Центар за црквене студије Ниш — разлика између измена

Оснивачка скупштина Центра је потврдила ту одлуку [[28. фебруара]] [[2002]]. године. За управника Центра изабран је проф. др [[Драгиша Бојовић]], а за секретара др Владимир Цветковић. Центар је основан са намером да обједини научни потенцијал у истраживању [[Православље|православне културе]] и духовности. То је било могуће кроз стварање респектабилне институције, која ће јасно дефинисати своје циљеве и инсистирати на њиховом остваривању без обзира на евентуалне потешкоће у функционисању. Задатак се чинио још тежим с обзиром да је Центар, кроз недвосмислен методолошки приступ, јасно промовисао сагласје између црквене и научне димензије у програмској оријентацији. То је, са једне стране, довело до извесне подозривости у једном делу локалне и шире научне јавности, а на другој страни до сталног узрастања институције и стварања значајног међународног угледа. Без обзира на све проблеме који су пратили рад Центра за црквене студије у протеклих петнаест година, он је постигао значајне резултате на свим оним пољима која су дефинисана у оснивачким задацима. Центар је окупио велики број научника из [[Ниш]]а и импозантан број сарадника из [[Србија|Србије]] и иностранства.. Може се слободно рећи да је на волонтерским принципима створена угледна научна институција која је остварила професионалне резултате. У протеклим годинама организовано је неколико значајних међународних и националних научних скупова и духовних семинара; формирана је Библиотека Свети Владика Николај; објављено је преко 50 књига књига и 14 бројева часописа Црквене студије. Неколико година наградом Старац Исаија Центар је стимулисао и награђивао најбоље дипломце из области црквених студија у [[Србија|Србији]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Република Српска|Републици Српској]]. Неки од њих данас су угледни научни истраживачи. Специјалном наградом, Благодарницом, Центар за црквене студије је одавао признање светским научницима који су афирмисали српску културу и православну духовност у свету. Ту награду су добили проф. др Јоанис Тарнанидис из [[Солун]]а, проф. др Жан Клод Ларше из [[Стразбур]]а и проф. др Александар Наумов из [[Краков|Кракова.]] Добитници овог признања су и [[Патријарх српски Иринеј]], проф. др [[Милан Радуловић]] и проф. др [[Радослав Бубањ|Радослав Бубањ.]] Центар за црквене студије је добио најзначајније градско признање, награду ''11. јануар'', као и награду Међународног сајма књига у Нишу ''Иницијал''. Центар је један од оснивача Међународне научне мреже Pax Byzantino-Slava<ref>{{cite web|title=Međunarodni centar|url=https://www.ni.ac.rs/novosti-i-dogadjaji/vesti/medunarodna-naucna-mreza-pax-byzantino-slava|website=zvanični sajt|accessdate=22. 9. 2017}}</ref>. Данас Центар за црквене студије чине следећи чланови: [[Драгиша Бојовић]], Бранко Горгиев, Слађана Ристић Горгиев, Ненад Живановић, Снежана Бојовић, Ана Рочкомановић, Владимир Цветковић, Кармен Цветковић, Јасмина Радовановић, Слободанка Илић Тасић, Дарко Крстић, Владимир Алексић, Марија Копривица, Горан Голубовић, [[Сунчица Денић]], Драган Стаменковић, Мирко Станимировић, Миодраг Миладиновић, Игор Коцић, Драган Стојаковић, Владан Станковић и Јелена Стошић. Управник Центра је проф. др Драгиша Бојовић, заменик проф. др Бранко Горгиев, а секретар доц. др Владимир Алексић. Чланови Управе су и др Дарко Крстић и Јасмина Радовановић.