Википедија

Бежтински језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м Разне измене
Ред 3:
| изворноиме=бежкьалас миц / bežƛʼalas mic
| регија={{застава|Русија}}
* {{застава|Дагестан}}
* {{застава|Дагестан}}<ref name="Ethmap">[https://www.ethnologue.com/map/RU_w_z= Десет етнолошких језичких мапа европске Русије, на којој се налазе и Хваршнци ]</ref>
* {{застава|Грузија}}
* {{застава|Грузија}}<ref name="Ethmap1">[https://www.ethnologue.com/map/GE= Језичка мапа народа у [[Грузија|Грузији]], на којој се налазе и Бежтинци]</ref>
| народ=[[ХваршиниБежтинци]], [[Кавкаски Авари]]
| број=68006.800 <ref name="ethnologue">
{{Cite web |url=https://www.ethnologue.com/language/kap|title=Bezhta}}</ref>
| датум=2010
Ред 18:
|iso3=kap
|glotto=bezh1248
|glottorefname=Bezhta
|notice={{IPA}}
}}
 
'''Бежтински језик''' ('''бежкьалас миц''', ''bežƛʼalas mic'' или „Капуча” (по имену села)) је један од језика који припада групи [[Североисточнокавкаски језици|сјевероисточних]] кавкаских језика, а који припада [[Дидојски језици|дидојској]] подгрупи језика. Унутар дидојске подјеле језика, дидојски језик припада групи Бежтинско-хунзибско-хваршинских језика. Говори се у [[Дагестан]]у и то од старне свега приближно 6.800 припадника [[Бежтинци|Бежтинаца]], према подацима из [[2010]]. године дуж десне обале ријеке Анди-КоисуКојсу и на подручју [[Грузија|Грузије]].<ref name="ethnologue" />
 
Не постоји научни одговор о генеалошкој класификацији језика Бежтинаца. Е. Бокарев сматра да припада подгрупи [[Дидојски језици|дидојских]] језика, док грузијски лингвист Е. Ломатадзе мисли да је то дијалект језика Капуча-Хунзиб. Бежтински језик је подељен на три дијалекта: Бежта, Тљадали и Хочар-Хота. На речник Бежтинаца је у великој мјери утицао аварски и грузијски језик, преко којег су постојале и друге позајмљене ријечи са арапског, турског и перзијског језика. Током совјетског периода највећи утицај имао је руски језик.
 
Не постоји писани језик, већ се користи аварско писмо. Аварски језик се користи у већини ситуација у редовној комуникацији, док се матерњим језиком служе само у кућама.<ref>{{Cite web |url=http://www.eki.ee/books/redbook/bezhtas.shtml |title=The Bezhtas |publisher=eki.ee |access-date=22. 9. 2017}}</ref><ref name="ethnologue" /> Највише је повезана са [[Хваршински језик|хваршинским]] и [[Хунзибски језик|хунзибским језиком]], и заједно чине подгрупу [[Дидојски језици|дидојских]] језика.<ref name="Schulze09">[http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)]</ref>
<ref>{{Cite web |url=http://www.eki.ee/books/redbook/bezhtas.shtml |title=The Bezhtas |publisher=eki.ee |access-date=22. 9. 2017}}</ref> <ref name="ethnologue" /> Највише је повезана са [[Хваршински језик|хваршинским]] и [[Хунзибски језик|хунзибским језиком]], и заједно чине подгрупу [[Дидојски језици|дидојских]] језика. <ref name="Schulze09">[http://wolfgangschulze.in-devir.com/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=63 The Languages of the Caucasus, by Wolfgang Schulze (2009)]</ref>
 
== Правопис ==
Линија 130 ⟶ 129:
|{{IPA|mi ʔi.los hal bi.qʼe.lɑl.nɑ ʔɨ̃.χo.ɬɑː.qʼɑ]}}
|And don't let us be tempted."
|}<ref name="Gospel">[http://www.christusrex.org/www1/pater/JPN-bezhta.html Gospel of Luke in Bezhta]</ref>▼
|}<ref name="Gospel">
▲[http://www.christusrex.org/www1/pater/JPN-bezhta.html Gospel of Luke in Bezhta]</ref>
 
 
 
== Види још ==
 
== Референце ==
 
{{reflist}}
* <ref name="Gospel">
[http://www.christusrex.org/www1/pater/JPN-bezhta.html Gospel of Luke in Bezhta]</ref>
 
 
{{DEFAULTSORT:Бежтински језик}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бежтински_језик”