 32 бита, а <math>K_i</math> је 48 [[бит]]ни кључ који се генерира из заданог тајног кључа криптирања. Вредност добијена операцијом XOR између вредности функције <math>F</math> и левих 32 бита података, постаје <math>R_{i+1}</math>, тј. десних 32 бита за следећи корак итерације. <math>L_{i+1}</math> за слиједећи корак је <math>R_i</math>. Након 16 таквик корака блокови се замењују те се спајају и обавља се коначна пермутација која је инверзна почетној, тј. <math>IP^{-1}</math>. Добијених 64 бита су криптирани блокови. Будући да се након две узастопне операције [[XOR]] са истим бројем добија почетна вредност, тј. а = (аĹ b)Ĺ b , поступак декриптирања може се спровести тако да се операције обављају обрнутим редоседом. Због симетричности алгоритма то се постиже тако да се криптитрани блок пусти кроз исти алгоритам са том разликом да се уместо кључа <math>K_i</math> у и-том кораку употријеби кључ <math>K_{16-i+1}</math>.

Данас се DES све мање користи пре свега због мале дужине кључа од 56 бита и све бржим рачунарима и бољим алгоритмима за разбијање DES-а. Тако данас уместо овог алгоритма све више се користе [[AES]](енгл. Advanced Encription Standard) [[алгоритам]]. За овај стандард прихваћен је [[алгоритам]] [[RIJNDAEL]], који су креирали белгијски математичари Џон Демен и Винсент Римен. Овај алгоритам је напреднији у односу на DES алгоритам јер може користити променљиву дужину кључа (128, 192 или 256 бита) као и променљиву дужину блока (128, 192 или 256 [[бит]]а) независно од дужине кључа. Остале предности овог алгоритма су симетрична и паралелна структура, као и погодност за реализацију модерним [[процесор]]има, специјализованим хардвером или у паметним картицама (које карактерише мала [[меморија]]). Врло је важно је напоменути да се код овог алгоритма је појава слабих кључева немогућа пошто алгоритми [[шифрирање|шифрирања]] и [[дешифрирање|дешифрирање]] користе различите компоненте. Такође [[AES]] је отпоран на линеарну и диференцијалну криптоанализу, као и на друге публиковане нападе на блок [[шифрaшифра|шифре]].